Intervju ministra finansija, dr Radoja Žugića za Portal Analitika - 21.11.2014. godine

Ulaganje u izgradnju autoputa i ostale javne radove usloviće uvećanje deficita, pri čemu je važno napomenuti da planirana kapitalna ulaganja imaju izrazito razvojni karakter i da stvaraju preduslove za snažniji ekonomski rast i razvoj, čime doprinose povećanju apsolutnog nivoa BDP-a. Povećanje apsolutnog izraza BDP-a dovodi, dalje, do smanjenja relativnih iznosa deficita i javnog duga i stvara materijalnu osnovu i za smanjenje apsolutnih iznosa ova dva najznačajnija fiskalna parametra, izjavio je ministar finansija dr Radoje Žugić u intervjuu Portalu Analitika.

"Budžet za 2015. ima izrazito razvojnu komponentu, o čemu najbolje svjedoči značajno uvećanje kapitalnog budžeta, koji će, dominanto zbog izgradnje autoputa, iznositi 284 miliona eura, što je oko osam odsto BDP-a.  Kapitalni, kao i ukupan budžet za narednu godinu, koncipiran je tako što je smanjeno učešće potrošnje koja nema dominantno razvojni karakter, odnosno ovaj elemenat je preusmjeren ka segmentu koji je u funkciji stvaranja nove vrijednosti, odnosno dinaminiziranja ukupnog ekonomskog rasta.  S druge strane, ostale rashodne stavke su uglavnom umanjene, prvenstveno tzv. diskrecioni troškovi, poput troškova za službena putovanja, koji su smanjeni za oko 1,5 milion u odnosu na ovu godinu", objasnio je Žugić.

Glavni cilj fiskalne politike koju kreiramo i implementiramo, istakao je,  je dostizanje budžetske ravnoteže. Ona jača izglede ekonomskog rasta i razvoja i preduslov je za uspješno i trajno saniranje svih strukturnih problema koji karakterišu naš fiskalni i ekonomski sistem.

"Uspostavljanju budžetske ravnoteže uspješno se približavamo kroz kontinuirano smanjenje deficita, koji je u 2012. godini bio planiran na 3,3 odsto od BDP-a, u 2013. godini 2,7 procenata, a u 2014. 1,98 odsto, dok je deficit za narednu godinu projektovan u nivou od 0,8 odsto BDP-a, ukoliko se isključe izdaci koji se odnose na početak realizacije autoputa", naglasio je ministar Žugić.

ŽUGIĆ: Zbog dospijeća obaveza otplate euroobveznica emitovanih 2010. godine, stavka otplata duga biće značajnije uvećana u 2015. godini. Stoga će biti neophodno zaduživanje od 634,1 miliona eura, od čega se 398,3 miliona odnosi na otplatu duga, 206 miliona na izdatke za autoput, a preostalih 29,8 miliona eura za pokriće budžetskog deficita, koji se iz godine u godinu smanjuje.

Uz proces fiskalnog prilagođavanja, u narednoj godini ćemo se intenzivno baviti restrukturiranjem javnog duga, na način da se skuplji krediti zamijene jeftinijima u mjeri maksimalno mogućeg, te, na taj način, smanje troškovi kamata.

ŽUGIĆ: Imajući u vidu značaj i ulogu javnog duga u crnogorskoj ekonomiji, dostignute limite i predstojeći period dospijeća obaveza u oblasti javnog duga Crne Gore, fokusirali smo aktivnosti na definisanje i sprovođenje mjera koje se odnose na unapređenje konkurentnosti naše privrede i kreiranje podsticajnog ambijenta za povećanje BDP-a, a koje će doprinijeti jačanju fiskalnih pozicija i obezbijediti održivost javnog duga.

Naime, jedini put do obezbijeđivanja održivosti javnog duga je brži i dinamičniji ekonomski rast. Zahvaljujući prvenstveno investiranju u kapitalne projekte, kako države, tako i stranih investitora, koje će značajno uticati na dinamirizanje ekonomske aktivnosti, očekivanja su da će u periodu 2015-2018. godine doći do bržeg rasta crnogorske ekonomije. Prema procjenama Ministarstva finansija, realizacija investicionih projekata u vrijednosti od 100 miliona eura imala bi pozitivan efekat na stopu rasta BDP-a od 1,7 do dva odsto. Budući da je BDP imenitelj visine zaduženosti, nivo javnog duga automatski opada u slučaju kada BDP raste, što je put ka uspostavljanju njegove održivosti.

ŽUGIĆ: Ako imamo u vidu da je za deset mjeseci ove godine prihodovano 1,09 milijardi eura, što je za 6,4 odsto više od plana i 10 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, u kojoj smo načinili veoma značajan iskorak u naplati budžetskih prihoda u odnosu na prethodni period, onda možemo reći da smo itekako zadovoljni rezultatima rada u ovom segmentu.

Rast ubranih prihoda rezultat je 1) značajnog smanjenja obima sive ekonomije, 2) blagog rasta ekonomske aktivnosti (koji, nažalost, u dosadašnjem toku godine, nije ostvaren u projektovanom nivou, što je, između ostalog, uslovljeno nepovoljnim vremenskim prilikama, smanjenom kreditnom aktivnošću banaka i deflatornim trendom cijena) i 3) sprovedenih mjera fiskalne konsolidacije.

ŽUGIĆ: Državna revizorska institucija dala je pozitivno mišljenje na prijedlog zakona o završnom računu za prošlu godinu. Revizijom je utvrđeno da je finansijski rezultat iskazan ispravno i da su finansijski izvještaji istiniti, objektivni i u skladu sa prihvaćenim računovodstvenim standardima.

DRI je konstatovala da je fiskalna disciplina unaprijeđena, ali da ima prostora za dodatno jačanje, posebno u dijelu usklađenosti poslovnih aktivnosti potrošačkih jedinica sa propisima koji regulišu budžetsko poslovanje. Taj stav dijeli i Ministarstvo, pa posvećujemo punu pažnju unapređenju unutrašnje finansijske kontrole, kako u pogledu kontinuiranog širenja obuhvata unutrašnjom revizijom, tako i u dijelu jačanja svih elemenata finansijskog upravljanja.

U okviru svojih nadležnosti, s obzirom da odgovornost za zakonito poslovanje i trošenje sredstava snose starješine organa, nastojima da utičemo na racionalniju i efikasniju javnu potrošnju i na smanjenje materijalnih, proceduralnih i procesnih odstupanja i grešaka.

Ministarstvo želi da afirmiše dobru saradnju sa DRI, čijim preporukama dajemo ogroman značaj, tretirajući ih jednako kao zakonske obaveze.

ŽUGIĆ: Ovaj projekat, koji počiva na ideji udruživanja građana, akademske zajednice, međunarodnih partnera i državnih institucija u borbi protiv sive ekonomije, dao je izvanredne rezultate. Ostvareni efekti i visok stepen inovativnosti projekta preporučili su Crnu Goru za dobijanje nekoliko priznanja reputabilnih međunarodnih organizacija, od kojih je najprestižnija druga nagrada međunarodne inicijative Partnerstva otvorenih Vlada u konkurenciji najboljih projekata iz 33 zemlje, koje afirmišu uključivanje građana u javne politike.

Do sada su građani ukazali na preko 3.500 nepravilnosti iz oblasti sive ekonomije. Na osnovu njihovih prijava inspektori su izrekli preko milion eura kazni. Odlukom Vlade,  polovina ovog iznosa se izdvaja za projekte od društvenog značaja koje su građani identifikovali i izglasali. U prvoj fazi projekta, 250.000 eura je opredijeljeno za pet projekata, i to: nabavku gastro i kolonoskopske opreme za Institut za bolesti djece, opremanje i uređenje dnevnih centara za djecu i omladinu sa smetnjama u razvoju u opštinama Cetinje, Nikšić i Plav,  uređenje parka na Ćemovskom polju, rekonstrukciju dijela Doma starih Grabovac u Risnu i nabavku didaktičke opreme za državne vrtiće.

Druga faza projekta traje do kraja decembra ove godine, nakon čega ćemo sa partnerima i zainteresovanim nevladnim organizacijama razmotriti mogućnost nastavka kampanje.

ŽUGIĆ: Fokus ekonomske politike Crne Gore usmjeren je ka fiskalnim instrumentima, usljed neemisione funkcije Centralne banke i pasivne monetarne politike. U takvom institucionalnom okviru, fiskalna politika ima presudnu ulogu u kreiranju dugoročne stabilnosti i predstavlja najvažniji segment ekonomske politike. Imajući u vidu prethodno, Ministarstvo finansija se aktivno bavi fiskalnom politikom koja, kroz proces konsolidacije prihodne i rashodne strane budžeta i restrukturiranje kapitalnog budžeta prema dominantno razvojnim elementima, uz odgovarajuće podsticajne mjere, treba da doprinese ozdravljenju javnih finansija i dinamiziranju privrednog rasta.

U tom pravcu, Ministarstvo finansija je pripremilo srednjoročnu strategiju sprovođenja fiskalne politike, koja će biti usklađena sa principima predvidivosti i odgovornosti, kao i sa fiskalnim pravilima utvrđenim Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti.

Predloženi model reforme poreskog sistema predviđa promjenu strukture oporezivanja, koja podrazumijeva transfer ka porezima koji imaju niži negativan uticaj na ekonomski rast, uz eventualno smanjenje poreskog opterećenja dobiti i dohotka. Na ovaj način bi se oslobodio potencijal za rast, što bi, uz prateće reforme u drugim oblastima, doprinijelo efikasnijoj valorizaciji naših resursa, te bržem ostvarenju osnovnih ciljeva ekonomske politike - jačanja konkurentnosti ekonomije, dostizanja viših stopa privrednog rasta i povećanja standarda stanovništva.

U cilju adekvatne valorizacije resursa, te postepene izmjene privredne strukture i modela razvoja, predložene mjere u okviru pomenute strategije stvoriće preduslove za vođenje aktivnih sektorskih politika, kako bi se unaprijedila konkurentnost ekonomije i povećao izvoz, što će pozitivno uticati na platni bilans države. u razmjeni robe sa inostranstvom. U tom cilju, strategija predlaže odgovarajuće fiskalne podsticaje za sektorske prioritete, u prvom redu turizam, energetiku, poljoprivredu i metalsku industriju, pri čemu se vodilo računa da se ne naruši postojeća fiskalna pozicija države.

ŽUGIĆ: Očekujemo do kraja ove ili početkom sljedeće godine. Radi se o sistemskom zakonu, koji će tretirati jedno od najvažnijih pitanja za 40.000 zaposlenih u javnom sektoru. Stoga definisanju njegovih odredbi treba pristupiti odgovorno i uvažavati principe transparentnosti i pravednosti. Zakon će donijeti, između ostalog, novinu čije je odsustvo narušavalo sistem pravednosti u sistemu zarada i uzrokovalo oslabljenu motivaciju određenog broja zaposlenih. Naime, odredbama novog zakona biće uveden  princip ujednačenosti zarada u javnom sektoru za rad na istim ili sličnim poslovima i radnim mjestima koji zahtijevaju isti nivo, odnosno podnivo kvalifikacija. Odredbe ovog zakona definisaće, takođe, princip po kome će ukupan fond zarada biti uslovljen kretanjem fisklanih i makroekonomskih parametara.

Pomenutim zakonom biće posebno razmoreno i pitanje zarada u javnim preduzećima, pri čemu je Ministarstvo finansija stava da fond zarada u javnim preduzećima treba da bude uslovljen rezultatima poslovanja.

ŽUGIĆ: Ministarstvo finansija ne vrši transfer sredstava Fondu PIO na poslovni račun već je ova institucija, od 2009. godine, uključena u Konsolidovani račun trezora. Za deset mjeseci tekuće godine, Ministarstvo je, po nalozima Fonda PIO, isplatilo 10 penzija u ukupnom iznosu od 323,39 miliona eura.

U posljednje dvije godine je evidentan napredak u napalti doprinosa. Ovo je doprinijelo određenom poboljšanju procenta pokrivenosti izdataka za penzije prihodima od doprinosa i smanjenju deficita penzijskog fonda sa 43.5 odsto u 2012. godine na 36,5 procenata u 2014. godini. Sa druge strane, izdaci za penzije bilježe konstantan rast što ima negativan uticaj na održivost sistema, te Vlada posvećeno traži model koji bi obezbijedio adekvatan balans prihoda i rashoda penzijskog fonda i učinio penzioni sistem stabilnim i održivim na dugi rok.