Мања слова Већа слова РСС

Најаве

18.06.2018

Министар Нухоџић сјутра у Бриселу на састанку о актуелним изазовима на плану миграција

15.06.2018

Потпредсједник Симовић у Кући меда потписаће уговоре о подршци са младим пчеларима почетницима за 20

15.06.2018

Премијер Душко Марковић у суботу у Аустрији на конференцији Еуропа Форум Wацхау

14.06.2018

У петак друга сједница Савјета за НАТО

14.06.2018

ДОПУНА НАЈАВЕ: Конференција за медије након 81. сједнице Владе ЦГ у 15:30

13.06.2018

У четвртак, 14. јуна 81. сједница Владе ЦГ

12.06.2018

Премијер Душко Марковић у „Плантажама“ у сриједу свечано пушта у рад нову линију за флаширање

12.06.2018

Семинар „Инклузивно друштво: Унапријеђење социо-економског положаја Рома и Египћана у Црној Гори“

12.06.2018

Министар Дармановић у званичној посјети Грузији

12.06.2018

Министарка Дамјановић са генералним директором за истраживање и иновације у ЕК Жаном-Ериком Пакеом

Питајте Владу

Интервју потпредсједника Владе Зорана Пажина за дански дневни лист „Политикен“: Црна Гора ће бити спремна за ЕУ до 2025

Интервју потпредсједника Владе Зорана Пажина за дански дневни лист „Политикен“: Црна Гора ће бити спремна за ЕУ до 2025
Датум објаве 16.05.2018 10:38 | Аутор Кабинет потпредсједника Владе

Испис Штампај страницу


Црна Гора: Бићемо спремни за ЕУ до 2025

Зашто Црна Гора жели да приступи Европској унији? 

Реформе које Црна Гора спроводи у циљу приступања Европској унији кључни су мотор нашег укупног друштвеног и економског развоја. 

Од када смо као независна држава кренули путем европских реформи, плате и пензије су удвостручене, наши грађани путују без виза, наши студенти, научници и предавачи имају приступ најбољим европским научним и образовним програмима, док наши пољопривредници добијају значајну помоћ из европских фондова. 

Са друге стране, процес европских интеграција трансформише наше друштво у друштво европских вриједности. Мијењамо наше законе и укупан друштвени амбијент у складу са највишим европским стандардима и градимо чвршће гаранције правде и правичности за све црногорске грађане, привреднике, туристе и инвеститоре. 

Да ли ће Ваша земља бити спремна за чланство до 2025? 

У процесу приступања напредујемо брже од свих осталих земаља проширења. Отворили смо 30 од 33 преговарачка поглавља и привремено затворили три. Спремни смо да ове године отворимо сва преостала поглавља и сву реформску енергију усмјеримо на завршну фазу преговарачког процеса. 

Иако нам је квалитет реформи значајнији од брзине, направили смо темељан и остварив план реформи по којем ћемо постићи унутрашњу спремност за чланство и прије наведеног датума.

Да ли се бринете да не постоји стварни апетит у Европи за проширење на Западни Балкан? 

Након пораза екстремних популистичких и изолационистичких покрета на изборима у више великих европских држава прошле године, поново имамо повољнију климу и већи ентузијазам за пројекат уједињене Европе. Ова ињекција европског оптимизма, уз обнову неких старих геополитичких и идеолошких пријетњи идеји европског уједињења, повољно је утицала да пораст свијести о значају ширења мира и просперитета на европском континенту, односно о процесу коју административно зовемо проширење. 

Веома је важно да државе на Западном Балкану искорисе овај позитиван моментум и да озбиљним реформама и пуним усвајањем европских стандарда и вриједности покажу истинску приврженост Европској унији. 

У тренутку када једна од земаља региона буде спремна за чланство, а вјерујем да ће то прва остварити Црна Гора, увјерен сам да ће државе Европске уније, као и увјек до сада, показати своју приврженост проширењу, политици која је у самој сржи идеје уједињене Европе. 

Предсједник Македоније Гјорге Иванов упозорио је ЕУ да би неуспијех у интеграцији Балкана у Унију оставио отворена врата за руске и кинеске утицаје. Да ли се слажете? 

Сасвим је јасно да различити актери на међународној сцени посматрају Балкан као регион у којем виде своје геополитичке и економске интересе. Вјерујем да је изјава коју помињете дата у контексту скретања пажње на потребу да ЕУ снажније подржи про-европске тенденције држава Западног Балкана. 

Свакако се слажем да је веома важно, у циљу одржања доброг нивоа јавне подршке и ентузијазма за реформе у земљама Западног Балкана, да ЕУ даје јасну политичку подршку про-европским владама и носиоцима про-европских политика. 

Предсједник Европске Комисије Жан-Клод Јункер је рекао да ће поново избити рат уколико Европа буде игнорисала балканске земље и неразријешене конфликте у региону. Да ли ви дијелите ову забринутост?

Не мислим да у данашњем времену Балкану пријети рат. Ипак, историја нас учи да одређени дјелови Балкана не располажу довољно поузданим механизмима за очување стабилности и мира. 

То је један од главних разлога зашто је Црна Гора донијела одлуку да гаранције безбједности својих грађана изграђује унутар евро-атлантске безбједносне заједнице. 

Да ли је ваш утисак да Русија покушава да поново изврши утицај и изазове раздор у земљама Балкана у нади да ће дестабилизовати Европу?

Није никаква тајна да одређене екстремне националистичке партије на Балкану добијају отворену подршку, па и финансијску помоћ, одређених кругова у Русији. 

Иако званична Москва то негира, мијешање у унутрашња политичка питања одређених кругова из Русије прилично је очигледно. Вјерујем да ова настојања да се подрије про-европска орјентација земаља Балкана неће уродити плодом и да је будућност свих земаља региона у европским и евро-атлантским интеграцијама. 

Развојем демократских институција и напретком у процесу европских интеграција, државе региона снаже своју отпорност на овакве непримјерене спољне утицаје. Због тога је кредибилна европска перспектива читавог региона од велике важности за његову стабилност, па и за стабилност Европе.

Колико су, по вашем мишљењу, организовани криминал и корупција озбиљан проблем у Црној Гори? 

Црна Гора зна да је борба против организованог криминала и корупције основни предуслов сваког друштвеног и економског напретка. Зато смо осим традиционалних институција за спровођење закона, по угледу на најбољу европску праксу и уз помоћ европских партнера, изградили нове специјализоване институције за борбу против организованог криминала и корупције, које већ остварују значајне резултате. 

По оцјенама Европске комисије, која редовно прати стање у овој области у земљама кандидатима за чланство, Црна Гора остварује континуиран напредак у овој области, што представља основ за напредовање у свим осталим областима европских реформи. 

Наравно, борба против организованог криминала и корупције ће и даље бити окосница наше европске агенде, како бисмо послали снажну поруку да се криминал у Црној Гори не исплати. 

Црна Гора је окарактерисана као „мафијашка држава“. Шта ви кажете на ову карактеризацију? 

Апсолутно се не слажем са овом изјавом. Црна Гора је плуралистичко друштво у којем се одлуке доносе у демократски изабраним институцијама. Имамо функционалну тржишну привреду, која је једна од најбрже растућих у Европи и у потпуности функционише по западним принципима. 

Страни инвеститори из чак 90 земаља свијета покрећу бизнисе у Црној Гори, што је најбољи доказ повјерења које имају у повољан економски амбијент, али и стабилност владавине права. Новцем грађана се управља на одговоран и транспарентан начин, који је доступан провјери од стране грађана и независних медија. Друштво смо у којем се власт осваја на изборима које све међународне институције које прате изборе оцјењују као фер и демократске. 

Ви знате да су, по новом приступу проширењу који је афирмисала Европска комисија, напредак у области владавине права и борба против криминала и корупције предуслов за напредак у свим осталим областима у процесу преговора о чланству. Дакле, управо је напредак који остварујемо у снажењу владавине права и борби против криминала и корупције омогућио Црној Гори да оствари највећи напредак у приступним преговорима и данас буде најнапреднија од свих земаља кандидата за чланство. 

Можете ли увјерити Европљане да Црна Гора неће бити извор безакоња унутар ЕУ? 

Да, наравно. Црна Гора је, по броју становника, величине мање европске пријестонице. 

Али, ми смо поносна земља и никада у историји нисмо добили ништа незаслужено. Последње што Црној Гори треба или што она жели јесте да буде незаслужено примљена у ЕУ, неспремна да испуни своје обавезе и да допренесе европској породици држава. 

Зато не тражимо од Европе да игнорише наше проблеме и недостатаке. Напротив, све што тражимо од европских лидера и грађана јесте да врата ЕУ буду отворена и да задрже правичан приступ проширењу, заснован на индивидуалним заслугама земаља кандидата.

КАБИНЕТ ПОТПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ