Саопштење: Усвојена Будванска декларацију о јачању регионалне сарадње и координације у промовисању енергије у контексту одрживог развоја и зелене економије у Југоисточној Европи

„Зелена економија се дефинише као она која емитује мало угљеника, ефикасно користи природне ресурсе и која је социјално инклузивна. Будуће инвестиције морају бити преусмјерене на обновљиве изворе енергије, јавни саобраћај, енергетску ефикасност, одрживу пољопривреду и мјере за заштиту екосистема и биолошке разноликости“ рекао је министар економије Владимир Каварић отварајући Састанак министара одрживог развоја и енергије Процеса сарадње у Југоисточној Европи (СЕЕЦП) који је одржан данас у Будви у циљу да, као формална подрегионална припремна иницијатива за Конференцију УН-а о одрживом развоју у Рио де Жанеиру 2012. године, идентификује  регионалне потребе и приоритете, као и да утврди смјернице и олакша усклађивање донаторских активности, избјегавајући на тај начин преклапања и дуплирања.

Министар Каварић је подсјетио да су Процјене УН-а за сљедећих 20 година да ће само инвестиције у енергију премашити 350 милијарди долара, док ће 200 милијарди долара бити уложено у развој и ,,озељењавање“ саобраћајног сектора, а по 134 милијарде долара у секторе грађевинарства и туризма. Више од 100 милијарди долара је намијењено плану за управљање отпадом и водним ресурсима, а 76 милијарди долара за повећање ефикасности у индустрији.

Енергетика је кључна област развоја економије сваке земље. Енергетика такође директно и индиректно утиче на животну средину, али и на раст ГДП-а, пораст запослења, испуњавање основних људских потреба, и тиме се може сматрати привредном граном која утиче на сва три стуба одрживог развоја.

Министар Каварић је истакао да је енергетски сектор у Црној Гори је препознат као важан покретач националне економије.

„Најзначајнија питања се односе на повећање удјела обновљивих извора енергије, промоцију енергетске ефикасности и промовисање инвестиција у датим областима. Обезбјеђење одрживог развоја енергетике  темељи се на убрзаном али рационалном коришћењу властитих енергетских ресурса, уз уважавање принципа заштите животне средине, повећања енергетске ефикасности и веће коришћење обновљивих извора енергије, као и на потреби за социо-економским развојем Црне Горе« сматра министар економије истичући да »усвајањем Будванске Зелене декларације на овом Министарском састанку прихватамо да се видљиви резултати и стална побољшања у одрживом коришћењу енергије могу постићи само кроз кохерентну, интегрисану и транспарентну регионалну сарадњу и приступ.  Регионална сарадња ће остати један од наших приоритета и доприноса политичкој стабилности и привредном расту што је основни предуслов за привлачење страних директних инвестиција, инклузивни раст и одрживи развој“.

И министар одрживог развоја и туризма Предраг Секулић подсјећа да је Црна Гора чврсто опредијељена да свој економски развој заснива што више на принципима ’’зелене економије’’. “Као држава која је Уставом дефинисана као еколошка, Црна Гора преузима мјере које на нивоу секторских политика треба да омогуће усклађивање развојних потреба и приоритета са глобално прихваћеним принципима и начелима одрживог развоја. Цијели концепт економског развоја и сваки појединачни пројекат биће константно филтрирани кроз оквир развојне одрживости и заштите животне средине” нагласио је министар Секулић.

Наша земља је прва основала Национални савјет за одрживи развој као савјетодавно тијело Влади у области одрживог развоја које разматра дугорочне националне политике са аспекта њиховог интегрисаног приступа и уважавања принципа одрживог развоја. Усвојена је Националну стратегију одрживог развоја (2007. године), основана Канцеларија за одрживи развој (2005) и усвојена Комукациона стратегија одрживог развоја Црне Горе 2011-2013 (децембра 2010. године).

Босиљка Вуковић, В.Д. директора Канцеларије за одрживи развој нагласила је да је суштина зелене економије у Црној Гори стратешки разрађена кроз принципе одрживог развоја и смјернице за њихово спровођење, који су дефинисани Националном стратегијом одрживог развоја.

„Свака од секторских политика усвојених након Стратегије одрживог развоја, такође, садржи референце о неопходности интегрисања питања животне средине у све економске политике“ истакла је Вуковић.

„Честитам земљама које су већ прихватиле концепт зелене економије у њиохе националне политике и охрабрујем их да дијеле њихова искуства и најбоље праксе са другима. Међутим, морамо бити опрезни јер не постоји универзално рјешење у приступу зеленој економији. Свака земља мора да усвоји сопствени приступ зеленој економији у складу са оним што су њене развојне перспективе и специфични услови” упозорио је копредсједавајући Комисије УН за одрживи развој Парк Ин Коок, подсјећајући да зелена економија није замјена за одрживи развој већ његов саставни дио.

Министри земаља чланица Процеса сарадње у југоисточној Еуропи, одговорни за одрживи развој и енергетику усвојили су данас и „Будванску декларацију о јачању регионалне сарадње и координације у промовисању енергије у контексту одрживог развоја и зелене економије у Југоисточној Европи“,   којом су истакли чврсту опредијељеност за координацију активности јавног сектора у истраживању, развоју и промоцији инклузивног раста и одрживог развоја, препознајући важност приватних инвестиција, јавно-приватног партнерства и међународну сарадњу, укључујући и регионалне центре за иновације. 

Декларацијом која је подржана на данашњем Састанку министара одрживог развоја и енергије Процеса сарадње у Југоисточној Европи је потврђена и потреба за заједничким радом на уклањању баријера, стварању подстицаја, унапређењу изградње капацитета и спровођењу одговарајућих мјера на основу политика из најбоље праксе, као и на снажном убрзавању имплементације и трансфера кључних постојећих и нових технологија са ниским нивоом угљеника, у складу с националним околностима.

Посебно је наглашено и промовисање коришћења постојећих националних и међународних инструмената и механизама за олакшавање на основу приступа вишеструког укључивања заинтересованих страна и обострано корисне сарадње између влада, цивилног друштва, пословног сектора, индустрије и научника.

Главни циљ УН Конференције и самита о одрживом развоју Рио +20 је осигурати политичко интересовање за одрживи развој, извршити процјену напретка и дефинисати преостале празнине у спровођењу резултата главних самита о одрживом развоју уз рјешавање нових и надолазећих изазова. Тежиште ће бити на концепту зелене економије у контексту одрживог развоја и искорјењивања сиромаштва. Догађај у Рију имаће посебан значај за социо-економска глобална кретања, јер ће по први пут на свјетском нивоу конкретизовати „зелени” аспекат макроекономске политике земаља. Наиме, увођењем терминологије, као што су „зелена економија”, „зелени послови”, „стратегија зеленог развоја”, елементи заштите животне средине као трећег стуба носиоца одрживог развоја још ближе и директније се повезују са програмима класичног економског раста и напретка.

Процес сарадње у Југоисточној Европи (Соутх-Еаст Еуропеан Цооператион Процес - СЕЕЦП) покренут је 1996. године у Бугарској на састанку министара иностраних послова земаља Југоисточне Европе. Од 23.јуна 2010. године предсједавање Процесом сарадње у Југоисточној Европи преузела је Црна Гора.

Земље учеснице СЕЕЦП-а су: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Грчка, Македонија, Молдавија, Црна Гора, Румунија, Србија, Словенија и Турска.