Предсједник Владе Игор Лукшић отворио Спомен парк посвећен свим цивилним жртвама ратова вођених на просторима бивше Југославије у периоду од 1991 - 2001. године

Фото галерија

Говор предсједника Владе Игора Лукшића поводом подизања спомен-обиљежја свим цивилним жртвама ратова вођених на просторима бивше Југославије у периоду од 1991. до 2001. године

Поштоване породице страдалих, уважени гости,
Даме и господо,

На данашњи дан, када се обиљежава шеснаест година од стравичног злочина у Сребреници, Црна Гора има потребу да да свој допринос истини, правди, миру, откривању грешних и сјећању на невине подизањем спомен-обиљежја свим цивилним жртвама ратова вођених на просторима бивше Југославије у периоду од 1991. до 2001. године.

Споменик који данас откривамо не треба само да нас подсјећа на жртве сулудог рата, већ и на снагу нашег друштва да се суочи са истином која нас је погодила не тако давне посљедње деценије прошлог вијека.

Ово је чин свих нас који ће нас обавезивати и опомињати да и у будућности промишаљамо о прошлости, грешкама и људским слабостима које су однијеле животе.

Поштовани,

Данашње откривање спомен обиљежја цивилним жртвама ратова 1991-2001 има за циљ и да нас подсјети на догађаје који су Црну Гору чинили тужном и посрамљеном. Никада не можемо и нећемо заборавити жртве депортација, страдање путника у возу у Штрпцима, Калуђерски лаз, страдање цивила на дубровачком ратишту, прогон Буковичана, цивилне жртве у Црној Гори усљед сулуде косовске авантуре која је некадашњу Југославију довела у сукоб са западним свијетом 1999. године, али и ниједан други догађај и злочин у којем су страдали невини.

Данас смо овдје да као грађани, али и друштво, пошаљемо поруку сваком родитељу који је изгубио дијете, сестри, брату, дјетету, свакој породици у којој је неко страдао да Црна Гора и цијели регион више неће дозволити да се деси нешто слично! Сваким даном ћемо изграђивати нове механизме узајамног повјерења и заједничке сигурности градећи амбијент који ће омогућити да се овакве ствари више никад не понове.

Желим да овдје, данас, гледајући у прошлост, а не она у нас, погледамо у лице будућности, јер ниједан човјек, породица, држава, а посебно регион који је обиљежила декада страдања невиних људи не може гледати напријед, ако је прошлост остала ускраћена за одговоре! Само јасном осудом злочина и починитеља можемо живјети као нормални људи и добри сусједи.

И то је наша грађанска, а, прије свега, људска обавеза, да као друштво које тежи да уђе у европске структуре које почивају на цивилизацијским вриједностима правде и правичности, али и нашим принципима чојства, јунаштва и суживота, дамо одговоре на догађаје из прошлости и растеретимо се баласта који је рат донио.

То ће учинити да невине жртве нађу спокој, њихове породице снаге да наставе, а овај регион суочавање са најтежим од свих - људским злочином!

Желим и надам се да ћемо промовисањем ових постулата, али и напорним радом, стварати друштво најстаријих вриједности које ће нам дати одговоре ко су кривци, злочинци и судионици ових страдања. У томе нека свако препозна своју улогу и одговорност у цијелом региону!

Поштоване породице страдалих,

Вјерујем да вам ниједан споменик и ријеч било ког државника на свијету не може ублажити бол, а камоли вратити ваше најближе!

А знам да је још теже кад немате одговоре на питање зашто.

Ми смо данас овдје, јер желимо да на овај начин подсјетимо на нашу обавезу и покажемо саосјећање црногорског друштва са вашом боли и обећамо да нећемо заборавити ниједну невину жртву ратова на овим просторима.

Црна Гора не смије и неће заборавити злочин и страдање ваших најближих, јер ако заборавимо онда постајемо саучесници ужасних страдања.

Желим да вам са овог мјеста изразим саучешће и своје увјерење да ће Црна Гора тежити друштву одговорности у којем ниједан злочин неће остати некажњен.

Нека овај споменик свједочи тој истини и буде подстицај за откривање судбине несталих, а жртве којих се данас сјећамо нека буду и посљедње.

Нека нађу спокој гдје год да су!

Захваљујем.