„Vlada Crne Gore, stavljajući prioritet na EU agendu, planira da najveći dio obaveza i to onih suštinskih, završi u narednih godinu i po dana, odnosno do kraja 2025, kako bismo drugi dio mandata posvetili uspješnom privođenju kraju svih obaveza i dostizanju unutrašnje spremnosti za članstvo u EU“, kazao je glavni pregovarač Crne Gore sa Evropskom unijom Predrag Zenović na konsultacijama o Nacrtu program pristupanja Crne Gore EU 2024–2027 koji je danas održan.
Zenović je pojasnio da je PPCG krovni strateški dokument procesa evropske integracije Crne Gore koji definiše obim i dinamiku reformi koje su potrebne za usklađivanje Crne Gore sa pravnom tekovinom Evropske unije. Istakao je da se dokument odnosi na sva pregovaračka poglavlja i da su tabelarnom dijelu date obaveze za svako od 33 poglavlja.
„Nacrt programa pristupanja Crne Gore EU 2024–2027. u okviru sva 33 pregovaračka poglavlja, obuhvatio je ukupno 714 planova, pri čemu treba imati u vidu da se određen broj akata, ponavlja kroz više poglavlja. Od 714 propisa, 158 ih je planirano kroz strateški, a 556 kroz zakonodavni okvir, dok je od 556 planova čak 218 zakona, a 338 podzakonska akta“, kazao je Zenović.
On je kazao da je, što se tiče pregleda planova po godinama, najviše obaveza planirano za 2024. i to 335, dok je za 2025. planirano ukupno 228, za 2026. 100 propisa, a u 2027. je planiran 51 propis.
Glavni pregovarač je istakao da je najviše obaveza planirano u poglavljima 12 – Bezbjednost hrane, veterinarstvo i fitosanitarna politika (96 obaveza), 14 – Saobraćajna politika (66 obaveza), 23 – Pravosuđe i temeljna prava (51 obaveza), Sloboda kretanja robe (45 obaveza) i 27- Životna sredina i klimatske promjene (42 obaveze). Kako je pojasnio, najveći broj akata su planirali Uprava za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove, Ministarstvo finansija, Ministarstvo saobraćaja i pomorstva, Ministarstvo turizma, ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Skup, na kojem su učestvovali članovi pregovaračke strukture i predstavnici Odbora za evropske integracije Skupštine Crne Gore, kao i četiri nevladine organizacije, bio je prilika za razmjenu mišljenja s ciljem što kvalitetnije finalizacije ovog strateškog dokumenta.
Učesnici skupa su čestitali na odrađenom poslu i uloženoj energiji, ali i preporučili da se u narednom periodu više iskoriste kapaciteti nevladinih organizacija koje predstavljaju sponu Vlade sa građanima, imajući u vidu da su stalno na terenu, kao i da se u proces više uključe lokalne samouprave. Istakli su da je Program pristupanja ambiciozan plan i da je važno sagledati raspoložive kapacitete i nastojati da definisani planovi budu realizovani.
Poslanici Skupštine Crne Gore su ukazali na značaj postojenja političke saglasnosti i opredijeljenosti ka ispunjenju postavljenih zadataka i članstvu u EU. Takođe su ukazali na izazove koji se odnose na konkurentnost administrativne strukture i odliv kadrova.
Glavni pregovarač je istakao da je civilni sektor značajan korektivni mehanizam i da je važno njegovati partnerstvo sa nevladinim organizacijama. Naglasio je da je njihova pomoć neprocjenjiva, kako u dijelu kritičkog osvrta, tako i u pogledu davanja inicijativa.
Kada je riječ o administrativnim kapacitetima, Zenović je istakao da je važno da se na pravi način motivišu i u sistemu zadrže ljudi koji imaju institucionalnu memoriju.
Ocijenjeno je da su konsultacije dobra prilika da se, kroz dijalog, zajednički dođe do kvalitetnog strateškog dokumenta.