Izjava za javnost ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Milutina Simovića

Iznenađen sam sadržinom saopštenja Udruženja pekara Crne Gore. Razlog iznenađenju je moja dobra saradnja sa ovim sektorom i činjenica da je ona uvijek bila zasnovana na principima obostranog poštovanja i razumijevanja. Probleme smo, uvijek, rješavali uz visok stepen međusobnog uvažavanja.

Ovih dana, saopštenja UPEK-a izlaze iz tog okvira, jer se izjave odgovornih ljudi iz nadležnih ministarstava označavaju kao besmislice.

Bez namjere da se upuštam u polemiku, postavljam sljedeća pitanja:
- zar je besmislica da je cijena brašna trenutno oko 20% niža od cijene u januaru ove godine, kada je hljeb poskupio ?
- zar je besmislica da je, za pekare, struja od 01.07. jeftinija 7,5% ?
- zar je besmislica da je cijena pšenice trenutno znatno manja nego što je bila od žetve prethodne godine ?
- zar je besmislica da je realan ekonomski odnos cijena: pšenica : brašno : hljeb - 1:2:4 odnosno 0,175 : 0,35 : 0,70 za po 1 kg.?
- zar je besmislica da po ovoj računici vekna od 600 grama treba da bude oko 0,50 Eura? Ima li smisla tražiti povećanje cijene ?
- zar je besmislica konstatacija, da je rabat trgovcima od 20% previsok i da cijenu tolikog rabata ne treba da snosi potrošač?
- zar je besmislica, konstatacija da uz visoki rabat trgovci imaju pravo i na povraćaj neprodatog hljeba, što ionako visok rabat povećava, opet na račun potrošača ?
- zar je besmislica konstatacija, da je rabat prije samo neku godinu bio 8-10% i da je to prostor u kalkulaciji, koji pekari treba da koriste kako bi smanjenjem previsokog rabata povećali svoj profit? Ovo pitanje se svakako odnosi i na trgovce.
- zar je besmislica konstatacija, da pekari prikazuju randman manjim nego što on stvarno jeste ?
- zar je besmislica konstatacija, da su uslovi za rad pekara mnogo povoljniji u odnosu na momenat kad su uvedene interventne mjere Vlade i da je, samim tim, prestala potreba za interventnim mjerama ?
- zar je besmislica konstatacija, da nije opravdano rast cijena pravdati rastom cijena aditiva koji sirovinski učrestvuje sa 0,2 - 0,4 %, a uporno ignorisati činjenicu pada cijene brašna, koje sirovinski učestvuje oko 70 % ?
- zar je besmislica očekivati, da se cijene hljeba formiraju na tržišnim principima, pri čemu to treba da važi i kad se cijene povećavaju kao što je realno očekivati da se tržišni principi primijene i smanjenjem cijena ?

Na kraju, očigledno je da se pekarima žuri, jer su svjesni činjenice da će brašno od nove žetve biti jeftinije. Nas ta činjenica, kao i svakog građanina ove zemlje raduje i siguran sam da će to obezbijediti sigurno poslovanje pekara, te da se vrijeme koje je pred nama u potpunosti razlikuje od vremena poslije prošlogodišnje suše, kada smo zajedno strepili od cjenovnih udara na tržištu nabavke i pšenice i brašna.

Ministar
Mr Milutin Simović