Саопштење: Објављени резултати студије о ставовима и потрошњи туриста и чланова посаде на бродским кружним путовањима у Црној Гори

Данас је у хотелу Подгорица одржана презентација НТОЦГ поводом објављивања резултата студије о ставовима и потрошњи туриста и чланова посаде на бродским кружним путовањима у Црној Гори. На презентацији су говорили директор Саша Радовић и Емил Кукаљ, менаџер у НТО.

Како је Радовић рекао, циљ овог истраживања није био само добијање квалитетних и поузданих података о туристичкој тражњи и потрошњи туриста и чланова посаде, већ и добијање смјерница за даљи развој овог дијела туристичког производа и путоказа за успјешно управљање дестинацијом. Такође, неки од закључака и препорука које је Радовић навео биле су: да се са продужењем боравка на копну повећава и сама потрошња ових туриста што је доказано у истраживању, па би то свакако требало да буде један од императива; доказано је да се већи дио туриста враћа на брод због конзумације хране и пића, па би у том дијелу требало мотивисати локалне угоститеље да понуде разноврснију понуду уз прихватљиве цијене (нпр. главно јело, пиће и дезерт по некој прихватљивој цијени); да значајан дио туриста иде у самостално разгледање града па би рецимо увођење електронског аудио-водича могла да буде једна од препорука за даљи развој туристичког производа итд.

Најзначајније резултате истраживања и методологију је представио Емил Кукаљ. Нагласио је да Котор посјећују туристи и посада различитих националности, а да су међу њима најбројнији Енглези (24.3%). Слиједе гости из Шпаније (10.4%), Италије (10.2%), Француске (7.9%), Њемачке (4.4%) и осталих земаља. Како је Кукаљ рекао, највећи дио гостију (њих 70%) у дестинацији остаје више од 6 сати, док се 85.5% туриста враћа на брод током боравка у дестинацији. Најчешћи разлог повратка туриста на брод током боравка у дестинацији био је одмор и освјежење (64.5%) и конзумирање хране и пића (60.1%). Најчешће активности гостију у дестинацији, су куповина (69.8%), конзумирање пића у ресторанима/кафанама (48.8%), самостално разгледање града (48.6%), те посјета музејима и изложбама (46%).

Туристи који су посјетили Котор на бродским кружним путовањима као највеће конкуренте су навели Венецију (12.4%), Дубровник (9.8%), Хрватску у цјелини (7.1%), Монте Карло (6.7%), Италију у цјелини (5.7%) те Шпанију (3.6%) и остале. Туристи су за боравак у дестинацији потрошили у просјеку око 43 еура по особи, не рачунајући бродске трошкове који се плаћају луци и излетничку таксу. Највећи дио се односи на трошак за куповину (36.7 еур) и на храну и пиће у ресторанима (17.1 еур). Највише су се куповали сувенири, па је тако око 52.7% туриста који су посјетили Котор купило сувенир. Нешто мање од трећине је купило одјећу, а скоро сваки пети је купио разгледницу, затим грнчарију (13.7%), обућу (9.4%), накит (8.4%), аутохтоно црногорско пиће (8.1%), аутохтону црногорску храну (5.3%) итд.

Не треба занемарити значајан промотивни ефекат, ако су туристи задовљни боравком у дестинацији, јер ће је они препоручити својим рођацима и пријатељима, или ће се сами вратити као традиционални туристи. Кад је наша земља у питању њих 90% анкетираних ће се вратити у наредне 3 године, а 98% ће је препоручити својим пријатељима и рођацима.
Негативни аспекти боравком крузера у дестинацији су већи комунални трошкови, отежано разгледање атрактивности у граду због велике гужве, негативан утицај на друге врсте туризма и сл.