Излагање министра економије др Владимира Каварића на панелу о енергетици у оквиру В економске конференције земаља Југоситочне Европе, Берлин, 16. јун 2011

Уважене даме и господо,

Велико ми је задовољство да у име делегације Црне Горе и у своје лично име најсрдачније поздравим учеснике 5тх Ецономиц Цонференце он Соутх Еастерн Еуропе. Стратешки циљ Владе Црне Горе је пуноправно чланство у Европској унији и НАТО. У процесу европских и евроатлантских интеграција већ смо постигли значајне резултате. Прошле јесени Црна Гора је добила статус кандидата за чланство у Европској унији.
Као што знате, енергетски сектор представља једну од стратешких грана црногорске економије, па се посебна пажња поклања његовом развоју, реформским активностима у овом сектору и укључивању у регионално и европско енергетско тржиште.
Црна Гора је од почетка подржавала иницијативу Европске уније за реализацију пројекта развоја заједничког тржишта електричне енергије и гаса у Југоисточној Европи и његовој интеграцији у европско енергетско тржиште.
Циљеви Црне Горе у области енергетике се поклапају са циљевима Енергетске заједнице, а то су повећање сигурности снабдијевања енергијом, привлачење инвестиција, повећање коришћења обновљиве енергије, унапређење енергетске ефикасности и развијање тржишне конкуренције, уз унапређење еколошке ситуације.
У складу са преузетим обавезама, у Црној Гори се спроводи реформа енергетског сектора, како са правно-регулаторног, тако и са институционално – организационог аспекта.
У циљу усклађивања националног законодавства са законодавством Европске уније, у априлу 2010. године усвојени су Закон о енергетици и Закон о енергетској ефикасности.
Закон о енергетици је усаглашен са директивама Европске уније које се односе на тржиште електричне енергије и природног гаса, коришћење енергије из обновљивих извора и когенерације, сигурност снабдијевања електричном енергијом и природним гасом и обезбјеђење резерви нафтних деривата. Закон о енергетској ефикасности је, такође, израђен у складу са најважнијим ЕУ директивама из области енергетске ефикасности. Један број подзаконских аката који су предвиђени овим законима је већ усвојен, а остали су у припреми.
Значајну улогу у развоју црногорског енергетског сектора има Регулаторна агенција за енергетику, која је од свог оснивања 2004. године дала велики допринос његовој реформи и либерализацији енергетског тржишта. Тржиште електричне енергије у Црној Гори је отворено 1. јануара 2009. године за све потрошаче осим за домаћинства, у складу са одлуком Регулаторне агенције за енергетику.
Почетком марта ове године Влада Црне Горе је усвојила Енергетску политику Црне Горе до 2030. године, којом је предвиђено да се црногорски енергетски сектор развија у складу са циљевима и смјерницама Европске Уније и Енергетске заједнице. Један од главних циљева и приоритета енергетског развоја Црне Горе је сигурност снабдијевања енергијом, што подразумијева стално, сигурно, квалитетно и разноврсно снабдијевање енергијом у циљу уравнотежавања испоруке са захтјевима купаца. Сада је у току ревизија и иновирање Стратегије развоја енергетике, којом ће се дефинисати стратешка опредјелјенја и путеви развоја енергетског сектора Црне Горе до 2030. године.
Слиједећи развојна опредјелјенја, у претходном периоду интензивно смо радили на реализацији приоритетних пројеката. То су пројекти повећања енергетске ефикасности, ревитализације и модернизације постојећих и изградње нових енергетских објеката, чијом реализацијом желимо да постигнемо смањење дефицита електричне енергије, повећање диверсификације извора и сигурности снабдијевања енергијом.

У складу са стратешким опредјелјенјима, у оквиру планираних пројеката реализоване су значајне активности у претходном периоду.
У току 2009. године реализован је пројекат дјелимичне приватизације и докапитализације Електропривреде Црне Горе, у циљу обезбјеђења услова за изградњу нових и ревитализацију и оптимизацију постојећих електроенергетских објеката и стварања дугорочне основе за успјешно, профитабилно и конкурентно пословање ове енергетске компаније и сигурно снабдијевање грађана и привреде електричном енергијом.
У циљу изградње подморског интерконективног кабла једносмјерне струје између Црне Горе и Италије и остварења стратешког партнерства Црногорског електропреносног система АД и италијанске компаније ТЕРНА, потписани су уговори о реализацији овог пројекта, вриједног преко 850 милиона €. Извршена је и докапитализација Црногорског електропреносног система у износу од приближно 22 % укупног акцијског капитала, тако да је држава остала власник 55 % акција.
Прошле јесени завршени су радови на изградњи далековода 400кВ Подгорица - Тирана на црногорској територији, а очекујемо да ће се ускоро завршити и изградња дијела далековода у Албанији.
Реализација ових пројеката ће допринијети да Црна Гора постане енергетско чвориште у нашем региону.
Познато је да региону Југоисточне Европе недостају значајне количине електричне енергије па је неопходно да се што прије крене у изградњу нових извора.
У том смислу, у циљу валоризације расположивих енергетских ресурса, у Црној Гори се интензивно се ради и на реализацији пројеката изградње нових производних електроенергетских објеката, и то:
- хидроелектрана на Морачи и Комарници,
- малих хидроелектрана на већем броју малих водотока,
- вјетроелектрана на локалитетима Можура и Крново.
Такође предузимамо активности за валоризацију других енергетских ресурса, као што су угаљ, биомаса, сунчева енергија. Планирамо да поново покренемо пројекат Маоче, који подразумијева експлоатацију угља из басена Маоче и изградњу термолектране укупне снаге 500 МW.
С обзиром на процјену да Црна Гора располаже значајним резервама нафте и природног гаса, планирамо да ускоро покренемо и пројекат истраживања нафте и гаса у црногорском подморју, у складу са Законом о истраживању и производњи угљоводоника, који је усвојен у јулу прошле године.
Желим да напоменем да се сви наши пројекти реализују у складу са међународним стандардима, уз поштовање критеријума транспарентности и јавности, као и принципа одрживог развоја и заштите животне средине.
Имајући у виду да Црна Гора још нема приступ изворима природног гаса нити развијену гасну инфраструктуру и тржиште гаса, истакао бих нашу заинтересованост за Пројекат изградње Јонско-јадранског гасовода и спремност да се активно укључимо у његову реализацију.

Хвала на пажњи