Помоћница министра прим. др Јадранка Лакићевић отворила радионицу

Поштоване колеге, уважени представници УНИЦЕФ-а у Црној Гори, представници медија, желим да вас поздравим у име Министарства здравља и изразим задовољство поводом организовања радионице која се односи на јачање механизама у циљу превенције одвајања дјетета од породице, са посебним акцентом на улогу и обавезе здравственог система у овом контексту.
Родитељи напуштају дијете онда када не желе или мисле да не могу да се старају о њему. Због тога је важно да знамо: који су најчешћи узроци напуштања дјетета од стране родитеља, на који начин здравствени систем може да утиче на процес доношења таквих одлука родитеља и коначно који су улоге и задаци сектора здравства у циљу превенирања оваквих одлука.
Реформом система примарне здравствене заштите је дефинисана улога изабраног доктора, изабраног гинеколога и изабраног педијатара, као и активности Центара и једница за подршку, рад Савјетовалишта за репродуктивно здравље и патронажних сестара. На тај начин се значајно доприноси промовисању и унапредјењу здравља мајки и дјеце. Овај сегмент здравствене заштите ће се унапрјеђивати и кроз процес реформе болничког сектора који је у току.
Основна идеја "бабy фриендлy" програма, који УНИЦЕФ годинама промовише и имплементира, како у свијету, тако и у нашој земљи, је да се што ранијим контактом мајке и новорођенчета подстакне природна исхрана. У том смислу, иницијативу “породилишта по мјери беба” треба надоградити тако да се родитељима осим промоције дојења пружи шири пакет услуга који укључује и информисање о штетном утицају институционалног смјештаја на развој дјеце, пружа подршку родитељима дјеце са и без сметњи у развоју, а који су изложени ризику да напусте новорођенче.

Закон о правима пацијената, којим је дефинисано и право на информисаност и обавјештавање, као и право на приватност ће свакако у значајној мјери допринијети рјешавању бројних питања из ове области.
Превенција институционализације дјеце је комплексан процес за чије рјешавање је потребно ангажовање бројних друштвених сегмената: система здравствене заштите, сектора социјалне заштите и образовања, а захтијева интензивну медјусекторску сарадњу и подршку на локалном нивоу. Све институције и установе имају велику одговорност да дијете без родитељског старања и/или са поремећајем у развоју збрину на најбољи могући начин, и да обезбиједе све услове за његов здрав и неометан развој уз поштовање свих његових потреба и права.
На крају, још једном користим прилику да се захвалим нашим сарадницима и пријатељима из УНИЦЕФ-а на посвећености овом комплексном изазову.
Све вас још једном поздрављам и желим вам успјешан рад.