Интервју предсједника Владе Црне Горе Игора Лукшића агенцији МИНА Бусинесс

»Ако је ово тренутак у коме треба отворити тему да ли патнерство треба редефинисати, немам ништа против. Уопште се не ради о Веданти, то није компанија са којом је Влада имала контакте«, рекао је Лукшић у интервјуу агенцији Мина-бусинесс.

Према незваничним информацијама, на Скупштини акционара КАП-а 31. октобра, индијска компанија Веданта рисорсис /Ресоурцес/ тражиће да њени представници уђу у Борд директора подгоричке фабрике. До тада ће, како су навели, обезбиједити још акција на берзи које ће, са онима које посједује Влада, бити довољне за комплетно преузимање контроле над некадашњим привредним гигантом.

У Влади нијесу задовољни стањем у Комбинату алуминијума и сматрају да је неколико питања потребно рјешавати - покретање прераде и обезбјеђивање дугорочног снабдијевања електричном енергијом.

Лукшић објашњава и да је отворено питање потреба за додатним реструктурирањем дугова, а у вези са тим, позиција Владе је непромијењена. Он тврди да нема простора за нову државну помоћ и субвенције КАП-у, односно неку врсту нове финансијске инјекције.

Он, као потврду да је Влада урадили праву ствар у ранијем периоду и поред многих критика, види у чињеници да је ове године значајно повећан извоз, до чега не би могло доћи да није било опоравка индустријске производње.

Говорећи о неизвјесној градњи аутопута Бар-Бољари, Лукшић је казао да она није упитна, али је потребно схватити да Црна Гора није успјела да анимира инвеститоре и финансијере за модел јавно-приватног партнерства.

Влада се опредијелила за тај модел јер је црногорска економија мала и са ограниченим буџетом за задуживање. Најновија одлука Владе је да са Европском инвестиционом банком (ЕИБ) уђе у аранжман припреме новог тендера за градњу аутопута, за који Лукшић вјерује да ће бити припремљен наредне године.

Он је указао и на предност сарадње са ЕИБ-ом и због тога што ће она обезбиједити неку врсту провјере која ће омогућити да тај пројекат буде испраћен и новцем из регионалних фондова ЕУ. 

Лукшић је објаснио да градња аутопута и доградња и реконструкција постојеће путне инфраструктуре једна другу не искључују. 

У Влади су индентификовали неколико регионалних путева који не захтијевају огромна улагања и врло су значајани за динамику саобраћаја у Црној Гори. То су путеви од Колашина према Беранама, Плав-Подгорица и Пљевља-Бијело Поље. 

Говорећи о новом таласу кризе и утицају на животни стандард грађана, Лукшић је казао да Црна Гора биљежи трендове који су генерално добри, као и стабилност када су у питању цијене. 

Према његовим ријечима, у овој години црногорски извоз је значајно порастао. Резултати индустријске производње су погоршани сушама и због тога је забиљежена мања производња електричне енергије.

»Након првих неколико мјесеци када је дошло до цјеновног удара кроз пољопривредне произвиде и нафту, услиједила је стабилизација којој је помогло и то што смо прибјегли различитим акцизама на индустријско гориво чиме се сузбио раст трошкова производње«, рекао је Лукшић. »Генерално су индикатори много бољи«.

Премијеру је јасно да грађани то не перципирају на такав начин, као и да постоји велика разлика у друштву сада када је просјечна зарада 500 ЕУР али влада скепса, и прије двије године, када су плате биле 300 ЕУР у просјеку, али је превладавао оптимизам. 

Лукшић сматра неопходним враћање оптимизма, тако што ће бити покренуто неколико инвестиција, што ће се ући у интеграционе фазе и промовисати поједине политике које ће стварати услове за повећање запослености. Ипак, како је додао, не треба бити у потпуности растерећен оним што се дешава у свијету јер је врло озбиљно стање у свјетској економији, које се несумњиво прелива и на Црну Гору. 

У Влади и даље остају при одлуци да се не задужују код Међународног монетарног фонда (ММФ), али не искључују могућност разматрања аранжмана предострожности, као подршке економској политици у времену европске фискалне кризе. Лукшићу је важно да је Црна Гора са Свјетском банком постигла договор о кредитном аранжману, који је најповољнији могући, значајно повољнији од ММФ-а. 

Око 59 милиона ЕУР биће ефективни наредне године што је у складу са пројектованим дефицитарним финансирањем, јер буџетски мањак треба да буде оборен на 1,5 до два одсто.

Црној Гори наредне године слиједи значајно раздуживање, јер треба да сервисира обавезе према Париском клубу повјерилаца, Свјетској банци и дугове настале од улагања у инфраструктуру, као и због стара девизне штедња и реституције. 

»Посао Влади и Министарству финансија отежава то што долази објективно до раста пензија, плата, социјалних давања. Ове године смо на примјер већ два пута имали повећање зарада, што је прилично игнорисано - 1. јануара и јула«, казао је Лукшић.

Према његовим очекивањима, плате ће 1. јула наредне године бити око пет до десет одсто веће него у децембру прошле, у зависности од категорије, што је брже од раста економије.

Лукшић сматра да се морају заборавити захтјеве да се повећају плате за десет, 20, 30 одсто као што и даље траже поједини синдикати.

Он је предложио да се све што се уштеди у платном фонду редистрибуира његовим корисницима. 

»Уколико долази до рационализације платног фонда у области здравства не видим зашто би морали опет смањивати буџет, јер може да се искористи за редистрибуцију тих средстава у оквиру зтог система«, појаснио је премијер.

Он је као примјер навео Нјемачку, земљу која се најбоље носи са кризом и свима је показала како то треба да се ради, јер су у њој, између осталог, претходних десет година плате расле око шест одсто.

Лукшић тврди да је платни фонд у Црној Гори изнад просјека малих земаља, у којима је иначе нешто веће учешће трошкова администрације, због чега се маневарски простор страшно сужава.