Интервју предсједника Владе Игора Лукшића за агенцију МИНА

Премијер Игор Лукшић не види да захтјеви организатора протеста, који ће бити одржан сјутра, озбиљније одударају од залагања Владе и поручује да има разумијевања за њих, посебно ако су социјално-економске природе.

Лукшић је у интервјуу агенцији Мина-бусинесс рекао да демократско друштво мора да има капацитета да прихвати протест као врсту изражавања незадовољства.

»Више пута сам истицао да би била илузија уколико би вјеровали да нема незадовољних грађана. Има, и то није карактеристика само Црне Горе, него и других земаља. Нема земље у Европи гдје се не дешавају протести незадовољства због економско- социјалне ситуације«, навео је Лукшић.

Он је, како каже, увијек имао разумијевања према ономе што се дешава, као и према захтјевима, посебно ако су социјално-економске природе.

»И на раније саопштене захтјеве сам одговорио на начин како сам сматрао да је системски и институционално могуће одговорити«, казао је Лукшић и додао да се, када неко постави захтјеве, на њих може одговорити само у складу са ингеренцијама система.

Генерално саопштени захтјеви организатора протеста, Уније слободних синдиката, Мреже за афирмацију невладиног сектора и Студентске уније, према ријечима Лукшића, озбиљније не одударају од залагања Владе.

»Не кажем да се реторика на самом скупу неће измијенити у одређеној мјери и да захтјеви неће бити нешто другачији, али оно што сам имао прилике да видим је у потпуности на трагу политике за коју се и сами залажемо, дакле политике европских интеграција, изградње институција, борбе против организованог криминала и корупције, стварање бољег амбијента за инвестирање и постизање циља економског опоравка«, објаснио је Лукшић.

Он је поручио да уколико су амбиције организатора протеста да још једном пошаљу поруке очекивања да Влада настави да ради на плану европских интеграција, изградње кривичног система, испуњавању услова прикључења Европској унији, онда је то само врста додатног указивања на нешто чиме се институције већ баве.

»Чини ми се да смо у претходних годину и по у Влади показали спремност да водимо дијалог на све теме и са свим заинтересованим сегментима друштва, као и да смо кроз тај дијалог постигли пуно добрих резултата. Недавно је, након што је Међународни монетарни фонд (ММФ) саопштио своје ставове, моја прва препорука министру финансија била да се са тим упозна Социјални савјет«, подсјетио је Лукшић.

Уколико протести, како је додао, у неком тренутку имају политичке амбиције онда се зна како се оне провјеравају – на изборима и на тај начин се покушава конкурисати и политичким платформама, добити повјерење и показати да се неко питање може ријешити боље него на начин како га Влада сада рјешава.

»Ја од тога не бјежим«, поручио је Лукшић. 

Према његовим ријечима, Влада још није донијела одлуку о повећању стопе пореза на додату вриједност (ПДВ), као ни о смањењу плата и посљеднично смањењу пензија.

»У овом тренутку је потребно размотрити све опције, прије него што приступимо таквој одлуци.

Наравно, са пуним разумијевањем прихватамо препоруке ММФ-а и сада и прошлих година, али то не значи да су њихове препоруке и добра рјешења за нашу економију«, казао је Лукшић.

Због тога је, како је додао, сугерисао да се на сједници Социјалног савјета поведе дискусија о препорукама ММФ-а и размотри да ли постоје алтернативна рјешења, односно да ли је умјесто повећања ПДВ-а приходну основу могуће проширити или поправити додатним опорезивањем луксуза.

Према његовим ријечима, требало је размотрити и да ли је на тај начин могуће доћи до неких рјешења која се тичу опорезивања високих зарада и сличних бенефиција и привилегија, а без задирања у општу потрошњу.

Повећање ПДВ-а, како је објаснио Лукшић, смањује реалну куповну моћ људима са најнижим зарадама, више него онима с највишим платама.

»То су све питања која треба пажљиво сагледати и процјењивати да ли је у овом тренутку добро донијети такву одлуку или није. У том смислу не бих журио са закључцима. Са друге стране, када је потрошна страна у питању могуће је да постоје додатне резерве за преиспитивање«, навео је Лукшић.

Он сматра да је у том смислу можда рационалније концентрисати се на неколико пројеката у капиталном буџету и заврштити их умјесто великог броја оних који се дуго година реализују.

»Могуће да на потрошној страни у текућим трошковима има простора за уштеде и то све треба сагледати и донијети правилно рјешење. У сваком тренутку треба водити кредибилну политику и мислим да смо у претходном периоду, озбиљном фискалном консолидацијом показали спремност за то«, саопштио је Лукшић.

Према његовим ријечима, не треба занемарити ни то да је Црна Гора успјела, за разлику од великог броја других земаља, да се одупре до сада врло често истицаним препорукама ММФ-а.

Он подсјећа да није први пут да ММФ сугерише повећавање стопе ПДВ-а, већ то ради неколико година.

»Успијевали смо да то не направимо па је Црна Гора, осим Кипра и Луксембурга, земља са најнижом стопом ПДВ-а у Европи. Нијесмо повећали порез на доходак, ни порез на добит и то је било важно за трошкове предузећа и утицало је на чување куповне моћи, нивоа запослености и економске активности«, казао је Лукшић.

Он је, како је навео, када је пореска политика у питању увијек склонији опорезивању луксуза или неког конкретног облике робе.

»Али треба сагледати све алтернативе и повући најреалнији могући потез који ће сачувати кредибилтет јавних финансија«, рекао је Лукшић. 

Говорећи о актуелној ситуацију у Комбинату алуминијума (КАП), Лукшић је казао да се води интензивна комуникација која се тиче стварања услова да се спријечи банкрот.

Будућност фабрике је, према његовим ријечима, базирана на двије теме - рјешавање дугова и енергетског извора.

»Без рјешавање и једног и другог питања нема будућности КАП-а, односно није реално обезбиједити новог инвеститора који би уложио у прерађивачке капацитете и још неке садржаје, како би се створили услови да КАП снажно допринесе црногорској економији«, рекао је Лукшић.

Он је додао да је Влада у овом тренутку фокусирана на ту проблематику.

Лукшић је саопштио да је са руским партнерима сада потребно ријешити начин на који ће се реализовати закључак Скупштине, односно преузимање управљања КАП-ом.

»Поред тога, потребно је сагледати и питање дугова, а након тога слиједе разговори са Електропривредом (ЕПЦГ) о томе на који начин би могли обезбиједити напајање струјом. Упоредо са тим иде тражење стратешког партнера«, прецизирао је Лукшић.

То су потези који, како је додао, захтијевају одређено вријеме и интензивну комуникацију, иако би се највећи број њих, осим тражења стратешког партнера, могли брзо рјешавати.

»С једне стране то од нас очекују кредитори, а са друге ЕПЦГ потражује значајна средства и жели да зна која се врста договора о наплати њиховог потраживања може постићи«, објаснио је Лукшић и додао да су то неопходни предуслови како би се КАП могао понудити потенцијалним новим инвеститорима.

Лукшић је саопштио да су за КАП до сада одређени инвеститори показали интересовање и додао да није детаљније упознат са недавном трансакцијом на берзи, када је грчки АдЦапитал продао 15 одсто својих акција у КАП-у фирми са Маурицијуса.

»Схватио сам међутим да та трансакција није битније мијењала власничку структуру«, поручио је Лукшић.

Влада је сада посвећена тражењу начина на који ће држава преузети управљање КАП-ом и донијети одлуке које се тичу дугова и снабдијевање електричном енергијом.

»Оно што може бити опција за разматрања је и једна врста партнерства или заједничког улагања гдје у крајњем држава не мора приватизовати или продати своје акције, а може тражтити начин како да уведе новог партнера. То је модел који смо имали у неким другим случајевима«, објаснио је Лукшић.

Сада се, како је навео, све мора ставити на папри и видјети која је дугорочно најповољнија опција која ће обезбиједити највише инвестиција.

Коментаришући актуелну ситуацију у никшићкој Жељезари, Лукшић је казао да је на досадашњим тендерима неколико компанија показало интересовање, али да је очигледно да су цијене биле превисоке, имајући у виду да је то само инцијално улагање које након тога подразумијева озбиљнији инвестициони захват.

Лукшић у поступку друге продаје Жељезаре јавним надметањем, које ће се одржати 26. марта, очекује да са још неколико адреса стигну конкретнији ставове и изражено интересовање.

»Постоје иницијативе и од енглеских партнера као и од србијанских и турских инвеститора. Што више то боље. Треба имати у виду да индустрија челика на глобалној сцени у овом тренутку није баш у најбољем стању, али то не значи да је Жељезара Никшић изгубљена шанса«, оцијенио је Лукшић.

Структура производње се, како је навео, ослања на специјализоване челике и самим тим има могућност остваривања веће трпељивости на флуктуације на тржишту.

»Надам се да сада, са практично субоптималним бројем запослених и без проблема дугова, Жељезара може бити интересантна прича«, закључио је Лукшић.