Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Дневни лист Побједа: Укидањем монопола до чистијих градова

Објављено: 08.04.2011. 16:54 Аутор: Д. Шаковић
Комунална предузећа ће са локалним управама закључивати уговоре након јавног надметања. Објекта се мора прикључити на комуналну инфраструктуру, и користити комуналне услуге, а власник треба да свој дио обавеза обавља на начин који обезбјеђује поштовање стандарда.

ПОДГОРИЦА - Јавна расправа о нацрту закона о комуналним дјелатностима завршава се данас. Наредних мјесец дана радна група ће разматрати приједлоге и сугестије и сачинити приједлог закона. О новинама за Побједу говори са помоћник министра за одрживи развој и туризам Синиша Станковић.

Које су значајне новине предложене нацртом закона?

- Важећи закон о комуналним дјелатностима донијет је 1995. године. Од тада, знатно су се измијениле прилике, као и услови у којима се он примјењује. Основно полазиште, које је радни тим имао у виду, јесте да се обезбиједи да грађани, за најмањи могући износ којим се покривају сви трошкови, добију што је могуће виши квалитет услуге.

Ако бисмо покушали да једном реченицом искажемо суштину закона, онда можемо рећи да су јединице локалне самоуправе власници комуналне инфраструктуре и да, сходно својим овлашћењима, ту инфраструктуру дају на коришћење привредним друштвима која су саме основале или која су у приватном власништву у сврху обављања комуналне дјелатности.

У нацрту је предложено и доста новина. Једно поглавље посвећено је финансирању комуналних дјелатности. То је била слабост постојећег закона, јер за велики број послова које су обављала комунална предузећа нијесу били дефинисани извори новца. Накнада за комунално опремање грађевинског земљишта треба да обезбиједи довољно средстава за изградњу комуналне инфраструктуре коју су јединице локалне самоуправе у обавези да изграде. Оне до сада нијесу имале средства потребна за одржавање и уређење јавних површина, плаћање трошкова јавне расвјете и обављање других послова који спадају у групу заједничке комуналне потрошње. Због тога је уведена, или боље речено враћена комунална накнада. Тиме ће се обезбиједити знатна средства која ће омогућити да градови у Црној Гори буду уређенији и да се грађани у том простору боље осјећају.

У досадашњем пружању комуналних услуга, велики проблем представљала је и нејасна надлежност у дијелу тзв. инвестиционог одржавања. Зато су неки дјелови комуналне инфраструктуре стари 50 и више година. Нацрт предлаже да за тај вид одржавања буде надлежна јединица локалне самоурпаве, а да је тзв. текуће одржавање надлежност привредног друштва које обавља комуналну услугу користећи ту инфраструктуру.

На који начин ће комунална предузећа добијати посао?

- Предложена је обавеза закључивања уговора између општина и комуналних предузећа, и то на основу резултата јавног надметања. Имајући у виду да је обављање послова из области комуналних дјелатности својеврсна врста монопола – тзв. природни монопол - овакво рјешење представља значајну новину о којој се на јавним расправама доста разговарало. Модел јавног надметања омогућава да се ти послови организују на тржишним основама, чиме треба да буду превазиђени досадашњи проблеми који су у већини комуналних предузећа генерисали неодговарајуће, неефикасно и неинвентивно обављање послова.

Уколико се у процесу јавног надметања нека јединица локалне самоуправе одлучи да обављање послова више не повјери свом привредном друштву, постоји ризик да ће током реализације уговора доћи до неспоразума и евентуалног раскида и у том случају немогућности да се обезбиједи континуитет у обављању комуналне услуге. На примјер, у случају водоснабдијевања то би био велики проблем, јер су грађани осјетљиви уколико непрекидно немају воду. Формирање новог привредног друштва у власништву општине, или спровођење новог поступка јавног надметања, готово извјесно, узроковаће прекиде у обављању ових послова. Најважније је, ипак, препознати могуће ризике и кроз закон предвидјети одговарајуће мјере које ће омогућити заштиту интереса и квалитетно задовољавање потреба грађана.

Зато је предложено да јавно надметање почне практично седам година након усвајања закона, како би се омогућило да се постојећа јавна предузећа, прво трансформишу у привредна друштва и да се организују на начин који ће им обезбиједити да на првом јавном надметању буду у равноправном положају са приватним привредним друштвима.

Предвиђено је успостављање посебног тијела савјета за комуналне дјелатности које треба да има регулаторну функцију. Сматрамо да је формирање оваквог тијела првенствено у интересу јединица локалне самоуправе и привредних друштава која обављају комуналне дјелатности, јер је његов задатак да обезбиједи објективно и неутрално мишљење које ће омогућити квалитет више у поступку доношења одлука. Успостављање овог тијела има за циљ да доносиоци одлука, прије свих одборници у скупштинама општина, имају јасну слику и стручно и реално мишљење о, рецимо, оправданости захтјева за корекције цијена, или квалитету реализације послова о којима је вршилац комуналне дјелатности припремио извјештај, о поштовању процедура у поступку јавног надметања и доношењу одлуке о повјеравању обављања послова и сл. На тај начин стварају се додатне претпоставке да одборници доносе одлуке савјесно и одговорно.

Приједлог да цијена услуге по јединици мјере буде иста за правна и физичка лица изазвала је велике полемике. Да ли планирате измјену?

- Урадиће се посебна студија која треба да покаже реални утицај оваквог приступа обрачуна цијена услуга на трошкове физичких лица. Уколико студија покаже да ће одмах након почетка примјене ове одредбе доћи до знатног повећања цијена комуналних услуга за физичка лица, ићи ће се у поступно изједначавање цијена за све.

Предвиђа ли нацрт новине и када је ријеч о обавезама корисника услуга?

- Предложена је обавеза власника да објекат мора прикључити на комуналну инфраструктуру и користити комуналне услуге, као и да свој дио обавезе у овим пословима мора обављати на начин који обезбјеђује поштовање стандарда.

Предложена је обавеза закључивања уговора између корисника и пружаоца комуналне услуге. На овај начин се стварају претпоставке за једноставније покретање и спровођење мјера против корисника који свој дио обавеза не извршава или не испуњава на уговором утврђен начин. С тим у вези, предвиђена је и могућност ускраћивања комуналне услуге у случају да корисник не извршава обавезе.

Предвиђена је и обавеза адекватног коришћења и чувања комуналне инфраструктуре парковског и другог мобилијара, непрљања јавних површина и чувања зелених површина итд.

Финансирање

Како је регулисан начин финансирања?

- Концепт организовања и обављања комуналних дјелатности на начин како је предложено нацртом изискује јасно утврђене изворе средстава. Уколико се настави досадашњи начин вјероватно ћемо пружену услугу плаћати скупље. Међутим, уколико јединице локалне самоуправе буду прихватиле да је закон, прије свега, конципиран с циљем да се у њихов и рад комуналних предузећа унесе нова енергија и уколико буду почеле да размишљају о организовању ових послова на другачијим, за ову област примјереним принципима, онда смо увјерени да је могуће да се све новине могу спровести без значајних додатних оптерећења корисника услуга. Овакво увјерење подразумијева и потребу да општинска комунална предузећа почну да се понашају у складу са економским принципима пословања, уважавајући специфичности везане за природни монопол, као и да организовању посла приступе на другачији, неупоредиво иновативнији и креативнији начин.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?