Ceremonija dodjele grantova korisnicima Prvog poziva za dostavljanje predloga projekata u okviru IPA III Programa prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora 2021–2027 održana je 23. septembra 2026. godine u Novom Sadu, u okviru 10. Nacionalne konferencije o programima evropske teritorijalne saradnje. Događaj je okupio predstavnike Evropske unije, državnih institucija, lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva i korisnike grantova iz obje države, a predstavljao je važan korak u jačanju prekogranične saradnje i održivog razvoja programskog područja.
U okviru Prvog poziva korisnicima je bilo dostupno ukupno 5,4 miliona eura, od čega 3,24 miliona eura iz alokacije za programsku 2022. godinu i 2,16 miliona eura iz alokacije za 2024. godinu.
Na ceremoniji je predstavljeno sedam novih prekograničnih projekata, sa ukupnim doprinosom EU od 2,89 miliona eura, dok ukupna vrijednost projekata iznosi 3,58 miliona eura, koji će biti finansirani iz alokacije za programsku 2022. godinu. Projekte će realizovati 19 partnerskih organizacija, devet iz Srbije i deset iz Crne Gore.
Projekti koji će biti finansirani iz alokacije za programsku 2024. godinu biće naknadno ugovoreni.
Podržani projekti su usmjereni na unapređenje zdravstvenih usluga i dostupnosti zdravstvene zaštite, prevenciju i rano otkrivanje bolesti, zdravstvenu zaštitu u ruralnim zajednicama, socijalnu inkluziju osoba sa invaliditetom, kao i zaštitu i promociju kulturne baštine i turizma u dolini Lima.
Grantove su dodijelili Nemanja Starović, ministar evropskih integracija Republike Srbije, Miloš Marković, generalni direktor Direktorata za evropsku teritorijalnu saradnju u Ministarstvu evropskih poslova Crne Gore, i Andreas von Bekerat, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.
U okviru konferencije, Miloš Marković je učestvovao na panelu „Global Europe: Shaping Tomorrow’s Cooperation Today”, posvećenom budućnosti teritorijalne saradnje nakon 2027. godine. Istakao je da evropska teritorijalna saradnja predstavlja jednu od praktičnih dimenzija procesa evropskih integracija, jer građanima i lokalnim zajednicama omogućava da konkretne koristi evropske saradnje vide kroz projekte i zajednička rješenja.
Govoreći o budućem periodu, naglasio je potrebu da programi budu jednostavniji, fleksibilniji i strateški usmjereniji, sa većim fokusom na stvarne potrebe pograničnih područja, dugoročne rezultate i korišćenje iskustava i partnerstava razvijenih kroz postojeće programe.
