Стабилне јавне финансије, редовне плате и пензије, дуг испод просјека у ЕУ

Влада Црне Горе је упркос глобалној финансијској кризи успјела да обезбиједи стабилност јавних финансија, што у овим околностима нису успјеле много веће и развијеније државе.

Обезбиједили смо да се све буџетске обавезе, исплате плата, пензија, социјалних давања и међународна плаћања, извршавају редовно и без кашњења.

Јавни дуг тренутно је око 50% БДП-а, што је у границама критеријума из Мастрихта који важе за најразвијеније земље Западне Европе, чланице Еурозоне, и испод просјека је јавног дуга у земљама ЕУ који је у просјеку 81% БДП-а. У области управљања јавног дуга у континитету спроводимо политику побољшања профила јавног дуга.

Од 2009. године, смањили смо јавну потрошњу за 380 милиона €, што процентуално представља једно од највећих сманивања јавне потрошње у Европи. Терет смањивања јавне потрошње није ишао на штету пензионера и корисника социјалних давања.

У континуитету смањујемо буџетски дефицит, који је у 2012. години планиран на нивоу од 2,5%, упола мање од нивоа из 2010. године, што је у оквиру критеријума из Мастрихта.

Спроводимо политику „замјене скупог дуга јефтиним“ чиме ћемо унаприједити структуру дуга која и сада повољна. Управо ће у ту сврху бити искоришћен и недавни кредит обезбијеђен уз гаранције Свјетске банке, које су нам омогућиле ниже каматне стопе и побољшање профила јавног дуга. Истовремено, давање гаранције је управо порука да Свјетска банка, али и друге међународне институције, имају повјерења у наше јавне финансије и политике које спроводи Влада Црне Горе.

У ситуацији тешких економских услова сачували смо развојну компоненту буџета, па су само у периоду 2007 – 2012. улагања у капиталне пројекте износила готово 500 милиона €.

Упркос изазовима са којима се буџет суочава, нисмо прибјегли повећању стопа главних пореских облика. Наш порески систем је међу најконкурентнијим у региону – са најнижим стопама ПДВ-а и пореза на добит у региону и међу најнижима у Европи.

Упоредна анализа је показала да је Црна Гора прва у региону по висини јавних прихода по глави становника, што указује на ефикасну наплату пореза. У правцу још боље наплате, интензивиране су активности на сузбијању сиве економије, што је допринијело повећању бужетских прихода.

У континуитету спроводимо политику смањивању броја запослених. У току 2011. године смањен је број запослених у јавном сектору за преко 600.

Локалне самоуправе су аутономне у погледу доношења и извршавања буџетског плана. Ипак, Влада је у циљу пружања подршке локалним самоуправама у периоду кризе у 2011. години извршила измјене Закона о финансирању локалних самоуправа и Закона о порезу на неопокретности. Иако је претходни закон о финансирању локалних самоуправа обезбјеђивао значајан потенцијал, новим законом смо обезбиједили издашан порески потенцијал. Новим законом Влада је уступила један дио прихода општинама, укинула ситне фискалитете и 70% прихода од концесија који је до тада ишао држави уступила општинама.

Усвајањем Закона о порезу непокретности повећали смо стопу на порез на непокретности са 0,08-0,8 на 0,1-1 од тржишне вриједности непокретности и предвидјели посебан третман за одређене категорије непокретности, који подразумијева већу наплату за нелегалне и секундарне објекте, грађевинско земљиште које није приведено намјени, угоститељске објекте у приоритетним туристичким локацијама итд. Управо су нова пореска рјешења допринијела да се по основу пореза на непокретности повећа наплата пореза у локалним самоуправама за преко 20%.

Новим законским рјешењима повећали смо удио опшинама од прихода на порез на промет непокретности, при чему 80% иде општинама, 10% Егализационом фонду, а 10% држави. Такође новим законским рјешењима повећан је и удио прихода од пореза на доходак физичких лица.

У циљу консолидације јавних финансија локалних самоуправа Влада у континуитету пружа подршку кроз програме реструктурирања дуга и оптимизације броја запослених.



Биро за односе с јавношћу