Саопштење: Састанак Секулић – Ле Уеру

- Интензивираће се активности на санацији базена црвеног муља КАП-а, изградњи депоније за Бар и Улцињ и изради планске документације
- План претварања неформалних насеља у формална биће спровођен квалитетно и контролисано

Интензивираће се активности на неколико највећих пројеката Свјетске Банке у Црној Гори, радиће се на развијању континенталног туризма, а План претварања неформалних насеља у формална биће спровођен максимално контролисано и по стандардима, закључено је данас на састанку министра одрживог развоја и туризма Предрага Секулића са потпредсједником Свјетске Банке за Европу и Централну Азију, г. Филипом ле Уеруом. Поред г. Ле Уеру-а, састанку су присуствовали и гђа Жан Армитаж, директор Свјетске Банке за Црну Гору, г. Јан Петер Олтерс, шеф канцеларије Свјетске Банке у Црној Гори и њихови сарадници.

На састанку је разговарано о више пројеката у Црној Гори који се реализују са Свјетском Банком, међу којима: ЛАМП (Пројекат земљишне администрације), Пројекту интегралног управљања Скадарским језером, и пројекту изградње регионалне депоније у Бару за општине Бар и Улцињ.

Министар Секулић најавио је би припремни радови на поменутој депонији могли отпочети већ наредног мјесеца, те да нема разлога за њихово даље одлагање. Саговорници су се сложили и да је ЛАМП пројекат кључан за успостављање потпуне уређености и контроле над простором, те да је неопходно даље радити на, првенствено локалним административним капацитетима, како би се Пројекат у потпуности реализовао на планирани начин.

Посебна пажња посвећена је рјешавању питања базена црвеног муља КАП-а. Министар Секулић нагласио је да ово питање треба да буде апсолутни приоритет у наредном приоду, те да је за његово адекватно рјешавање неопходна подршка Свјетске Банке. Г. Ле Уеру сложио се са констатацијом да овој теми треба дати приоритет, те истакао да је Свјетска Банка већ отпочела процес израде студије изводљивости за санацију базена.

Посебна тема била је бесправна градња. Саговорници су се сложили да се овај проблем мора рјешавати у више праваца: потпуним заустављањем даље бесправне градње, санацијом оних подручја која су највише њоме погођена, и чувањем и даљом адекватном валоризацијом оних подручја која до сада нијесу била погођена у великој мјери.

Секулић је као један сегмент рјешавања овог питања навео увођење скраћних процедура за добијање грађевинске дозволе по систему једног шалтера, те планирану имплементацију Плана претварања неформалних насеља у формална. Наглашено је да овај план не представља легализацију објеката у смислу обичног законског препознавања постојећег стања у простору, већ пролазак неформалних објеката кроз процедуру провјере сеизмичке исправности, те успостављање јасних финансијских и других обавеза према држави од стране власника оваквих објеката. Секулић је такође истакао да ће се Пројекат врло пажљиво спроводити и да ће препознавати различите категорије објеката и њихове различите обавезе према држави, на првом мјесту разлику између неформалне градње са циљем стицања профита и неформалне градње са циљем рјешавања егзистенцијалних питања. Сва средства од овог пројекта биће даље улагана управо у локације из којих су сакупљена. Секулић је нагласио и потребу да се у наредних пола године дође до квалитетног концепта закона који ће се бавити питањем формализације објеката, али, што је још важније, нагласио је апсолутну неопходност постојања широког консензуса и сарадње приликом израде односно доношења овог закона. Саговорници су се сложили и да је неопходно да тим који буде радио на овом пројекту буде у потпуности професионалан и има високи степен интегритета, како би све спроведене процедуре биле на највишем нивоу.

Током састанка размијењена су мишљења и о плановима за даљи развој туризма у Црној Гори, гдје је закључено да је неопходно развијати континентални туризам, јачати туристичку посјету током цијеле године, те радити на туристичкој валоризацији сјевера Црне Горе. Претпоставке за то створене су, између осталог, усвајањем просторно-планске документације за простор Бјеласице и Комова, а приводи се крају и рад на планској документацији за општину Жабљак.

На састанку су посебно разматрана еколошка питања. Ле Уеру је истакао да простор као највеће благо наше земље треба учинити одрживим, те да еколошку државу Црну Гору у сваком сегменту треба превести у реалност. У том контексту разговарано је и о планираној изградњи хидроелектрана на ријеци Морачи. Секулић нагласио да је искориштавање хидропотенцијала оправдано, али да се у том процесу морају поштовати највиши стандарди, те да се у овом тренутку ради неколико додатних студија везаних за пројекат изградње хидроелектрана на Морачи које би требало да обезбиједе даље информације о томе какав утицај на средину би имао овај пројекат.

На крају састанка саговорници су се сложили да пројекти Свјетске Банке који се реализују са Министарством напредују, али и да је потребно даље јачати административне капацитете који раде на њиховој реализацији, као и да средства којима се финансирају заједнички пројекти треба даље повећати, али истовремено усмјерити на неколико великих пројеката који су идентификовани као приоритетни.