Izlaganje ministra ekonomije dr Vladimira Kavarića na panelu o energetici u okviru V ekonomske konferencije zemalja Jugositočne Evrope, Berlin, 16. jun 2011

Uvažene dame i gospodo,

Veliko mi je zadovoljstvo da u ime delegacije Crne Gore i u svoje lično ime najsrdačnije pozdravim učesnike 5th Economic Conference on South Eastern Europe. Strateški cilj Vlade Crne Gore je punopravno članstvo u Evropskoj uniji i NATO. U procesu evropskih i evroatlantskih integracija već smo postigli značajne rezultate. Prošle jeseni Crna Gora je dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Kao što znate, energetski sektor predstavlja jednu od strateških grana crnogorske ekonomije, pa se posebna pažnja poklanja njegovom razvoju, reformskim aktivnostima u ovom sektoru i uključivanju u regionalno i evropsko energetsko tržište.
Crna Gora je od početka podržavala inicijativu Evropske unije za realizaciju projekta razvoja zajedničkog tržišta električne energije i gasa u Jugoistočnoj Evropi i njegovoj integraciji u evropsko energetsko tržište.
Ciljevi Crne Gore u oblasti energetike se poklapaju sa ciljevima Energetske zajednice, a to su povećanje sigurnosti snabdijevanja energijom, privlačenje investicija, povećanje korišćenja obnovljive energije, unapređenje energetske efikasnosti i razvijanje tržišne konkurencije, uz unapređenje ekološke situacije.
U skladu sa preuzetim obavezama, u Crnoj Gori se sprovodi reforma energetskog sektora, kako sa pravno-regulatornog, tako i sa institucionalno – organizacionog aspekta.
U cilju usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, u aprilu 2010. godine usvojeni su Zakon o energetici i Zakon o energetskoj efikasnosti.
Zakon o energetici je usaglašen sa direktivama Evropske unije koje se odnose na tržište električne energije i prirodnog gasa, korišćenje energije iz obnovljivih izvora i kogeneracije, sigurnost snabdijevanja električnom energijom i prirodnim gasom i obezbjeđenje rezervi naftnih derivata. Zakon o energetskoj efikasnosti je, takođe, izrađen u skladu sa najvažnijim EU direktivama iz oblasti energetske efikasnosti. Jedan broj podzakonskih akata koji su predviđeni ovim zakonima je već usvojen, a ostali su u pripremi.
Značajnu ulogu u razvoju crnogorskog energetskog sektora ima Regulatorna agencija za energetiku, koja je od svog osnivanja 2004. godine dala veliki doprinos njegovoj reformi i liberalizaciji energetskog tržišta. Tržište električne energije u Crnoj Gori je otvoreno 1. januara 2009. godine za sve potrošače osim za domaćinstva, u skladu sa odlukom Regulatorne agencije za energetiku.
Početkom marta ove godine Vlada Crne Gore je usvojila Energetsku politiku Crne Gore do 2030. godine, kojom je predviđeno da se crnogorski energetski sektor razvija u skladu sa ciljevima i smjernicama Evropske Unije i Energetske zajednice. Jedan od glavnih ciljeva i prioriteta energetskog razvoja Crne Gore je sigurnost snabdijevanja energijom, što podrazumijeva stalno, sigurno, kvalitetno i raznovrsno snabdijevanje energijom u cilju uravnotežavanja isporuke sa zahtjevima kupaca. Sada je u toku revizija i inoviranje Strategije razvoja energetike, kojom će se definisati strateška opredjeljenja i putevi razvoja energetskog sektora Crne Gore do 2030. godine.
Slijedeći razvojna opredjeljenja, u prethodnom periodu intenzivno smo radili na realizaciji prioritetnih projekata. To su projekti povećanja energetske efikasnosti, revitalizacije i modernizacije postojećih i izgradnje novih energetskih objekata, čijom realizacijom želimo da postignemo smanjenje deficita električne energije, povećanje diversifikacije izvora i sigurnosti snabdijevanja energijom.

U skladu sa strateškim opredjeljenjima, u okviru planiranih projekata realizovane su značajne aktivnosti u prethodnom periodu.
U toku 2009. godine realizovan je projekat djelimične privatizacije i dokapitalizacije Elektroprivrede Crne Gore, u cilju obezbjeđenja uslova za izgradnju novih i revitalizaciju i optimizaciju postojećih elektroenergetskih objekata i stvaranja dugoročne osnove za uspješno, profitabilno i konkurentno poslovanje ove energetske kompanije i sigurno snabdijevanje građana i privrede električnom energijom.
U cilju izgradnje podmorskog interkonektivnog kabla jednosmjerne struje između Crne Gore i Italije i ostvarenja strateškog partnerstva Crnogorskog elektroprenosnog sistema AD i italijanske kompanije TERNA, potpisani su ugovori o realizaciji ovog projekta, vrijednog preko 850 miliona €. Izvršena je i dokapitalizacija Crnogorskog elektroprenosnog sistema u iznosu od približno 22 % ukupnog akcijskog kapitala, tako da je država ostala vlasnik 55 % akcija.
Prošle jeseni završeni su radovi na izgradnji dalekovoda 400kV Podgorica - Tirana na crnogorskoj teritoriji, a očekujemo da će se uskoro završiti i izgradnja dijela dalekovoda u Albaniji.
Realizacija ovih projekata će doprinijeti da Crna Gora postane energetsko čvorište u našem regionu.
Poznato je da regionu Jugoistočne Evrope nedostaju značajne količine električne energije pa je neophodno da se što prije krene u izgradnju novih izvora.
U tom smislu, u cilju valorizacije raspoloživih energetskih resursa, u Crnoj Gori se intenzivno se radi i na realizaciji projekata izgradnje novih proizvodnih elektroenergetskih objekata, i to:
- hidroelektrana na Morači i Komarnici,
- malih hidroelektrana na većem broju malih vodotoka,
- vjetroelektrana na lokalitetima Možura i Krnovo.
Takođe preduzimamo aktivnosti za valorizaciju drugih energetskih resursa, kao što su ugalj, biomasa, sunčeva energija. Planiramo da ponovo pokrenemo projekat Maoče, koji podrazumijeva eksploataciju uglja iz basena Maoče i izgradnju termolektrane ukupne snage 500 MW.
S obzirom na procjenu da Crna Gora raspolaže značajnim rezervama nafte i prirodnog gasa, planiramo da uskoro pokrenemo i projekat istraživanja nafte i gasa u crnogorskom podmorju, u skladu sa Zakonom o istraživanju i proizvodnji ugljovodonika, koji je usvojen u julu prošle godine.
Želim da napomenem da se svi naši projekti realizuju u skladu sa međunarodnim standardima, uz poštovanje kriterijuma transparentnosti i javnosti, kao i principa održivog razvoja i zaštite životne sredine.
Imajući u vidu da Crna Gora još nema pristup izvorima prirodnog gasa niti razvijenu gasnu infrastrukturu i tržište gasa, istakao bih našu zainteresovanost za Projekat izgradnje Jonsko-jadranskog gasovoda i spremnost da se aktivno uključimo u njegovu realizaciju.

Hvala na pažnji