Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Свечана сједница Координационог одбора за рјешавање питања расељених и интерно расељених лица

Објављено: 20.06.2012. 21:28 Аутор: Биро

Излагање потпредсједника Владе Душка Марковића на Свечаној сједници Координационог одбора за рјешавање питања расељених и интерно расељених лица
Подгорица, 20. јун 2012. године

Поштована госпођо Халеланд, цијењени господине Камарата, ваше екселенције, уважени чланови Координационог одбора, цијењене колеге, поштовани представници медија, даме и господо,

Давно је речено да је човјек без свог крова над главом заправо човјек без идентитета. Притом, није ријеч о простору у ком се свакодневно живи, већ кров над главом симболички представља неколико идентитетских кругова, од којих је најужи - властити дом, а најшири – сопствена држава. 

Нажалост, много људи на свијету данас живи у тако нехуманој егзистенцијалној ситуацији. Данашњи дан посвећен је онима који су под туђи кров нашли заклон од веће невоље, која је пријетила њиховом голом физичком опстанку. Уједињене нације установиле су овај дан у знак пажње на избјеглице широм земаљске кугле. Ми у Црној Гори не морамо ићи даље од сопствене државе: у њој данас борави 3156 расељених лица из БиХ и Хрватске и 8611 интерно расељених лица са Косова. Они су истовремено и наш понос и наша брига. Понос, јер свједоче о томе да је Црна Гора у вријеме распада бивше Југославије била сигурно уточиште хиљадама и хиљадама прогнаних и да смо крајем 20. вијека остали вјерни аманету Светог Петра Цетињског, нашег владике и државотворца, који нам је заповиједио: „Наша врата слободе нека су сваком слободу иштућем отворена”. Они су истовремено и наша брига, јер желимо да у Црној Гори нико не буде без свог крова над главом.

Како би се на системски начин посветили рјешавању овог комплексног питања у јулу прошле године донијели смо Стратегију за трајно рјешавање питања расељених и интерно расељених лица у Црној Гори са посебним освртом на област Коник, са Акционим планом. У циљу праћења спровођења Стратегије и координиције активности надлежних државних органа на овом плану формиран је овај Координациони одбор који настоји да поспјеши имплементацију трајних и одрживих рјешења.

Општи циљ Стратегије је ријешавање питање расељених и интерно расељених лица, у сарадњи са међународном заједницом и у складу са међународним стандардима и принципима. Поштујући лични избор расељених, Стратегијом су дефинисана два могућа рјешења овог питања - локална интеграција и добровољни повратак, а Акционим планом предвиђени су циљеви и активности за њихову реализацију.

Правни статус је најважнији сегмент Стратегије, али и основа за остваривање осталих права расељених лица, као што су смјештај, једнак приступ образовању, здравственом систему и систему запошљавања и самозапошљавања. Тако је планирано да будуће активности буду фокусиране на усаглашавање националног законодавства са Законом о измјенама и допунама Закона о странцима, како би расељена и интерно расељена лица могла да користе сет права који је обезбјеђен добијањем дозволе за стално или привремено настањење. До тада је њихов приступ правима регулисан Уредбом о начину остваривања права расељених лица из бивших југословенских република и интерно расељених лица са Косова која бораве у Црној Гори.

Свјесни да се одређена питања на најквалитетнији начин могу рјешавати у оквиру региона, Црна Гора је активан учесник Београдске иницијативе која представља наставак Сарајевског процеса. Овај процес је регионални одговор на отворена питања расељеништва влада Хрватске, БиХ, Црне Горе и Србије, уз велику помоћ и подршку међународних партнера. У склопу овог процеса припремљен је Регионални стамбени програм, који се односи на изналажење трајних и одрживих стамбених рјешења за избјеглице и интерно расељена лица у четири партнерске земље које припадају најрањивијим категоријама: лица која бораве у колективном смјештају и рањива лица у приватном смјештају. Током донаторске конференције на којој је представљен Регионални стамбени програм, од укупно потраживаних 500 милиона еура за имплеметацију програма, кроз директне контрибуције сакупљено је око 260.000.000 еура.

У оквиру овог програма Национални стамбени пројекат за Црну Гору предвиђа обезбјеђење средстава за рјешавање стамбеног питања за 6.063 лица која припадају најрањивијој категорији расељених лица из БиХ и Хрватске и интерно расељних са Косова.

У циљу припреме имплементације пројеката, Министарство рада и социјалног старања је формирало стручни тим - Националну имплементациону јединицу за израду Националног стамбеног пројекта и именовало фокал поинт-а, односно лице које ће остваривати контакте са међународним организацијама и експертским тијелима која су укључена у Заједнички регионални програм. Предузет је низ активности у сарадњи са Заједницом општина у циљу испуњавања полазних услова за учешће у Националном стамбеном пројекту, а предсједници општина исказали су пуну политичку вољу да подрже Национални стамбени програм, уподобе своје детаљне урбанистичке планове и дефинишу локације за изградњу стамбених јединица.

Очекује се да овај програм значајно убрза затварање кампа Коник и осталих колективних центара за смјештај расељених и интерно расељених лица.

Кад је у питању добровољни повратак, Влада у сарадњи са УНХЦР-ом ствара услове у којима ће повратак бити заснован на доброј информисаности о стању у земљи поријекла, и који ће се одвијати у међународно признатим оквирима, уз помоћ која је доступна путем међународних организација, донатора и земље поријекла. Кад су у питању интерно расељена лица са Косова, недостатак расположивог земљишта и стамбених рјешења, уз генерално ограничене услове за реинтеграцију и даље утиче на изгледе за њихов одрживи добровољни повратак на Косово. 

Како процес добровољног повратка захтијева заједничку активност Црне Горе, држава поријекла и међународне заједнице, у циљу стварања квалитетнијих услова за повратак ових лица у своје домове, Влада ће у наредном периоду наставити да предано ради на обезбјеђивању веће подршке земаља поријекла, а прије свега косовских власти, као и на проналажењу конкретних механизама на регионалном нивоу како за интеграцију тако и за пружање помоћи при повратку расељених лица у њихова мјеста поријекла.

Током ове сједнице имаћемо прилику да се упознамо са активностима које су надлежне институције реализовале од усвајања Стратегије до данас, те да се изјаснимо о предлогу Другог извјештаја о реализацији мјера из Интегрисаног акционог плана за имплементацију Стратегије за трајна рјешења питања која се тичу расељених и интерно расељених лица у Црној Гори, са посебним освртом на подручје Коника који је припремљен на основу ваших прилога.

Даме и господо,

Имајући у виду сложеност питања којим се бави овај Координациони одбор, а на основу ваших извјештаја задовољство ми је да констатујем да надлежне институције кроз заједничке напоре показују спремност да имплентирају трајна и одржива рјешења за расељеничку популацију и утичу на стварање квалитенијих услова живота за ову популацију на територији Црне Горе. 

Коначно, неопходно је још озбиљније и преданије радити на овим комплексним питањима у нади да нам једног дана Стратегије и Координациони одбори неће бити потребни, те да ће расељена и интерно расељена лица остваривати своја права несметано у складу са законом у нашој или земљи свог поријекла, у свом старом или новом дому.


Захваљујем.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?