Мања слова Већа слова РСС

Питајте Владу

 

Пријава злоупотребе службених возила

 

Саопштење са 129. сједнице Владе Црне Горе

Саопштење са 129. сједнице Владе Црне Горе
Датум објаве 11.07.2019 17:52 | Аутор СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Испис Штампај страницу


Влада Црне Горе је на 129. сједници, којом је предсједавао потпредсједник Владе за економску политику и финансијски систем Милутин Симовић, усвојила Извјештај о реализацији Програма рада Владе Црне Горе за И и ИИ квартал 2019. године и Извјештај о реализацији закључака Владе Црне Горе за И квартал 2019. године које је доставио Генерални секретаријат Владе.

У овој години задржан је висок степен реализације обавеза из Програма рада Владе Црне Горе за И и ИИ квартал 2019. године који за прва два квартала износи 80,6 одсто.

Реализоване су 54 обавезе из надлежности Комисије за политички систем, унутрашњу и вањску политику и то: 48 из тематског дијела и 6 тема из нормативног дијела, као и 87 тема из надлежности Комисије за економску политику и финансијски систем, и то: 60 из тематског дијела, 11 из нормативног дијела Програма и 16 тема из области приоритетних развојних пројеката.

Поред тема предвиђених Програмом рада Владе Црне Горе за 2019. годину, Влада је у И и ИИ кварталу 2019. године, размотрила укупно 841 тему и то: 9 предлога закона, 19 уредби, 117 одлука, 1 стратегију, 206 информација, 64 извјештаја, 4 уговора/споразума, 98 платформи, дала мишљење или сагласност на 2 предлога закона, 5 иницијатива за оцјену уставности и законитости, 3 амандмана и размотрила 313 других тема из надлежности Владе.

У И кварталу 2019. године Влада донијела 399 закључака, од којих је: 265 закључака реализовано, 24 закључка нијесу реализована, док за реализацију није доспјело 110 закључака, те проценат реализације закључака Владе Црне Горе за И квартал 2019. године износи 91,7 одсто.

Предсједавајући сједницом, потпредсједник Владе Милутин Симовић оцијенио је да висок степен реализације Програма и посебно закључака које је Влада сама донијела, показује одговоран однос Владе према обавезама.

Влада је Влада је утврдила Приједлог закона о измјенама Закона о буџету Црне Горе за 2019. годину као резултат успјешне економске политике Владе, а ради стварања законских предуслова за рефинансирање постојећег дуга и стварање фискалне резерве за обавезе које пристижу на наплату у наредној години.

Донијете су Одлука о отпремнини у случају споразумног престанка радног односа запослених у јавном сектору и Одлука о измјенама Одлуке о задуживању Црне Горе за 2019. годину којом је омогућено да Држава у 2019. години закључи кредитни аранжман са финансијским институцијама на домаћем или међународном тржишту, кроз емисију обвезница на домаћем или међународном тржишту, у износу до 250 милиона еура, уз гаранцију Свјетске банке, као и кроз емисију обвезница или државних записа на међународном и/или домаћем тржишту у износу до 500 милиона еура.


Влада је утврдила Предлог закона о потврђивању Споразума између страна Конвенције о полицијској сарадњи у Југоисточној Европи о аутоматизованој размјени ДНК података, дактилоскопских података и података о регистарцији возила са Имплементационим споразумом. Овим документом се уређују односи између уговорних страна када је у питању прекогранична сарадња која се односи на борбу против тероризма, прекограничног криминала и илегалних миграција као и спровођење Конвенције о полицијској сарадњи у Југоисточној Европи, слање и упоређивање ДНК профила, дактилоскопских података и података о регистрацији возила. На тај начин уговорне стране намјеравају да ојачају прекограничну полицијску сарадњу у борби против пријетњи по јавну безбједност у смислу спријечавања, откривања и вођења истрага кривичних дјела како то предвиђа Конвенција.

Влада се упознала са Усменом информацијом о еколошком инциденту у Термоелектрани „Пљевља”. Указано је на потребу максималног могућег скраћивања рокова за почетак радова на еколошкој реконструкцији ТЕ „Пљевља” којом су предвиђена рјешења за потпуну елиминацију оваквих инцидената. Од Електропривреде Црне Горе затражено је да хитно санира насталу штету и указано на неопходност редовног надзора и праћења евентуалних испуштања отпадних вода и правовремено информисање јавности о томе.

Влада је исказала подршку и поштовање активностима надлежних институција које су ефикасним радом у веома кратком и року открили починиоце и задужила своје представнике у Одбору директора Електропривреде Црне Горе да хитно сазову ванредну сједницу Одбора који ће се изјаснити о одговорности за настанак и посљедице инцидента.

Донијета је Стратегија за побољшање квалитета здравствене заштите и безбједности пацијената за период 2019 – 2023. године са Акционим планом за период 2019-2020, која је креирана са циљем спровођења визије континуираног унапређења система интегрисаног управљања квалитетом и постизања високе безбједности здравствених услуга, кроз имплементацију културе континуираног побољшања и систематске интеграције свих партнера. У складу са тим, као кључни приоритети, поред осталог, дефинисани су: непрекидно унапређење квалитета здравствених услуга и безбједности пацијената; праћење напретка у здравственој установи од једног до другог периода акредитације – хронолошко упоређивање; обезбјеђивање уједначено високог квалитета здравствених услуга и безбједности свих пацијената у држави и ван ње; стицање већег повјерења пацијената и потпуно праћење поступака и евиденција, уз поштовање начела најбоље стручне праксе.

Влада је усвојила Национални оквир интероперабилности. Овим актом су препознати постулати интероперабилности, као кључни аспекти понашања органа власти приликом пружања јавних електронских услуга који креирају мјере интероперабилности. У овом документу идентификована су четири слоја изазова интероперабилности - правни, организациони, семантички и технички, истовремено указујући на суштинску улогу управљања како би се осигурала координација релевантних активности на свим нивоима јавне управе. Национални оквир интероперабилности као концептуални модел за јавне услуге обухвата пројектовање, планирање, развој, рад и одржавање интегрисаних јавних услуга на свим нивоима власти од локалног до нивоа државе.

Донијете су Измјене и допуне Програма газдовања шумама за 2019. годину. Измјенама се приступило усљед извршене дознаке додатних количина дрвне масе, које је Управа за шуме реализовала у првих шест мјесеци текуће године, јер су се у међувремену ријешили имовинско правни односи који су били сметња да се изврши дознака у току 2018. године. Такође, предложене измјене се односе и на коришћење незаштићених биљних врста, обзиром да је Управа за шуме у првој половини текуће године утврдила листу незаштићених биљних врста и тржишне цијене за незаштићене биљне врсте са листе. Измјенама и допунама Програма предвиђено је да се у редовним сјечама повећа сјеча бруто дрвне масе за 21.305 м³, односно укупна редовна сјеча се увећава са 516.001 м³ на 537.306 м³. Такође, измјенама и допунама додају се санитарне сјече из Плана санације шума у количини 37.206 м³. Када се ради о приватним шумама, план сјеча се повећава за 26.086 м³, односно, укупан план сјеча у приватним шумама повећава се са 191.198 м³ на 217.284 м³.

Усвојена је Информација о припреми за пожарну сезону 2019. године. Приликом представљања Информације истакнуто је да се пожарна сезона дочекује спремније и са побољшаним људским и материјално-техничким ресурсима у односу на претходну. У том смислу, организованије се приступило спровођењу превентивних активности, а сви субјекти у систему заштите и спашавања су исказали висок степен заинтересованости и спремности да дају допринос у припреми пожарне сезоне. Кроз различите видове комуникације локалним самоуправама је сугерисано на одговорност и обавезе које имају у превенцији и оперативним активностима у процесу гашења пожара на својој територији. На крају расправе поводом ове тачке дневног реда, Влада је задужила све субјекте система заштите и спашавања да наставе са активностима на спровођењу заштите од пожара на отвореном простору и да све расположиве људске и материјалне ресурсе у случају потребе ставе у функцију гашења пожара.

Усвојена је и Информација о значају одржавања путних праваца према ски центрима у току зимске сезоне. Влада је задужила Министарство саобраћаја и поморства да приликом расписивања јавног позива за избор најповољније понуде за извођење радова на одржавању и заштити магистралних и регионалних путева као приоритетне путне правце који ће бити одржавани у зимском периоду уврсти и сљедеће: на територији општине Жабљак путни правац Жабљак – скијалиште ,,Савин кук'', у дужини од 6 км; на територији општине Никшић путни правац Никшић – Ски центар Вучје, у дужини од 20 км; на територији општине Колашин путни правац Јадранска магистрала до Ски центара ,,Колашин 1450'' и „Колашин 1600'', у дужини од 15 км; на територији пријестонице Цетиње путни правац Цетиње – Иванова корита, у дужини од 14 км.

Влада је донијела Национални план за имплементацију Стокхолмске конвенције с Предлогом акционог плана за период 2019-2023. године с Извјештајем с јавне расправе. Као одговор међународне заједнице за системско глобално рјешење проблема ПОПс хемикалија (дуготрајне органске загађујуће супстанце које су токсичне по људе и живи свијет, биоакумулативне и перзистентне у животној средини), донијета је Стокхолмска конвенција чији је основни циљ заштита здравља људи и животне средине од ПОПс хемикалија. Акционим планом, који је саставни дио овог Националног плана, планирана је реализација 53 активности у периоду 2019-2023. године, како би се унаприједио систем управљања ПОПс хемикалијама у Црној Гори. Реализацијом планираних активности постићи ће се неопходни услови и обезбједити потребни капацитети да се употреба и одлагање ових хемикалија обавља на безбједан начин уз примјену савремене праксе и принципа усклађених са ЕУ.

Усвојен је и Други полугодишњи извјештај о реализацији Акционог плана Националне стратегије за транспозицију, имплементацију и примјену правне тековине ЕУ у области животне средине и климатских промјена за период 2018-2020. за извјештајни период јануар-јун 2019. године.

Ради стварања повољнијег пословног амбијента за субјекте који се баве прекограничном трговином, уз усклађивање царинског законодавства са релевантним прописима Европске уније, Влада је донијела Уредбу о измјенама и допунама Уредбе о условима за одобравање статуса овлашћеног привредног субјекта на царинском подручју Црне Горе.

Влада је донијела Уредбу о начину претварања посебног и заједничког дијела стамбене зграде у пословну просторију, односно пословне просторије у посебни или заједнички дио стамбене зграде. Разлог за доношење ове Уредбе је промјена правног основа, односно норми којима је прописано овлашћење за доношење овог прописа. Одредба Закона о одржавању стамбених зграда је промијењена на иницијативу јединица локалне самоуправе, односно Заједнице општина Црне Горе, на начин што је осим пренамјене стамбених простора у пословне просторије дато овлашћење за промјену намјене пословних просторија у стамбене, али само оних чија је намјена промијењена кроз поступак по важећој уредби. Такође, одредбе Уредбе су усклађене са новим рјешењима садржаним у Закону о планирању простора и изградњи објеката која се односе на пренамјену стамбених у хотелске капацитете, што је по важећој Уредби било могуће, иако намјена простора на којима су изграђени ти капацитети у планском документу није туризам. Овом Уредбе се та могућност укида.

У оквиру спровођења Закона о безбједности хране и континуираног усаглашавања са правном тековином Европске уније, донијета је Уредба о измјени Уредбе о додацима храни за животиње и премиксима који се могу стављати на тржиште.

Влада је усвојила информације о реализацији уговора о концесији за изградњу малих хидроелектрана на водотоцима Кутска ријека и Мојанска ријека и дала сагласност за преношење по 1 одсто удјела друштва „Хидроенергија Монтенегро” д.о.о. Беране у концесионим друштвима „Смалл Хyдро Поwер Плант Кутска” и „Смалл Хyдро Поwер Плант Мојанска” на друштво „Игма Енергy” д.о.о. Андријевица.

Влада је усвојила Извјештај о поступку давања концесије на основу енергетске дозволе за изградњу мале хидроелектране „Штитска” на дијелу водотока Штитске ријеке и донијела Одлуку којом се привредном друштву „Хидроенергија Андријевица” доо из Андријевице даје концесија за изградњу мале хидроелектране инсталисане снаге 897 кW и планиране годишње производње 3 ГWх. Влада је прихватила и текст Уговора о концесији. Такође, усвојен је Извјештај о поступку давања концесије на основу енергетске дозволе за изградњу мале хидроелектране „Умска” на дијелу водотока Умски поток. Донијета је Одлука којом се истом привредном друштву даје концесија за изградњу мале хидроелектране „Умска” инсталисане снаге 748 кW и планиране годишње производње 3,2 ГWх, а прихваћен је и текст Уговора о концесији.

Уговори о концесији на основу енергетске дозволе за изградњу малих хидроелектрана до 1 МW су типског карактера. Концесија се даје на период од 30 година, уз концесиону накнаду која износи 6,1 одсто од планиране годишње производње електричне енергије, а уколико је годишња производња већа од планиране, накнада износи 6,1 одсто од годишње производње. Предвиђен је и пренос власништва над земљиштем и објектима мХЕ са концесионара на Државу, без икаквих терета и без права концесионара да тражи било какву накнаду.

Влада се упознала са Усменом информацијом о елементарним непогодама на подручју општине Улцињ. Донијета је одлука о упућивању општини Улцињ хитне интервентне помоћи у износу од 50 хиљада еура.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ