Intervju ministra finansija Darka Radunovića u dnevnom listu "Pobjeda" objavljenom 31. decembra 2017. godine

Restriktivna kalkulacija Ministarstva finansija pokazuje da ce povećanje stope PDV-a sa 19 na 21 odsto od 1. januara cijene povećati 0,9 odsto. Svjetska banka ima optimistickiju prognozu koja podrazumijeva jednokratni prosječni rast od pola procenta, kazao je u intervjuu Pobjedi ministar finansija Darko Radunovic i naglasio da je zabluda da se povećanje stope PDV-a linearno projektuje na rast cijena. Do jednokratnog rasta cijena ce doći, ali će to biti znatno manje od dva odsto, koliko je povećan PDV. Ne treba zaboraviti da se od 1. januara povećava samo viša stopa ovog poreza. Nepromijenjena ostaje niža od sedam odsto koja se primjenjuje kod osnovnih namirnica sa dominantnim uticajem na cijenu potrošacke korpe. Vođeni socijalnom odgovornošću, zadržali smo princip niže i više stope PDV-a, iako se u svijetu, zbog administrativne kompleksnosti, prelazi na jedinstvenu stopu PDV-a za svu robu i usluge kazao je ministar.

RADUNOVIC: Izvorno, rast budžetskih prihoda mora poticati od rasta ekonomije. Zbog toga je ekonomska politika Vlade usmjerena na stimulaciju ulaganja, prvenstveno u bazne privredne sektore i u razvoj preduzetništva. Ovo opredjeljenje mora biti praćeno fiskalnom disciplinom i širenjem baze poreskih obveznika, kao i racionalnom i dobro izbalansiranom budžetskom potrošnjom. Po svim ovim faktorima i parametrima imamo konkretne planove i očekivanja. Ukoliko se ti planovi premaše, prirodno je da razmotrimo amortizovanje, pa i ukidanje nekih mjera finansijske konsolidacije. Lično, čak i uz poslovičnu opreznost, vjerujem da će ta tema uskoro biti na dnevnom redu, ako svi relevantni subjekti budu potpuno posvećeni implementaciji aktuelnog plana, prvenstveno u odnosu na sanaciju budžetskog deficita i na smanjenje javnog duga.

RADUNOVIC: Kao i druge države i Crna Gora ima ozbiljan problem sive ekonomije, dakle i obavezu da se toj pojavi suprotstavi i da je minimizuje, preventivnim, ali i represivnim mehanizmima. Javnosti je poznato da je, u cilju minimizovanja neformalnog tržišta, formirana Komisija za suzbijanje sive ekonomije. Ona je prepoznala tržište duvanskih proizvoda kao posebno senzitivno kada je riječ o nelegalnom prometu I pokrenula aktivnosti za strožije sankcionisanje prekršilaca, uključujući krivično gonjenje i oduzimanje licenci. Stalno analiziramo ambijentalne uslove da bismo otkrili i eliminisali sistemske slabosti koje omogućavaju ovu pojavu. U tom smislu, siguran sam da aktuelne promjene akcizne politike neće značajnije uticati na nivo nelegalnog prometa roba. Što se tiče borbe protiv sive ekonomije, za narednu godinu planiramo veliki projekat elektronske fiskalizacije, kojim ćemo uspostaviti kontrolu nad svim novčanim transakcijama u prometu robe i usluga, uključujući bezgotovinska i gotovinska plaćanja. Uspostavljanjem takvog funkcionalnog nadzora nad ukupnim prometom stvaraju se uslovi za ogroman napredak u efikasnosti poreskih kontrola.

RADUNOVIC: Pošto nastojim da se, kao profesionalac, bavim isključivo činjenicama, neću ulaziti u analizu politikantskih motiva za paušalnu i neutemeljenu atribuciju opozicije, kakva je i ova u Vašem pitanju. A činjenice su očigledne. Dostupni podaci za devet mjeseci 2017. godine pokazuju da je ekonomija rasla porealnoj stopi od 4,5 odsto, pola procenta više od Vladine projekcije od sredine godine, što je jedna od najviših stopa u Evropi. Budžetske prihode smo u odnosu na 2016. povećali za 93 miliona eura, što je 28,4 miliona više i od našeg plana, koji su mnogi kvalifikovali kao suviše optimističan. Istovremeno, budžetska potrošnja povećana je za 130 miliona eura usljed povećanih izdataka za kapitalni budžet, dok je tekuća budžetska potrošnja smanjena za 63,8 miliona, što je uticalo da se deficit budžeta smanji za 1,9 odsto. Popravili smo imidž kod obje renomirane agencije za utvrđivanje kreditnog rejtinga, obezbijedili budžetsku podršku Svjetske banke u formi garancije od 80 miliona eura, intenzivirali saradnju sa MMF-om i ostalim važnim finansijskim institucijama. Po svemu, jasno je da je Vlada vodila ekonomsku i fiskalnu politiku vrlo odgovorno i balansirano. 

RADUNOVIC: Veoma pažljivo smo radili na planu konsolidacije. U kontekstu aktuelnih parametara i faktora koje možemo predvidjeti, čini mi se da će plan kao cjelina morati da ostane kakav jeste i u narednoj godini. Izuzetno je važno da se njegovim sprovođenjem osigura fiskalna stabilnost. Važno je i da svi građani razumiju zbog čega ovo radimo i da, nezavisno od svojih političkih stavova, podrže ove napore jer su ciljevi konsolidacije nezavisni od političkih opcija. Ove mjere su, dakle, neophodne ako želimo ubrzani razvoj, povećanu konkurentnost ekonomije, dinamičniji rast i bolji standard. Ne sumnjam da svi građani to očekuju. S druge strane, plan konsolidacije i njegova primjena je predmet stalnih analiza i monitoringa. Kad god se ukaže prostor moguće optimizacije, mi ga razmatramo. Tako smo, nedavno, sagledavali mogućnosti smanjenja doprinosa na zarade, odnosno povećanja minimalne zarade. Rezultati su pokazali da se, prethodno, mora proširiti baza obveznika sa tržišta rada, da ne bi bio ugrožen projektovani nivo prihoda po ovom osnovu. 

RADUNOVIC: Nakon pažljivih i sveobuhvatnih analiza, ove godine smo definisali pravi smjer ka punoj stabilnosti i održivosti sistema javnih finansija i formulisali ga Fiskalnom strategijom. Pokazalo se da je u pitanju kredibilan i efikasan plan, koji je već dao dobre rezultate, pa sa njegovom realizacijom nastavljamo u 2018. Javne finansije za narednu godinu smo projektovali polazeći od dva postulata - dalja podrška ekonomskom razvoju i povećanju konkurentnosti ekonomije, uz nastavak finansijske konsolidacije. U odnosu na budžetsku potrošnju, fokusiraćemo se na podršku zdravstvu, nauci i obrazovanju, dalju optimizaciju socijalnih fondova, odnosno njihovo usmjeravanje ka onima kojima je ova podrška najpotrebnija. Planirani scenario ce prvenstveno zavisiti od dinamike realizacije investicionih projekata, koji imaju ključan uticaj na ubrzanje rasta. Ne manji značaj ima i uspješnost mjera finansijske konsolidacije. Pri tome, treba biti svjestan faktora na koje ne možemo uticati. Naime, ekonomski sistemi malih država poput Crne Gore izloženi su uticajima globalnih ekonomskih i drugih kretanja na međunarodnoj sceni, koja se teško mogu predvidjeti. U takvim okolnostima mi moramo da budemo maksimalno posvećeni povećanju otpornosti i autonomnosti naše ekonomije i fiskalnog sistema. 

RADUNOVIC: Tačno, u naredne tri godine nam stižu na naplatu značajne tranše duga po osnovu euroobveznica I dugoročnih kredita. Upravo u tom smislu je značajno što smo uspjeli da od Svjetske banke dobijemo garancijsku podršku budžetu, koju možemo koristiti kao osnov za refinansiranje tih obaveza, bez značajnijeg rasta apsolutnog iznosa duga. Očekujemo da će, upravo zbog ovih finansijskih dospjeca i kapitalnih investicionih izdataka, u 2018. godini javni dug dostići svoj maksimum od 67,4 odsto BDP-a, da bi zatim krenulo opadanje, tako da u 2020. bude 60,5 odsto. Taj procenat je, praktično, na nivou kriterijuma EU iz Mastrihta po kojima nivo javnog duga ne treba da prelazi 60 odsto BDP-a. Ako se imaju u vidu aktuelna makroekonomska kretanja i očekivani rast BDP-a, nivo stabilnosti državnih finansija koji smo uspjeli da dostignemo, realno je da ćemo već 2018. I 2020. imati opipljivo smanjenje budžetskog deficita, a 2020. suficit u budžetu.

Mira POPOVICMILOVIC

RADUNOVIC: Izrada strategije je u finalnoj fazi i treba da bude usvojena do kraja marta 2018. U pripremi strategije koristili smo konsultantsku pomoć eksperata Svjetske banke. Tehnička misija MMF-a je ocijenila da smo odabrali koncept i rješenja koja garantuju kvalitet dokumenta. Strategija će sadržati optimalne odgovore na sva kritična pitanja servisiranja obaveza i mehanizme za uspostavljanje silazne putanje javnog duga. Nacrt programa ekonomskih reformi je urađen i Vlada ga je podržala, pa je upućen na javnu raspravu. Program je ključni strateški dokumenat zemlje za makroekonomsko i fiskalno programiranje za period 2018-2020, a sadrži i agendu strukturnih reformi, važnih za otklanjanje prepreka privrednog rasta i za jačanje konkurentnosti zemlje. Osim internog značaja, program predstavlja najvažniji dokumenat Crne Gore u ekonomskom dijelu dijaloga o pristupanju EU. U tom smislu bitna je činjenica da smo uvažili preporuke Evropske komisije. Ovih dana se očekuje studija Deloita za Montenegro erlajnz.

RADUNOVIC: Studija treba da sagleda sve aspekte dugoročne održivosti Montenegro erlajnza, koji je od izuzetnog značaja za turizam i privredu. Zbog tog značaja i kompleksnosti poslovno-finansijske situacije u ovoj kompaniji, za izradu studije je angažovana kompetentna konsultantska kuća. Ovih dana očekujemo prezentaciju i primopredaju studije. lako u javnosti ima dosta kritika, značaj kompanije, očigledno, nije ostavio prostor za neki indolentniji pristup Vlade ovom problemu. Uvjeren sam da ima puno opravdanja za to što je Vlada uložila velike napore i sredstva da se MA sačuva. Prema petogodišnjem poslovnom planu firme, koji je uradio izvršni menadžment, a usvojio odbor direktora, održivost kompanije nije upitna ako se riješi problem akumuliranih dugova. U tom slučaju MA bi od primaoca državne pomoci mogao da postane neto davalac budžetu, uz uredno servisiranje obaveza prema Aerodromima Crne Gore, kontroli letjenja i dobavljačima. Vlada ne želi da država trivijalno preuzme dug, vec hoće jasnu i dugoročnu viziju budućnosti kompanije i modalitete poslovanja koji podrazumijevaju da se novi "minusi" i problemi ovog nivoa neće ponoviti. Isplata plata, penzija i socijale sigurna.

RADUNOVIC: Bez dileme, plate, penzije i socijalna davanja su prioritet. Sasvim je izvjesno da ćemo obezbijediti njihovo uredno servisiranje. Budžet za 2018. je i projektovan tako da ove obaveze budu garantovane, ali i da se osiguraju sve ostale funkcije države, uključujući finansijske obaveze i podrškuprivrednim procesima koji generišu nova radna mjesta. Za 2018. smo planirali rast penzija od tri odsto. plate u javnom sektoru će biti na ovogodišnjem nivou, uz vanredno nagrađivanje zaposlenih u zdravstvu i prosvjeti, koji ostvare izuzetne rezultate. Programi socijalne zaštite su prošireni, a kroz redefinisanje osnovnog paketa socijalnih davanja, obezbijedili smo i konkretna povećanja, uz pravedniju raspodjelu i kvalitetniju identifikaciju najranjivijih kategorija primalaca. Sami se možemo izboriti sa izazovima.

RADUNOVIC: I Svjetska banka i MMF su strateški partneri Crne Gore sa kojima imamo intenzivnu saradnju. Sa Svjetskom bankom se ne radi samo o operativnim finansijskim aranžmanima. Brojni su projekti na kojima radimo zajedno, uz značajnu stručnu i tehničku podršku ekspertskih timova ovih institucija. Neprocjenjiva nam je nadzorna i stručna pomoć MMF-a u domenu poreske i politike upravljanja dugom, kao i uzajamne konsultacije o javnim finansijama. Vlada, za sada, procjenjuje da nema potrebe za formalnim stand-by ili sličnim finansijskim aranžmanom sa MMF-om. Možda je to neobično s obzirom da gotovo sve zemlje regiona periodično zaključuju takve aranžmane, ali vjerujemo da se, uz primjerenu disciplinu, možemo samostalno izboriti sa aktuelnim ekonomskim izazovima.