Биће остварен пројектовани економски раст од 0,5% у 2012. години

Влада је, на данашњој сједници, усвојила Јесењу анализу макроекономских трендова и структурних реформи - 2012. године, коју је припремило Министарство финансија. Анализом је обухваћена процјена макроекономских и фискалних показатеља за 2012. годину, план јавних финансија за 2013. и пројекција макроекономских индикатора за период 2013-2015. године. Истовремено, дат је преглед реализације економске политике у прва три квартала 2012. године, са приједлозима за њено унапређење.

Анализа указује да је 2012. година била једна од тежих у економском смислу, како у Црној Гори, тако у региону и еурозони, која је и званично забиљежила рецесију у првој половини године, док се наставак негативног тренда, према процјени Европске комисије, очекује и до краја године.

Упркос негативним трендовима из окружења, на чије је дјеловање Црна Гора, усљед величине и отворености система, посебно осјетљива, анализа маекроекономских трендова у првих девет мјесеци 2012. године иде у прилог остварењу пројекције економског раста од 0,5% у 2012. години. Рецесиони притисци у региону и Европи, уз екстермно лоше временске прилике током првог квартала, на које људски фактор нема утицај, итекако су утицали на све врсте дјелатности и успорили финансијске токове, доводећи до економског пада од 2,4% у првом кварталу. Ипак, припреме за љетњу сезону и позитивни помаци у пољопривреди утицали су на опоравак економије од 0,3% у другом кварталу. Како трећи квартал, који са 32% учествује у стварању укупног БДП-а, карактеришу раст у сектору услуга и у производњи електичне енергије, као и добра наплата прихода, Анализом је потврђено да је реално очекивати остваривање процјене Министарства финансија о расту од 0,5% у 2012. години.

Анализа истиче сљедеће позитивне трендове у првих девет мјесеци 2012. године:

- Туризам и сектор малих и средњих предузећа остаје генератор раста црногорске економије. Раст прихода од туризма од 4,3% генерише раст услужних дјелатности попут малопродаје и транспорта, као и бољу наплату пореских прихода.

Стране директне инвестиције биљеже раст на мјесечном нивоу достижући за девет мјесеци 11% виши износ у односу исти период 2011. и учешће од преко 9% процијењеног БДП-а за 2012. С обзиром да је учешће СДИ у БДП-у пројектовано на 10% за цијелу годину, може се очекивати да ће њихов износ премашити пројекцију.

- Мјере пореске политике у правцу боље наплате пореза и сузбијања сиве економије, као и рестриктивне мјере у правцу смањивања државне потрошње и обезбјеђивање недостајућих средстава под повољним условима код Свјетске банке чине државне финансије ликвидним на свакодневној основи.

- Биланс услуга и ове године биљежи раст суфицита са 5,5% у првој половини 2011. на 6,7% БДП-а у истом периоду 2012. године.

- Још једна потврда стабилности финансијског система јесте повјерење у банкарски систем, које се огледа у сталном расту депозита становништва и привреде. Банкасрки депозити су у трећем кварталу премашили кредите, па је покривеност кредита депозитима износила 1,06.

- На тржишту рада, потражња за радном снагом надмашује понуду, па је забиљежен раст запослености од 1,7%, а од марта се биљежи константан пад стопе незапослености.

Што се негативних трендова тиче, неки су наставили да егзистирају, а неке су креирала нова кретања на свјетском и домаћем плану:

- Неликвидност привреде и смањена кредитна активност банака отежавају пословање предузећа, реализацију бизнис идеја и пројеката, као и наплату државних прихода.

- Структурне промјене у производњи алуминијума на свјетском плану и снижавање цијена алуминијума утичу на гашење производних јединица у Европи. Затварањем производних погона и непостојањем извора за снабдјевање енергијом, КАП је утицао на смањење индустријске производње и извоза, што умногоме утиче на макроекономске и фискалне перформансе.

- Раст инфлације у девет мјесеци 2012. године је, у највећој мјери, био опредијељен растом регулисаних цијена (цијене електричне енергије, акциза и такси), растом цијена хране на домаћем и европском тржишту због неуспјелих усјева и екстремних суша и растом цијена горива на свјетском тржишту.

- Пад извоза узрокован је падом цијене алуминијума на свјетском тржишту и падом производње у КАП-у, који чини око 40% црногорског извоза, док је спорији раст увоза посљедица ниже инвестиционе и финалне потрошње, односно нижих СДИ и кредита.

- Растући удио нето грешки и омашки у билансу плаћања у првој половини 2012. на 14% процијењеног БДП-а или за 46% у односу на износ из истог периода прошле године, још једном доводи у питање реалност високог дефицита текућег рачуна.

- Спорији економски раст, ригидност мандаторних буџетских издатака и растући порески дуг, утицали су на процјену фискалних токова до краја године. Тако је прелиминарна процјена дефицита буџета на нивоу од 4,1% БДП-а, а државног дуга на нивоу од 52,06% у 2012. години.

У наставку Анализе се констатује да је наставак имплементације постојећих и припремних активности за примјену нових структурних реформи обиљежио и 2012. годину. Потребе за фискалном консолидацијом и повећањем конкурентности економије дале су приоритет увођењу фискалних правила у циљу фискалне консолидације, измјенама општег колективног уговора у правцу повећања флексибилности на тржишту рада и олакшавању услова за добијање грађевинских дозвола, у складу са препорукама међународних „ратинг“ извјештаја.

Имајући у виду економнске прилике у еурозони и развој догађаја у земљи, пројекција економског раста, која је у Анализи презентована, је конзервативна. Реални раст БДП-а у средњем року је пројектован на ниво 2,5% у 2013, 3,0% у 2014. и 3,5% у 2015. години.