Уводно излагање министра здравља доц. др Миодрага Радуновића на округлом столу на тему "Препознавање дјетета жртве сексуалног насиља и његов медицинско психолошки третман"

Поштоване даме и господо, учесници округлог стола,
представници медија

Здравствени систем, односно здравствени радници, имају значајну и специфичну улогу у свим фазама заштите дјеце од злостављања и занемаривања: од превенције преко откривања и дијагностике, па до третмана, праћења и евалуације.

Један од основних задатака здравствених радника је сензибилизација шире јавности и стручњака других области. Сензибилизација и обавјештавање о проблемима и потреби заштите дјеце од злостављања и занемаривања може се реализовати на различите начине, а једна од њих је и организовање оваквих радионица и округлих столова. Због тога и изражавам задовољство што сам данас у прилици да отворим едукативну радионицу осмишљену као округли сто на тему „Препознавање дјеце жртве сексуалног насиља и његов медициско психолошки третман“. Ово је само једна од радионица која се организује у оквиру кампање Савјета Европе „Једно од петоро“, а која је осмишљена у циљу указивања на чињеницу да је дошло вријеме да се прихвати став, да сви морају бити укључени у промовисању сигурности и емоционалне добробити дјеце и породице у нашем друштву.

Поштоване колеге,

Здравствени систем има значајну улогу у превенцији свих оних ситуација које касније могу бити извор насиља над дјецом. Велики значај имају савјетовалишта у здравственом систему, а посебно она која се дефинишу као специјализована савјетовалишта за труднице, педијатријско савјетовалиште, савјетовалиште за адолесценте. Савјетодавни рад педијатара у циљу помоћи родитељима при подизању дјеце и задовољавања њихових развојних потреба, има значајну превентивну улогу. Такође, систематски прегледи дјеце могу бити добра прилика да се уоче почетни знаци злостављања и занемаривања, те се предузимањем одговарајућих мјера које се првенствено односе на разговор са родитељем, дјецом или школским психологом могу спријечити тежи облици угрожаванаја дјететовог здравља и развоја.
До података о злостављању и занемаривању љекари и медицинско особље могу доћи непосредно, приликом прегледа дјетета, на основу идентификовања симптома злостављања и занемаривања или на основу разговора са родитељем. У свим случајевима неопходно је свестрано и детаљно испитати све околности у којима дијете живи, породичне односе, као и евентуалне узроке поремећаја у дјететовом понашању. Посебно треба обратити пажњу на раније евентуалне знаке злостављања и покушати доћи до релативно поузданих сазнања о индицијама занемаривања.
Иако се дужност пријављивања случаја у начелу односи на установу која се у оквирима своје дјелатности бави зажтитом дјеце, обавеза је љекара и осталих здравствених радника да сваки случај злостављања пријаве надлежним установама, односно службама. Ово је и професионална и морална обавеза здравствених радника. Обавеза пријављивања има предност над обавезом чувања професионалне тајне, јер се овдије тајна открива у општем
интересу детета.

Колеге,

Једно од основних права дјетета је право на живот и развој. Сви облици злоупотреба, насиља, злостављања или занемаривања дјеце, којима се угрожавају или нарушавају физички и лични интегритет дјетета и осујећује оптимални развој, представљају повреде тог основног права. Заштита права подразумијева, прије свега, разноврсне друштвене активности усмјерене на спријечавање и искоријењивање ових појава, као и организовање и непосредно спровођење заштитних интервенција у конкретним случајевима злостављања и занемаривања дјеце.

Кроз програме као што су Насиље и здравље, Развој и заштита менталног здравља у Републици Црној Гори, те разни акциони планови који се односе на пропагирање здравља и здравих стилова живота , а који су сагласни Миленијумским циљевима развоја и глобалним трендовима развоја европског здравства, Министарство здравља у сарадњи са свим релевантним здравственим институцијама инсистира на организовању оваквих радиница које подижу свијест не само здравствених радника као директних актера, већ и становништва, у првом реду онима који припадају вулнерабилним категоријама.
Још једном да поновим: Здравље дјеце и младих најважнији је капацитет једне државе и из тог разлога, а у нади да ћемо указати на потребу спријечавања злостављања или занемаривања било које врсте и то не само дјеце већ и одраслих, као и старих особа желим вам успјешан и продуктиван рад.