Излагање министра туризма Предрага Ненезића на другом Фестивалу инвестиција и некретнина "ФРЕИ 2010"

Даме и господо,
уважени гости и будући партнери,

Допустите ми да своје излагање започнем кратким извјештајем о економској ситуацији у туризму у Црној Гори, очекиваним резултатима за 2010. годину и нашим очекивањима за сљедећих пет година.

Туризам у Црној Гори чини више од 20% БДП-а, а WТТЦ и „Оxфорд Ецономицс“ предвиђају пораст учешћа до 28% у 2020. на основу повећања капацитета и свеукупног престуктурисања туристичког сектора у висококвалитетну дестинацију.

Задовољство ми је да вас обавијестим да ће у 2010. бити забиљежен пораст од 5% у броју долазака и 6% у броју ноћења, што ће надмашити резултате постигнуте прије кризе. За 2011. предвиђамо повећање од 4% у броју долазака и пораст од 5% укупних прихода од туризма.

Будући да је повећана потражња туриста из Европе, Русије и цијелог свијета за смјештајем у хотелима са четири и пет звјездица ограничена тренутним недостатком таквих капацитета, очекујемо да ће уласком на тржиште свјетских хотелских брендова број долазака туриста као и број ноћења брзо расти, заједно са повећањем капацитета и свих садржаја за оне туристе који иду на одмор током цијеле године.

Туризам је дјелатност која је заснована на доживљају неке дестинације. Предвиђања економског раста у сектору туризма у привреди Црне Горе заснована су на нашој стратегији да створимо конкурентан производ који посјетоцима пружа осјећај јединственог доживљаја дестинације са низом луксузних смјештајних капацитета, могућностима за забаву и разне врсте рекреације, уз заштиту наше баштине и очување спектакуларних природних пејзажа.

Данас ћу се у мом излагању фокусирати на стратешки значај који је Влада дала изградњи туристичких комплекса са мјешовитом употребом будући да започињемо другу фазу одрживог развоја хотела и ризорта, након скоро завршене приватизације хотелске индустрије.

Осврнућу се на пет кључних тачака:

1. Наше видјење изградње туристичких комплекса са „мјешовитом употребом“
2. Који су фактори неопходни за успјех туристичких комплекса са „мјешовитом употребом“
3. Како се ови комплекси уклапају у Владину стратегију развоја
4. Зашто су туристички ризорти са мјешовитом употребом важни за туризам
5. Најважније – шта Црна Гора нуди квалификованим стратешким инвеститорима

Дефиниција комплекса са мјешовитом употребом може имати различито значење у различитим привредним гранама. За нас се туристички комплекс са мјешовитом употребом састоји најмање из једног традиционалног хотела, вила, резиденцијалних објеката „за продају“ или стамбених јединица етажне својине, сувласничких јединица као што су, између осталог, тајм-шеринг апартмани, клубови, спа центри, конференцијски центри, голф игралишта, скијалишта и други зимски спортски центри, малопродајни објектии друго.

Чини се да је на недавној конференцији Урбан Ланд Институте) постигнут консензус да је „модел развоја ризорта из прошлости мртав“ – стари метод градње ризорта традиционалног стила уступа мјесто ризортима који наглашавају друштвену одговорност као и одговорност према животној средини.

Наша истраживања показују, такође, да се тренд развоја помјера од хотелских ризорта са једном сврхом до ризорта са мјешовитом употребом који обезбјеђују у континуитету различита искуства за клијенте широм свијета. Црна Гора намјерава да „ухвати тај талас“.

По нашим предвиђањима будући ризорти у Црној Гори ће прихватити неке од мега трендова који обликују туристичку индустрију, као што су: стапање концепата смјештаја, рекреације и забаве, прелазак екстремних спортова у главне спортске токове, спортови на отвореном са верзијама на затвореном простору (снијежна дворана у Дубаију), нове високо-технолошке структуре, одмори за више генерација итд.

Туристички комплекси за мјешовиту употребу су дугорочне инвестиције и нису шеме за обогаћивање у кратком року, и да се фактор успјеха састоји у одговарајућој мјешавини, имиџу, хармонији и синергији свих компоненти пројекта – бренду хотела, резиденцијалној компоненти, шопингу и свеукупној понуди рекреативних активности.

Наша Влада придаје велику важност укључивању међународних луксузних хотелских брендова у ризорте са мјешовитом употребом или урбанистичке комплексе јер су они генератори одрживе потражње на сегментима тржишта са високим приносом, а истовремено стварају веће приходе од пореза као и квалитетна радна мјеста у односу на чисто резиденцијалне стамбене јединице.

Значај и престиж који главни глобални хотелски брендови имају за развој ексклузивне дестинације свакако није потцијењен. „Индивидуални гости високе нето вриједности“, познати као имућни путници, имају склоност да посједују некретнине на престижним локацијама, са услугама попут хотелских и луксузним погодностима попут голф игралишта, иновативних спа центара и богате ресторанске понуде.

Упоредо са растом популарности „новог модела“ ризорта у нашој Влади, ми смо спремни да подржимо квалификоване инвеститоре и градитеље ризорта, који имају исту визију као и ми да стварају синергију и позитиван економски утицај кроз развој различитих компоненти пројекта интегрисаног ризорта.

Пројекти у развоју као што је Порто Монтенегро – ризорт са мјешовитом употребом који у средишту има марину за мега јахте са врхунским стандардима у заштити животне средине и, поред тога, малопродајни центар, луксузни хотел са вилама и апартманима у самом центру града, треба да послужи као примјер.

Други примјери пројеката туристичких комплекса са мјешовитом употребом који су у току су, између осталог: пројекат изградње туристичког еколошког града Луштица, острво Свети Марко, Ски-село на Бјеласици, Велика Плажа, Ада Бојана, Валданос и Кумбор.

Ова дефиниција се може примијенити и на урбанистички комплекс као што је Атлас Центар у Подгорици. Различите компоненте ће синергетским дјеловањем имати позитивног утицаја једна на другу, доприносећи будућој економској стабилности овог пројекта.

Ми предвиђамо да се модел ризорта са мјешовитом употребом може исто тако успјешно примијенити и у Црној Гори за обнову старих туристичких комплекса и за развој низа нових ризорта интегрисаних са природом и фокусираних на различите спортове.

Као министар туризма, могу јасно да кажем да је изградња ризорта са мјешовитом употребом изузетно важна за стратегију укупног развоја туризма до 2020. године, која је усредсређена на стварање одговарајуће равнотеже између хотелских капацитета и резиденцијалних јединица, како би се подстакао привредни развој и отворила квалитетна радна мјеста.

По нашим предвиђањима комбинација „рустичног шарма“ са луксузним хотелима, градјеним по свим стандардима заштите животне средине, и са некретнинама резиденцијалног типа, интегрисаних са малопродајом, спортом и забавом, а подржаним ефикасним банкарским, телекомуникационим, саобраћајним и грађевинским сектором представљају нашу „мапу пута“ према економском просперитету.

Да резимирам, Црна Гора има солидну понуду за квалификоване инвеститоре и градитеље туристичких комплекса. Можемо да понудимо квалификованим инвеститорима комплетан асортиман ризорта са мјешовитом употребом, од малих комплекса орјентисаних на шопинг, ризорта са мјешовитом употребом који су дио пројекта очувања историјских знаменитости, ризорта који у фокусу имају спорт и ризорта већих димензија.

Црна Гора има значајан канал за развој туристичких комплекса, који се састоји од гринфилд инвестиција за изградњу ризорта, приватног земљишта или грађевинских аквизиција за изградњу без тендера, историјских објеката који се могу претворити у бутик ризорте, постојеће туристичке комплексе са или без земљишта који се могу трансформисати у луксузне ризорте.

Слободне парцеле на веома атрактивним локацијама биће стављене на располагање за дугорочни закуп или куповину на владиним тендерима. Намијењене су изградњи туристичких комплекса у складу са еколошким смјерницама и смјерницама за изградњу мјешовитих комплекса које чине хотели и резиденцијалне јединице.

Заједно са инвеститорима и оператерима ми желимо да створимо разнородну понуду ризорта који ће клијентима пружати изузетан доживљај током цијеле године како би освојили богата туристичка тржишта и подржали приход од пореза и повећали број квалитетних нових радних мјеста.

Ми тражимо квалификоване инвеститоре и градитеље који посједују вјештине и способност да направе иновативне туристичке комплексе са аутентичним искуствима. Они треба да су, исто као и ми, посвећени стварању економских могућности за грађане Црне Горе, очувању и побољшању наших природних ресурса, да подржавају еколошку равнотежу и биодиверзитет, а при томе су усмјерени ка индустрији која штити животну средину и истовремено генеришу одговарајући приход за себе.

Једноставно речено ми тражимо инвеститоре и развојне партнере који ће изградити економски и еколошки одрживе ризорте, углавном се ради о туристичким комплексима са мјешовитом употребом са престижним међународним брендовима хотела, луксузним резиденцијалним јединицама, као и са додатним погодностима у виду малопродајних објеката, умјетничких и занатских објеката који су карактеристични за планинске или приморске локалитете. Уколико се узимају у разматрање и голф терени, то морају бити дизајнерски голф терени на којима је могуће организовати међународне турнире Професионалног удружења голф играча (ПГА) како би привукли богату клијентелу из цијелог свијета.

Јасно је да је разумна размјера дуговања и капитала и интегрисани мастер план развоја неопходан предуслов за успјех и одрживост пројекта. Са наше стране, донијет је закон како би се створила правна основа за пројекте изградње ризорта са мјешовитом употребом, као и за различите моделе власништва као што су тајм-шеринг и кондо-хотел који представљају могуће компоненте будућих туристичких комплекса са мјешовитом употребом.

Влада и локалне власти настављају да раде на усклађивању закона, правила и процедура које имају за циљ смањивање на најмању могућу мјеру економских ризика за инвеститоре/градитеље а односе се на зонирање, власништво над земљиштем, просторно планирање и издавање дозвола за куповину или дугорочни закуп земљишта, уочавајући да Црна Гора није усамљена у суочавању са оваквим изазовима. Практично, свака земља и општина се сусрећу са истим изазовима како би привукле квалификоване инвеститоре.

Са развојним партнерима радимо на сваком пројекту понаособ како би створили одговарајући баланс у смјештајним капацитетима у хотелима и резиденцијалним јединицама који производе економски живот током цијеле године и генеришу квалитетна радна мјеста. Све то има за циљ да се избјегне неуспјех пројекта са дјелимичном продајом инвестиција и половично завршеним пројектима.

Да резимирамо све што је речено – Црна Гора је „Отворена за бизнис“ са значајним каналима за гринфилд инвестиције или претварање постојећих објеката на атрактивним локацијама у иновативне туристичке комплексе. Она је отворена за стратешке инвеститоре и градитеље ризорта који су, као и ми, посвећени заштити животне средине и природних ресурса. У складу са запажањима представљеним у „Хотелском годишњаку за 2009.“ (Хотел Yеарбоок 2009) ми имамо одговарајуће мјесто, земљиште, димензије, аутентично искуство и повољан амбијент за развој бизниса који подржава модел изградње туристичких комплекса са мјешовитом употребом.

Рачунамо да ће инвеститори да:
 Планирају пројекат и подијеле га на фазе како би се избјегло ометање сезоне и угођаја постојећих посјетилаца
 Спроводе маркетиншку стратегију окренуту ка будућности
 Пажљиво одаберу бренд оператера
 У максималној мјери интегришу пројекат у локални амбијент и локалну заједницу
 Обезбиједе одговарајуће финансирање капитала и дуга у складу са потребама и ризицима пословног модела!

Хвала!