Реаговање Министарства просвјете и спорта поводом оцјене појединих политичких партија да је Влада довела УЦГ у понижавајући положај

Универзитет Црне Горе дијели судбину свих буџетских јединица у Црној Гори, јер је глобална финансијска криза утицала на издвајања за све јединице, па самим тим и за Универзитет. Ипак, Универзитет се у многоме разликује од других буџетских јединица, нпр. основних и средњих школа, јер има могућност годишњег приходовања по разним основама: кроз израду пројеката користећи своје људске ресурсе и средства Министарства, а посебно приходује по основу уплата школарина од стране студената. Стога, не би требало говорити о положају Универзитета као о „понижавајућем“, напротив Држава максимално брине о потребама Универзитета у пероду финансијске кризе.

Није потребно да детаљније говоримо о квалитету високог образовања у Црној Гори, јер чињеница да је, након спроведене оцјене од стране Еуридyце, Еуростат-а и Еуростудента у сарадњи са Болоња групом за праћење имплементације Болоњских принципа, Црна Гора од могућих 45 добила 35 бодова, све говори. Овај резултат бољи је у односу на претходне које је Црна Гора добијала на раније одржаним министарским конференцијама. Поређења ради, на регионалном нивоу, Црна Гора је испред Словеније која има 32 бода, Србије са 27 бодова, БиХ која има 24 бода, Албаније са 31 бодом, Бугарске која има 33 бода, док Румунија има исти број бодова као и Црна Гора. Мишљење појединица о квалитету образовања на Универзитету Црне Горе, као и приватним факултетима предстваља њихов лични став, а Министарство просвјете и спорта, односно Влада Црне Горе квалитет високог образовања и примјену Болоње засниваће на европским критеријумима и процјенама страних експертских институција.

Због честих навода појединаца из опозиционих партија у Црној Гори да Влада Црне Горе, односно Министарство просвјете и спорта издваја одређена срдства за приватне факултете, наша је морална и професионална одговороност према грађанима да још једном појаснимо да се из државног буџета до сада није издвојио нити један цент за било који приватни факултет у Црној Гори. Појединицима изгледа не одговара чињеница што је Министарству, односно Влади, сваки студент исти и што сваком студенту нудимо могућност да оствари своја студентска права, а то је право на смјештај, кредите и право на стипендије. Измјене одређених законских аката у циљу омогућавања права на приступ буџетских средстава свим студентима у Црној Гори, без обзира да ли долазе са државних или приватних факултета, представља политику јединства и равноправности коју спроводи Министарство просвјете и спорта, односно Влада Црне Горе. Оваква пракса примијењена је код нас након анализе добрих примера и препорука европских земаља.

О условима у студентским домовима било је доста ријечи, али као и до сада Министарство ће о својој политици причати кроз чињенице. Иако је глобална финансијска криза задесила многе земље, у Црној Гори се за веома кратко вријеме пронашло рјешење за изградњу два нова студентска дома и то у Подгорици и Никшићу. У априлу ове године започета је изградња новог студентског дома у Подгорици капацитета 380 лежаја, а у јуну је објављен тендер за изградњу студентског дома у Никшићу (капацитета 300 лежаја) по моделу јавно-приватног партнерства. У сриједу, 26. септембра 2012. године објављен је тендер за реновирање ИИ фазе Новог студенстког дома у Подгорици уз помоћ средстава Свјетске банке.

Стамбена проблематика запослених на Универзитету у Црној Гори је посљедних неколико година била примјер како треба рјешавати стамбене проблеме запослених и у другим секторима. За пар година изградити три стамбена објекта са великим бројем јединица на примамљивим локацијама јесте за сваку похвалу и Универзитету и Влади и Главном граду. Они су заједничким снагама пружили могућност великом броју запослених на Универзитету да ријеше своје стамбено питање. »Неправде«, како их називају појединци из опозиционих партија, односно програм рјешавања стамбене проблематике запослених на Универзитету Црне Горе ријешио је стамбено питање многим људима на Универзитету. Ово је ипак нешто што се не може назвати неправдом.