Заштита корисника права из пензијског и инвалидског осигурања

Поводом неких иступања и информација у медијима о положају пензионера у Црној Гори, Министарство рада и социјалног старања даје сљедеће саопштење за јавност:

За финансирање корисника права из пензијског и инвалидског осигурања, којих у овом тренутку има преко 120 хиљада, обезбјеђују се значајна буџетска средства (преко 111 хиљада су корисници пензија, укључујући и оне које се исплаћују у иностранству, и око 9.000 корисника других давања по основу пензијско-инвалидског осигурања). У 2011. години за финансирање пензијског система из државног Буџета издвојено је 361,14 милиона еура, док су за 2012. годину планирана средства од преко 382 милиона еура, којима се обезбјеђује више од 40% средстава за исплату пензију.

Пензијска примања у Црној Гори у протеклом периоду, како у вријеме економског раста, тако и током кризе, имале су растући тренд, што је уз подршку Владе и издвајања средстава из Фонда ПИО за побољшање материјално-социјалног положаја пензионера утицало на одржавање животног стандарда припадника трећег доба на солидном нивоу.

Црна Гора је једна од ријетких држава која је и у периоду кризе, редовно вршила усклађивање пензија, сходно закону. Пензије су од 1. јануара 2004. године, од кад је у примјени реформски Закон о пензијском и инвалидском осигурању, порасле за 123,09%. Тренутно, просјечна пензија у Црној Гори износи 279 еура и чини 58% просјечне зараде.

Упоређјујући податке о висини просјечне пензије у државама региона, може се видјети да једино Хрватска има већу просјечну пензију у односу на Црну Гору, која износи 291 еуро, као и Словенија која је чланица ЕУ са просјечном пензијом од 579 еура. Према расположивим подацима, висина просјечне пензије у Републици Србији износи око 200 еура, Босни и Херцеговини 179 еура, Македонији 175 еура и Републици Српској 164 еура.

Такође треба истаћи да важећи модел усклађивања пензија (са 75% кретања потрошачких цијена и 25% кретања зарада), представља солидну заштиту стандарда пензионера, што је било видљиво приликом посљедњег усклађивања од 1. јануара 2012. године, када су пензије повећане за 2,6% иако је раст зарада био 1%. Показало се да је овај начин ускладјивања пензија у условима кризе, када је исказан већи раст потрошачких цијена него кретања зарада, повољнији за пензионере него да је остао начин ускладјивања према тзв. швајцарској формули, када су се пензије ускладјивале са 50% кретања зарада и 50% кретања потрошачких цијена.

Поред редовне и благовремене исплате пензија, Влада је водила активности и на плану социо - хуманитарне помоћи, подршке у набавци животних намирница, субвенционирања одмора и рекреације, једнократних новчаних помоћи, подизања квалитета пензионерских клубова и других активности, што ће и у нардном периоду чинити у циљу раста стандарда припадника пензионерске популације.Све ове активности се спроводе у срадњи са Савезом удружења пензионера Црне Горе. Уз све то, Влада је у сарадњи са општинама подржала и започела изградњу станова за пензионере у Подгорици, Никшићу и Бијелом Пољу.

И поред чињенице да је учешће расхода за пензијски систем у БДП око 11%, пензије у Црној Гори су редовне, а пензионерска примања су апсолутно заштићена категорија, о чему ће се водити рачуна и убудуће.

Истовремено, доношењем измјена Закона о пензијском и инвалидском осигурању 2010. године, које су у примјени од 6. јануара 2011. године, и које су медјународне институције оцијениле као примјер добре праксе у реформи пензијских система, створене су претпоставке за стабилан, сигуран и одржив Фонд ПИО. Овај Закон је донешен у социјалном дијалогу и уз консензус Владе, синдиката и послодаваца.

У циљу обезбјеђивања бриге о старим лицима, Влада је усвојила Стратегију за бригу о старим лицима и, поред дома у Рисну, отворила је и Дом старих у Бијелом Пољу са капацитетом од 200 мјеста са свим пратећим садржајима, у складу са најбољим међународним стандардима. Тиме су се створили услови да се елиминишу листе чекања за смјештај старих лица у Домове старих. Истовремено, тежи се развоју социјалних сервиса на локалном нивоу за стара лица, а као добар примјер успостављен је Дневни боравак за стара лица у Никшићу .

Реформом здравственог система и преко института изабраног доктора створене су могућности за доступну, квалитетну и ефикасну здравствену заштиту, а свим лицима од преко 65 година обезбијеђена је општа и стоматолошка здравствена заштита, а ослобођени су и од уплата за допунско здравствено осигурање. У оквиру институције изабраног доктора предвиђен је низ мјера за ову категорију, а даљи развој здравственог система иде у правцу стварања услова за палијативну његу, за најтеже болеснике, старе и немоћне, али и бригу о члановима њихових породица.

Унапрјеђење положаја пензионера у Црној Гори, је континуирани процес, са којим ће се наставити и у будућем периоду.