Цетиње: Предсједник Владе Игор Лукшић приредио пријем поводом доношења Закона о статусу потомака династије Петровић Његош и доласка њених потомака у Црну Гору

Фото галерија

Обраћање предсједника Владе Игора Лукшића на пријему приређеном поводом доласка династије Петровић у Црну Гору и доношења Закона о статусу потомака династије Петровић Његош

Поштовани Принче Никола,

Поштовани потомци Династије Петровић Његош,

Добродошли међу своје. Добродошли у Црну Гору.

Радује ме што сте прихватили мој позив да, данас, будете поново са нама у Црној Гори.

Велико ми је задовољство што, у години када славимо пет година од обнављања независности, имам прилику да у Пријестоници будем домаћин догађаја изузетне симболике и посебног значења за Црну Гору.

Вечерас смо овдје, у дворцу Вашег прађеда - краља Николе, чија је неостварена жеља била да се за живота врати у нашу Црну Гору, у коју су заувијек уткани његово име и имена Данила, Саве, Василија, Светог Петра Цетињског, Владике Рада и књаза Данила. Ту смо гдје се историја ваше породице везала за историју Црне Горе, гдје је битисала и гдје мора да се настави, али и да траје.

Уважени гости,

Вјерујем да дијелите моју радост и задовољство што је Влада, заједно са Скупштином, испунила историјску обавезу, да на савремени начин уреди питање статуса потомака династије Петровић Његош.

Вечерашњи догађај није само прилика да прославимо усвајање Закона о статусу потомака династије Петровић Његош и пожелимо добродошлицу потомцима, већ да заједно отворимо једно ново поглавље наших односа у славу и сјећање свега оног што је династија Петровић Његош, кроз историју, дала Црној Гори.

А дала јој је владаре и државнике, књижевнике и поете, филантропе и умјетнике. Дала је нашој Црној Гори славу и име поносно проношено свијетом.

Поштоване даме и господо,

Вјерујем да смо усвајањем Закона о статусу потомака династије Петровић Његош дали примјер новим генерацијама да се модерна европска држава, каква је Црна Гора, не гради тако што ћемо остављати неријешена питања иза себе. Колико год ова питања била комплексна и колико год одражавала специфичности Црне Горе, са њима се морамо суочавати и морамо их рјешавати на вријеме и за добробит свих нас и будућих генерација. Себи не бих опростио уколико не бих давао допринос да се ријеше. То је пут који желим и за моју, и за Вашу ђецу, и за ђецу наше ђеце.

Потомцима династије желим да, од вечерас, на трагу онога што смо заједно стварали посљедњих мјесеци, њихова племенита и хуманитарна мисија не отпочне, већ да буде настављена.

Хвала!