- Vlada Crne Gore
Ministarstvo ekonomskog razvoja Intervju ministarke Sekulić za specijalno izdanje ...
Pažnja: Sadržaj ove stranice je dio arhivskog sadržaja i odnosi se na prethodne sazive Vlade Crne Gore. Moguće je da su informacije zastarjele ili nerelevantne.
Arhiva
Intervju ministarke Sekulić za specijalno izdanje "In Focus Montenegro": Nastavak reformi i više investicija
Objavljeno: 18.07.2018. • 14:58 Autor: Ministarstvo ekonomije
1. Kakva su vaša očekivanja od skupa zemalja Zapadnog Balkana u Beču? Šta će biti pozicija Crne Gore kada su u pitanju ekonomske teme ovog skupa?
Očekivanja od sastanka, generalno od Berlinske inicijative, su velika i u skladu sa tim mi, kao i naši susjedi, planiramo zajedničke aktivnosti i projekte. Svaki održani sastanak predstvalja izraz spremnosti regiona Zapadnog Balkana da posvećeno i ubrzano radi na agendi unapređenja povezanosti. Svaki susret dodatno osnažava svijest da je, prije svega, naše povezivanje, a onda i povezaivanje sa EU, put do povećanja konkurentnosti svake od zemalja regiona, podsticanja rasta naših ekonomija i zapošljavanja.
Sastanak u Beču je prilika da razgovaramo o razvoju malih i srednjih preduzeća, o višegodišnjem Akcionom planu za regionalni ekonomski prostor na Zapadnom Balkanu, kao i o digitalizaciji. Naša pozicija kada je ovaj proces u pitanjuje poznata: regionalnim ekonomskim i infrastrukturnim povezivanjem doprinosimo rastu trgovine, investicija, pokretljivosti radne snage, čime se ujedno približavamo EU. U skladu sa tim, Crna Gora će nastaviti sa aktivnostima na sprovođenju ekonomskih reformi i povećanju investicija na polju energetike i saobraćaja.
2. Koliko je moguće u ovom trenutku sagledati uticaj Berlinskog procesa na infrastrukturno povezivanje u regionu? Koji su opipljivi rezultati ovog procesa iz ugla Crne Gore?
Crna Gora s ponosom može reći je prvi infrastrukturni projekat podržan u sklopu Berlinskog procesa upravo projekat na njenoj teritoriji - Transbalkanski elektro-energetski koridor – sekcija Crna Gora, za koji je EU, posredstvom Zapadnobalkanskog investicijskog okvira, 2015. godine izdvojila 25 miliona eura bespovratne podrške. Ukupna vrijednost projekta je 127 miliona eura. Osim energetike, Crna Gora je prošle godine u okviru Sporazuma o transportnoj zajednici nepovratno dobila 16 miliona eura za četiri projekta iz oblasti saobraćaja.
Dakle, rezultate ovog procesa već imamo, ali na tome se ne treba zaustaviti. Ovo je samo početak ekonomskog i infrastrukturnog oživljavanja našeg regiona i mi i ubuduće očekujemo svesrdnu podršku Evropske unije našim inicijativama.
3. Šta je za makroekonomsku stabilnost Crne Gore značio ulazak u velike infrastrukturne projekte? Do kada će biti potrebno sprovoditi mere fiskalne konsolidacije?
Strane direktne investicije su važan pokretač razvoja crnogorske ekonomije, s obzirom na to da, uz preduzete mjere fiskalne konsolidacije, značajno doprinose stabilnosti javnih finansija. Ukupan priliv SDI u 2017. godini iznosio je oko 650 miliona eura. U ovm trenutku sprovode se važni infrastrukturni projeti iz oblasti energetike, saobraćaja i turizma, a svaka investicija znači pozitivan uticaj na ekonomski rast, veće zapošljavanje, podizanje nivoa usluga, veći životni standard.
Pored toga, dalji ekonomski razvoj Crne Gore u značajnoj mjeri je usmjeren započetim sprovođenjem mjera fiskalne konsolidacije, u skladu sa kojim bi Crna Gora trebalo da uđe u budžetki suficit 2020. godine. Upravo je to rok do kojeg je planirano da pomenute mjere budu sprovođene. Rezultati mjera koje sprovodimo su vidljivi: Crna Gora je uspjela da zadrži konkurentan poreski ambijent, a naše rezultate prepoznaju najznačajnije međunarodne institucije koje ocjenjuju napredak u jačanju makroekonomske stabilnosti zemlje, poboljšanje kreditnog rejtinga i konkurentnosti i rast BDP-a. Na nivou prošle godine taj rast je iznosio 4,4%, dok je stopa rasta u prvom kvartalu ove 4,5% odsto i predstavlja treću stopu rasta u Evropi za ovaj period.
4. Koliko je Crna Gora atraktivna a strane investitore koji ne ulažu u turizam? Koji su to sektori u kojima priželjkujete rast SDI?
Pored turizma, koji je svakako najrazvijenija privredna grana u Crnoj Gori, energetika, infrastruktura i poljoprivreda su sektori sa značajnim potencijalom za ulaganja. Navedeni sektori su značajni za našu ekonomiju upravo jer su domaći privrednici u njima prepoznali mogućnosti za uspješno poslovanje, ali i zato što su turizam, energetika i infrastruktura najatraktivnije oblasti za ulaganja i stranim investitorima.
U toku je realizacija niza velikih projekta iz oblasti i turizma, poput projekata na Luštici i Kumobiru; iz oblasti saobraćaja realizujemo najvažniji infrastrukturni projekat – auto-put, dok je u sektoru energetike u toku realizacija važnih projekata koji se privode kraju, i to: podmorskog kabla između Crne Gore i Italije, vjetroparka na Možuri, a u toku je tender za izgradnju velike solarne elektrane na zemljištu.
Takođe, Ministarstvo ekonomije u kontinuitetu sprovodi programe podrške za domaća, ali inostrana preduzeća, s obzirom na to da strani investitor u našoj zemlji ima nacionalni tretman. U ovoj godini realizujemo 10 programa, za koje se javni pozivi raspisuju periodično, i kroz svaki od njih mi nudimo preduzećima bespovratnu finansijsku podršku koja se može ticati dodjeljivanja sredstava u svrhu zapošljavanja, oslobađanja od određenih poreza ili pokrivanja od 50% do 70% opravdanih troškova nabavke opreme, implementacije inovativnih aktivnosti i sl, zavisno od programa.
5. Kakva je pomoć u digitalnoj transformaciji potrebna Crnoj Gori?
Neophodno je razumjeti da je digitalna transformacija višedimenzionalni proces koji se mora odvijati harmonizovano i kontinuirano. Preduslov za digitalnu transformaciju su jasno postavljeni strateški ciljevi koji moraju biti prioritet svake vlade modernog društva, a na njenoj implementaciji moramo raditi svi zajedno i svakodnevno.
Smatram da je pomoć u svim segmentima digitalizacije više nego dobrodošla. Prioriteti su već prepoznati i identifikovani, i kao projekti od fundamentalnog značaja za društveni i ekonomski razvoj, dobili su svoje mjesto i u nedavno objavljenoj Digitalnoj agendi za Zapadni Balkan.
Najznačajniji segmenti koji će dobiti podršku od Evropske Komisije su: razvoj širokopojasnog pristupa internetu, razvoj e-uprave, e-nabavki, e-zdravstva, sigurnosti na internetu i digitalnih vještina. Ova pomoć biće realizovana u početku kroz tehničku pomoć za pripreme projekata i izradu studija izvodljivosti, a zatim i kroz finansijsku podršku implementaciji odabranih projekata.
Takođe, očekujemo i podršku regionalnoj start-up zajednici u vidu njenog uključivanja u “Start-up Europe” ekosistem čime će dobiti na svojoj vidljivosti i promociji, a istovremeno će dobiti i pristup svim relevantnim informacijama, platformama i događajima. Planirana je i podrška istraživačkim i inovativnim programima, kao i uključivanje naših regulatornih organa u rad evropskih regulatornih udruženja.
6. S obzirom da Vlada ima upravljačka prava, a sada i značajno učešće u vlasništvu u Elektroprivredi Crne Gore, kako ćete postaviti razvojne prioritete preduzeća?
U narednom periodu fokusiraćemo se na dodatnu razradu i realizaciju trogodišnjeg investicionog plana EPCG, sa posebnim fokusom na realizaciju projekata u Pljevljima – ekološku rekonstrukciju postojećeg bloka i toplifikaciju, sa posebnim akcentom i na obnavljanje interesa za izgradnju velikih hidroelektrana. Osim već započetih projekta rekonstrukcije i modernizacije tri postojeće elektrane, EPCG intenzivno radi na stvaranju pretpostavki za proširivanje proizvodnih kapaciteta i novih elektroenergetskih objekata, sve u cilju što boljeg pozicioniranja na regionalnom tržištu električne energije. Takođe, ono na šta će se EPCG usredsrediti u narednom periodu jesu značajna ulaganja u distributivnu mrežu, kako bi obezbijedila sigurnije i stabilnije napajanje krajnjih korisnika.
7. Koliko je ekološka rekonstrukcija prvog bloka TE Plevlja u skladu sa obavezama koje Crna Gora preuzima sa otvaranjem poglavlja 27?
Ekološka rekonstrukcija termoelektrane u Pljevljima u potpunosti je u skladu sa obavezama i direktivama koje se tiču industrijskih emisija, a koje proističu iz Poglavlja 27 - Životna sredina i klimatske promjene. EPCG je već ušla u ovaj proces izborom njemačke kompanije Steag Energy Services GmbH za izradu idejnog projekta ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja. Dolazak renomirane njemačke kompanije u Crnu Goru predstavlja ozbiljnu garanciju da će se planirana rekonstrukcija prvog bloka TE „Pljevlja“ izvršiti u skladu sa najnovijim standardima i tehnologijama, čime će se obezbijediti stabilan i siguran rad termoelektrane u narednih nekoliko decenija. Planirano da je rekonstrukcija bude zavšrena najkasnije do 2022. godine, nakon čega će ovo postrojenje raditi u skladu sa Zahtjevima Direktive o industrijskim emisijama 2010/75 EU.
8. Zašto ste se odlučili za pripajanje Rudnika uglja Pljevlja Elektroprivredi Crne Gore? Kako će ovo spajanje uticati na profitabilnost EPCG i njegovu atraktivnost za potencijalne nove partnere?
Odluka o preuzimanju akcija Rudnika uglja Pljevlja od strane EPCG je, prije svega, odgovorna odluka koja je u najboljem interesu kako obje kompanije i njenih zaposlenih, tako i Države. Ne samo sa tehnološkog, već i sa finansijskog apsekta spajanje dva preduzeća je najlogičnije rješenje.
Ekonomska računica čitavog procesa je više nego jasna: dovoljno je znati da je jedna godišnja faktura koju EPCG plaća RUP-u, u iznosu od 35 miliona eura, veća od čitavog iznosa od 30 miliona za koji je kompanija kupila akcije Rudnika. Spajanjem dvije kompanije značajno se umanjuje proizvodni trošak koji je EPCG imala pri kupovini uglja, a samim tim povećava njena profitabilnost. Osim toga, EPCG ima mnogo veći investicioni kapital u odnosu na RUP, pa su samim tim veće i mogućnosti za investiranje u RUP kada je u vlasništvu EPCG, što dalje vodi rastu proizvodnje i otvaranju novih radnih mjesta.
EPCG sa RUP-om u svom sastavu je stabilnija, nezavisnija i kompanija koja ima sveobuhvatnu ponudu – od eksploatacije uglja do proizvodnje električne energije. Interesovanje inostranih kompanija za EPCG postoji, i bilo je veoma intenzivno od momenta pokretanja Put opcije za prodaju akcija od strane A2A, a ubuduće, sigurna sam, može biti samo veće.
Originalni intervju na engleskom jeziku, kao i cjelokupno izdanje možete preuzeti na ovom linku.
Vezani članci:
Da li vam je sadržaj ove stranice bio od koristi?