Мања слова Већа слова РСС

Питајте Владу

Реаговање на тврдње опозиције и одговори на медијске упите о ребалансу буџета

Датум објаве 09.03.2018 19:07 | Аутор СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Испис Штампај страницу


Будући да су се у јавности јуче и данас појавиле бројне дезинформације, полуинформације и неистините тврдње у вези са Предлогом закона о измјенама Закона о буџету Црне Горе за 2018. годину и Одлуком о задуживању Црне Горе за 2018. годину, које је Влада утврдила односно донијела у сриједу, и с обзиром на бројне медијске упите којима се од Владе и Министарства финансија тражи појашњење одређених ставки предложеног закона ради цјеловитог и истинтог информисања јавности саопштавамо:

Неистините су тврдње истакнуте у насловима у појединим медијима да ће се Влада „задужити још пола милијарде“ и да „држави фали 450 милиона еура“, тврдње које је изнијела једна опозициона политичарка да ће Влада увести нове порезе и смањити плате и пензије, тврдње једне невладине организације да се „Влада задужује 940 милиона еура од чега је 440 милиона еура планирала да позајми за крпљење рупа у буџету“ и тврдње једног грађанина којем медији традиционално, а без стручне основе уступају простор да Влада „неће моћи наставити градњу осталих дионица“ аутопута ни модернизовати ТЕ Пљевља.

Чињенице су сљедеће:

1. Влада неће уводити нове мјере фискалне консолидације осим оних које су већ утврдјене у Фискланој стратегији. То је више пута наглашено. Неће бити смањивања плата и пензија. Напротив. Пензије се редовно усклађују, што ће бити настављено. Тврдње које су изречене у вези са овим чиста су измишљотина.

2. Преостале дионице аутопута ће бити грађене. Интересовање је исказало више реномираних субјеката. У току су, како је јавност информисана, припремне активности како би наставак градње дионице Матешево – Андријевица и даље до Бољара услиједио непосредно по довршетку приоритетне дионице Смоковац – Увач - Матешево. Исти субјекти који данас тврде да Влада „неће моћи наставити градњу осталих дионица“ до недавно су тврдили да ни приоритетна дионица неће бити изграђена.

3. Влада ће спровести еколошку реконсрукцију ТЕ Пљевља која укључује и топлификацију града. ТЕ Пљевља ће наставити да снабдијева грађане Црне Горе електричном енергијом још најмање 20 година у складу са европским прописима и стандардима. Штовише, све досадашње активности не одлажу топлификацију Пљеваља.

4. Не постоји никаква негативна посљедица откупа двије трећине акција од компаније А2А и њиховог враћања под окриље Државе. Они који то данас тврде до јуче су тврдили управо супротно – да држава треба да откупи акције компаније А2А.

5. Неистините су тврдње да Црна Гора увећава дуг.
Црна Гора је проширила за 100 милиона простор за емитовање обвезница како би рефинансирала дио државног дуга који доспијева у наредним годинама. Овим чином се укупни јавни дуг у средњем року не повећава.
То значи, да се дио постојећег дуга замјењује повољнијим, што је у складу са Средњорочном пројекцијом Владе датој у Програму економских реформи, да јавни дуг од 2020.године буде испод 60% БДП. Наведено ће довести да јавни у 2018, 2019. и 2020. у односу на БДП, буде нижи у односу на пројекције у Фискалној стратегији Владе усвојеној у јулу 2017. године, као постизањем дуже рочности дуга и смањењем просјечне каматне стопе на јавни дуг. О томе најбоље свједочи чињеница указаног повјерења Свјетске банке, на основу чије гаранције је добијена понуда за отплату јавног дуга од 250 милиона на 12 година уз маргину каматне стопе од 2,95%. Наведено смо у обавези да планирамо у Закону о буџету његовом измјеном.
Ребалансом буџета се недостајућа средства увећавају у 2018. години за 25 милиона еура или 0,6% БДП-а, у односу на постојећи Закон о буџету, због откупа дијела акција од А2А, што представља увећање имовине државе Црне Горе, а не дуг.
Дакле, у складу са наведеним, све мјере које Влада предузима, сходно својој Стратегији, за циљ имају да јавни дуг у 2020. години доведемо на ниво испод 60% БДП-а. Планирана задужења у 2018. са нижим каматним стопама су у функцији рефинансирања скупљег дијела јавног дуга, односно смањења, а не повећања јавног дуга.

6. На медијске упите о степену пуњења овогодишњег буџета и посебно о приходима од акциза одговор је:
Буџет Црне Горе пуни се ове године добро, боље од прошле године и чак боље од нашег амбициозног плана.
У прва два мјесеца 2018. године повећање износи 16,1% (26,8 милиона еура) у односу на исти период прошле године односно 6% (≈11 милиона еура) у односу на план.
У генералној структури прихода задовољавајући је удио раста прихода од акциза.

7. На медијске упите о томе на који начин се планира прход од капитала одговор је:
Као што је и дефинисано у националном контном плану за буџетско рачуноводство на конту приходи од капитала евидентирају се планирани и остварени приходи од камата, акција и удјела у добити и ренте. Како ове године очекујемо значајна средства од прихода од акција и удјела у добити у привредним друштвима у којима је држава већински власник, планирани износ ових средстава смо повећали за 43 милиона еура. Дакле, није ријеч о продаји компаније.

8. На медијске упите од којих донација се очекују приходи одговор је:
Предложена измјена се односи на планирану уплату прве транше од четири милиона еура директне подршке (из ИПА) државном буџету за спровођење активности које су дефинисане Акционим планом 2018-2020, Стратегије за реформу јавне управе. Уплата средстава у буџет се очекује у априлу, због чега је планирана у оквиру измјена Закона о буџету за 2018. годину.

Влада је након утврђивања ребаланса буџета саопштила да очекује да активности које су финализиране протеклих дана произведу управо овакве тврдње опозиције. Право је опозиције, на које су грађани Црне Горе навикли, да у политичком дјеловању износи неистине, а право Владе је да се не надгорњава већ да чини оно што јој је дужност, на шта су грађани такође навикли, да износи чињенице.

А чињенице су и сљедеће: Црна Гора ће добијањем средстава по основу гаранције Свјестке банке и емисијом еуробвезница током 2018. године, обезбиједити уштеду на трошковима камата у средњем року. Те уштеде су приближне овогодишњем буџету Дирекције јавних радова. Из средстава обезбијеђењих повљнијом отплатом дуга, ставрамо простор за нове пројекте у образовању, науци, пољопривреди, здравству, социјалној заштити, односно за улагања у развој. Ово је рачуница. Остало је политиканство.

Висина просјечних зарада у Црној Гори – далеко изнад оних у региону, наш привредни раст, побољшање изгледа нашег рејтинга, наши развојни пројекти који се реализују, наша успјешна борба против сиве економије, чињеница да је Црна Гора на 45% европског просјека, далеко испред осталих у региону потврде су неутемељености изнијетих тврдњи опозиције.

Влада је, наравно, свјесна да овај ниво развијености није довољан за потребе наших грађана и све што Влада ради управо је усмјерено ка достизању европског стандарда и квалитета живота, отварању нових радних мјеста односно запошљавању, повећању зарада и пензија. То је оно што виде грађани Црне Горе и то је оно што је потврђено са најреферентнијих и објективних међународних адреса.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ