Интервју министра финансија, др Радоја Жугића за Портал Аналитика - 21.11.2014. године

Улагање у изградњу аутопута и остале јавне радове условиће увећање дефицита, при чему је важно напоменути да планирана капитална улагања имају изразито развојни карактер и да стварају предуслове за снажнији економски раст и развој, чиме доприносе повећању апсолутног нивоа БДП-а. Повећање апсолутног израза БДП-а доводи, даље, до смањења релативних износа дефицита и јавног дуга и ствара материјалну основу и за смањење апсолутних износа ова два најзначајнија фискална параметра, изјавио је министар финансија др Радоје Жугић у интервјуу Порталу Аналитика.

"Буџет за 2015. има изразито развојну компоненту, о чему најбоље свједочи значајно увећање капиталног буџета, који ће, доминанто због изградње аутопута, износити 284 милиона еура, што је око осам одсто БДП-а.  Капитални, као и укупан буџет за наредну годину, конципиран је тако што је смањено учешће потрошње која нема доминантно развојни карактер, односно овај елеменат је преусмјерен ка сегменту који је у функцији стварања нове вриједности, односно динаминизирања укупног економског раста.  С друге стране, остале расходне ставке су углавном умањене, првенствено тзв. дискрециони трошкови, попут трошкова за службена путовања, који су смањени за око 1,5 милион у односу на ову годину", објаснио је Жугић.

Главни циљ фискалне политике коју креирамо и имплементирамо, истакао је,  је достизање буџетске равнотеже. Она јача изгледе економског раста и развоја и предуслов је за успјешно и трајно санирање свих структурних проблема који карактеришу наш фискални и економски систем.

"Успостављању буџетске равнотеже успјешно се приближавамо кроз континуирано смањење дефицита, који је у 2012. години био планиран на 3,3 одсто од БДП-а, у 2013. години 2,7 процената, а у 2014. 1,98 одсто, док је дефицит за наредну годину пројектован у нивоу од 0,8 одсто БДП-а, уколико се искључе издаци који се односе на почетак реализације аутопута", нагласио је министар Жугић.

ЖУГИЋ: Због доспијећа обавеза отплате еурообвезница емитованих 2010. године, ставка отплата дуга биће значајније увећана у 2015. години. Стога ће бити неопходно задуживање од 634,1 милиона еура, од чега се 398,3 милиона односи на отплату дуга, 206 милиона на издатке за аутопут, а преосталих 29,8 милиона еура за покриће буџетског дефицита, који се из године у годину смањује.

Уз процес фискалног прилагођавања, у наредној години ћемо се интензивно бавити реструктурирањем јавног дуга, на начин да се скупљи кредити замијене јефтинијима у мјери максимално могућег, те, на тај начин, смање трошкови камата.

ЖУГИЋ: Имајући у виду значај и улогу јавног дуга у црногорској економији, достигнуте лимите и предстојећи период доспијећа обавеза у области јавног дуга Црне Горе, фокусирали смо активности на дефинисање и спровођење мјера које се односе на унапређење конкурентности наше привреде и креирање подстицајног амбијента за повећање БДП-а, а које ће допринијети јачању фискалних позиција и обезбиједити одрживост јавног дуга.

Наиме, једини пут до обезбијеђивања одрживости јавног дуга је бржи и динамичнији економски раст. Захваљујући првенствено инвестирању у капиталне пројекте, како државе, тако и страних инвеститора, које ће значајно утицати на динамиризање економске активности, очекивања су да ће у периоду 2015-2018. године доћи до бржег раста црногорске економије. Према процјенама Министарства финансија, реализација инвестиционих пројеката у вриједности од 100 милиона еура имала би позитиван ефекат на стопу раста БДП-а од 1,7 до два одсто. Будући да је БДП именитељ висине задужености, ниво јавног дуга аутоматски опада у случају када БДП расте, што је пут ка успостављању његове одрживости.

ЖУГИЋ: Ако имамо у виду да је за десет мјесеци ове године приходовано 1,09 милијарди еура, што је за 6,4 одсто више од плана и 10 одсто више у односу на исти период прошле године, у којој смо начинили веома значајан искорак у наплати буџетских прихода у односу на претходни период, онда можемо рећи да смо итекако задовољни резултатима рада у овом сегменту.

Раст убраних прихода резултат је 1) значајног смањења обима сиве економије, 2) благог раста економске активности (који, нажалост, у досадашњем току године, није остварен у пројектованом нивоу, што је, између осталог, условљено неповољним временским приликама, смањеном кредитном активношћу банака и дефлаторним трендом цијена) и 3) спроведених мјера фискалне консолидације.

ЖУГИЋ: Државна ревизорска институција дала је позитивно мишљење на приједлог закона о завршном рачуну за прошлу годину. Ревизијом је утврђено да је финансијски резултат исказан исправно и да су финансијски извјештаји истинити, објективни и у складу са прихваћеним рачуноводственим стандардима.

ДРИ је констатовала да је фискална дисциплина унапријеђена, али да има простора за додатно јачање, посебно у дијелу усклађености пословних активности потрошачких јединица са прописима који регулишу буџетско пословање. Тај став дијели и Министарство, па посвећујемо пуну пажњу унапређењу унутрашње финансијске контроле, како у погледу континуираног ширења обухвата унутрашњом ревизијом, тако и у дијелу јачања свих елемената финансијског управљања.

У оквиру својих надлежности, с обзиром да одговорност за законито пословање и трошење средстава сносе старјешине органа, настојима да утичемо на рационалнију и ефикаснију јавну потрошњу и на смањење материјалних, процедуралних и процесних одступања и грешака.

Министарство жели да афирмише добру сарадњу са ДРИ, чијим препорукама дајемо огроман значај, третирајући их једнако као законске обавезе.

ЖУГИЋ: Овај пројекат, који почива на идеји удруживања грађана, академске заједнице, међународних партнера и државних институција у борби против сиве економије, дао је изванредне резултате. Остварени ефекти и висок степен иновативности пројекта препоручили су Црну Гору за добијање неколико признања репутабилних међународних организација, од којих је најпрестижнија друга награда међународне иницијативе Партнерства отворених Влада у конкуренцији најбољих пројеката из 33 земље, које афирмишу укључивање грађана у јавне политике.

До сада су грађани указали на преко 3.500 неправилности из области сиве економије. На основу њихових пријава инспектори су изрекли преко милион еура казни. Одлуком Владе,  половина овог износа се издваја за пројекте од друштвеног значаја које су грађани идентификовали и изгласали. У првој фази пројекта, 250.000 еура је опредијељено за пет пројеката, и то: набавку гастро и колоноскопске опреме за Институт за болести дјеце, опремање и уређење дневних центара за дјецу и омладину са сметњама у развоју у општинама Цетиње, Никшић и Плав,  уређење парка на Ћемовском пољу, реконструкцију дијела Дома старих Грабовац у Рисну и набавку дидактичке опреме за државне вртиће.

Друга фаза пројекта траје до краја децембра ове године, након чега ћемо са партнерима и заинтересованим невладним организацијама размотрити могућност наставка кампање.

ЖУГИЋ: Фокус економске политике Црне Горе усмјерен је ка фискалним инструментима, усљед неемисионе функције Централне банке и пасивне монетарне политике. У таквом институционалном оквиру, фискална политика има пресудну улогу у креирању дугорочне стабилности и представља најважнији сегмент економске политике. Имајући у виду претходно, Министарство финансија се активно бави фискалном политиком која, кроз процес консолидације приходне и расходне стране буџета и реструктурирање капиталног буџета према доминантно развојним елементима, уз одговарајуће подстицајне мјере, треба да допринесе оздрављењу јавних финансија и динамизирању привредног раста.

У том правцу, Министарство финансија је припремило средњорочну стратегију спровођења фискалне политике, која ће бити усклађена са принципима предвидивости и одговорности, као и са фискалним правилима утврђеним Законом о буџету и фискалној одговорности.

Предложени модел реформе пореског система предвиђа промјену структуре опорезивања, која подразумијева трансфер ка порезима који имају нижи негативан утицај на економски раст, уз евентуално смањење пореског оптерећења добити и дохотка. На овај начин би се ослободио потенцијал за раст, што би, уз пратеће реформе у другим областима, допринијело ефикаснијој валоризацији наших ресурса, те бржем остварењу основних циљева економске политике - јачања конкурентности економије, достизања виших стопа привредног раста и повећања стандарда становништва.

У циљу адекватне валоризације ресурса, те постепене измјене привредне структуре и модела развоја, предложене мјере у оквиру поменуте стратегије створиће предуслове за вођење активних секторских политика, како би се унаприједила конкурентност економије и повећао извоз, што ће позитивно утицати на платни биланс државе. у размјени робе са иностранством. У том циљу, стратегија предлаже одговарајуће фискалне подстицаје за секторске приоритете, у првом реду туризам, енергетику, пољопривреду и металску индустрију, при чему се водило рачуна да се не наруши постојећа фискална позиција државе.

ЖУГИЋ: Очекујемо до краја ове или почетком сљедеће године. Ради се о системском закону, који ће третирати једно од најважнијих питања за 40.000 запослених у јавном сектору. Стога дефинисању његових одредби треба приступити одговорно и уважавати принципе транспарентности и праведности. Закон ће донијети, између осталог, новину чије је одсуство нарушавало систем праведности у систему зарада и узроковало ослабљену мотивацију одређеног броја запослених. Наиме, одредбама новог закона биће уведен  принцип уједначености зарада у јавном сектору за рад на истим или сличним пословима и радним мјестима који захтијевају исти ниво, односно подниво квалификација. Одредбе овог закона дефинисаће, такође, принцип по коме ће укупан фонд зарада бити условљен кретањем фискланих и макроекономских параметара.

Поменутим законом биће посебно разморено и питање зарада у јавним предузећима, при чему је Министарство финансија става да фонд зарада у јавним предузећима треба да буде условљен резултатима пословања.

ЖУГИЋ: Министарство финансија не врши трансфер средстава Фонду ПИО на пословни рачун већ је ова институција, од 2009. године, укључена у Консолидовани рачун трезора. За десет мјесеци текуће године, Министарство је, по налозима Фонда ПИО, исплатило 10 пензија у укупном износу од 323,39 милиона еура.

У посљедње двије године је евидентан напредак у напалти доприноса. Ово је допринијело одређеном побољшању процента покривености издатака за пензије приходима од доприноса и смањењу дефицита пензијског фонда са 43.5 одсто у 2012. године на 36,5 процената у 2014. години. Са друге стране, издаци за пензије биљеже константан раст што има негативан утицај на одрживост система, те Влада посвећено тражи модел који би обезбиједио адекватан баланс прихода и расхода пензијског фонда и учинио пензиони систем стабилним и одрживим на дуги рок.