У Женеви представљен Извјештај о стању људских права у Црној Гори

Данас је на сједници Савјета за људска права у Женеви представљен Национални извјештај о стању људских права у Црној Гори, у оквиру другог циклуса Општег периодичног прегледа о стању људских права у државама чланицама Уједињених нација. 

Представљајући Извјештај, министар за људска и мањинска права Суад Нумановић који је предводио Делегацију Црне Горе на сједници Савјета, осврнуо се на напоре које Црна Гора чини у циљу поштовања људских права и представио кокретне резултате у прилог видном напретку у развоју и изградњи стабилног нормативног и институционалног система за остваривање, заштиту и унапређење људских права и слобода. Посебно је истакао задовољство да се Извјештај представља управо у овом периоду, будући да је 1. јануара 2013. године почело чланство Црне Горе у Савјету за људска права.

Министар Нумановић је нагласио да је у периоду од претходног Извјештаја постигнут велики напредак у остваривању људских права и слобода у Црној Гори. Полазећи од стратешког опредјелјенја да континуирано унапређује владавину права, правни поредак и систем заштите права и слобода грађана, у циљу приближавања пуноправном чланству у Европској унији, Црна Гора је обавила бројне обавезе у нормативном и институционалном смислу. У том контексту потребно је истаћи и чињеницу да је тај напредак у тијесној вези и са чланством Црне Горе у Уједињеним нацијама, Савјету Европе и другим међународним организацијама и регионалним иницијативама, у којима је Црна Гора уговорница најважнијих међународних инструмената у области људских права.

Након уводног излагања, отворена је дискусија у којој су заинтересоване државе, њих 54, давале коментаре и постављале конкретна питања али и препоруке, шта Црна Гора треба у наредном периоду да уради. Учесници у расправи су похвалили напоре Владе на модернизацији државног и институционалног система за поштовање људских права и упутиле Црној Гори 126 препорука које ће Делегација Црне Горе са Тројком (САД, Естонија и Мауританија) у наредна два дана усклађивати.

Питања која су постављана током дискусије у највећој мјери су се односила на заштиту од свих облика дискриминације - нарочито особа са инвалидитетом, мањинских заједница, Ромске, Египћанске и ЛГБТ популације, као и на права дјетета, родну равноправност, борбу против насиља над женама и насиља у породици, рјешавање статуса расељених и избјеглих лица, борбу против корупције и организованог криминала, медијске слободе, јачање система правосуђа и унапређење услова у затворима. Такође је истакнута потреба за даљим финансијским и кадровским јачањем капацитета Омбудсмана.

О извјештају ће се гласати у четвртак 31. јануара.