Саопштење поводом завршетка јавне расправе о Нацрту закона о морском добру

Морско добро као јавно добро Црне Горе, изузетно је сложено питање, за које је потребно обезбиједити адекватне институционалне и законске оквире. Ово национално добро због свог изузетног значаја, захтијева пуну посвећеност и обавезу свих државних и локалних органа власти и свих корисника простора, да се према њему односе на начин који ће обезбиједити одрживи развој подручја. Управо зато, Министарство одрживог развоја и туризма има обавезу да саопшти да:

Јавна расправа о Нацрту закона о морском добру организована је у складу с Програмом јавне расправе, и била је потпуно транспарентна и законита, те су све заинтересоване стране могле саопштити своја мишљења, приједлоге и сугестије. Према Програму, јавна расправа одржана је у организацији Министарства одрживог развоја и туризма и Јавног предузећа за управљање морским добром Црне Горе и трајала је од 14. новембра до 15. децембра.

Расправа је организована:

1. објављивањем текста Нацрта закона и Програма јавне расправе на web сајту Министарства одрживог развоја и туризма;
2. објављивањем такста Нацрта закона на Порталу е Управе Црне Горе;
3. објављивањем текста Нацрта закона и Програма јавне расправе у дневном листу »Побједа«;
4. у форми три округла стола, као општа и стручна јавна расправа, која су организована у Бару, Будви и Котору (за по двије општине) и
5. у форми округлог стола, као стручна јавна расправа, који је организован у Подгорици.

Потенцијални учесници позвани су да учествују у јавној расправи и да примједбе, приједлоге и сугестије на Нацрт закона доставе у писаној и електронској форми на е-маил адресу Министарства, или преко архиве Министарства.

Расправа је трајала 31 дан (минимални рок је 15 дана), а организована је на начин којим су испоштоване обавезе које произилазе из закона (Закон о локалној самоуправи, Закон о државној управи).

При томе, важно је истаћи да су локалне самоуправе имале посебну могућност да у јавној расправи учествују на три нивоа. Један је да своје ставове доставе у писаној или електронској форми, други је присуством на округлим столовима који су, из разлога цјелисходности, организовани за по двије општине, и трећи је позив предсједницима приморских општина да учествују на стручном округлом столу у Подгорици.

Свим расправама присуствовало је преко 150 учесника, а приспјело је око тридесет писаних мишљења, уз, поред тога, велики број усмених сугестија добијених на округлим столовима.

Јавна расправа је дакле организована на начин који је омогућио стручној и лаичкој јавности да искаже своје мишљење и да приједлоге и сугестије у односу на материју која се уређује Нацртом закона о морском добру.

Битно је истаћи да се, у процедури припреме Приједлога закона, ради на томе да примједбе и сугестије у највећој могућој мјери буду прихваћене и, на одговарајући начин, уграђене у текст који се процесуира ка Влади Црне Горе – али, имајући при томе у виду првенствено рјешења дата Уставом, Законом о државој имовини и Законом о својинско-правним односима.

Наглашавамо и да је предложено да у органима управљања Морског добра буду представници приморских општина.

Такође, у склопу опредјелјенја о непосредном учешћу - општинама је дата могућност да дају своје мишљење на Приједлог плана управљања морским добром, Приједлог годишњег програма управљања морским добром, План организације и коришћења купалишта са сервисним саржајима и План коришћења лука од локалног значаја. У ингеренцији општина су и привремени објекти у зони морског добра, а све у циљу обезбјеђења цјелокупности, ефикасности и што потпуније заштите морског добра.

Важно је истаћи и да је план да се, у складу са новим законским рјешењима, одреди нова граница морског добра.

Дакле, Приједлог закона о морским доброу предвиђа значајно учешће општина у управљању морским добром, с обзиром да треба да успостави реалан, квалитетан и наравно недискриминаторски систем у односу на сваку општину понаособ, а уважавајући чињеницу да се ради о простору од великог значаја за државу Црну Гору који представља њено јавно добро.