Одговор министра одрживог развоја и туризма Бранимира Гвозденовића на реаговање МАНС-а од 8. фебруара: Наставак манипулације МАНСа

Реакција МАНСа на одговор Министарства одрживог развоја и туризма у вези законитости поступања око реконструкције бензинске пумпе МАТ Цомпанy, наставак је манипулативног дјеловања како би се креирала нека „МАНС истина“ којом ће се, уз наглашену медијску подршку, засипати јавност све док таква „истина“ не постане истина. Но, вјерујем да такво потцјењивање јавности не може дати резултат, без обзира на острашћеност онога ко се таквим методама служи.

Заиста је импресивно са којим нивоом дрскости МАНС импровизује експлицитан и на чињеницама заснован одговор Министарства, из кога је и лаику очигледно да је Закон апсолутно поштован. Онај коме је до истине и чињеница, лако их може пронаћи у поменутом одговору. Очигледно, МАНС није у тој групи. Искуство говори да се не ради о неспособности МАНС-а да разумије оно што је очигледно, већ о потреби да се та очигледност замагли и гурне у страну, како би мотиви који их воде остали прикривени. Но, ти и такви мотиви се могу лако разумјети, али то разумијевање препуштам и јавности.

И раније је МАНС, онда кад га чињенице побију, прибјегавао техници скретања теме. И у овом случају, суочен са фактима који неспорно негирају њихове полазне наводе и уротничке инсинуације, МАНС пребацује тежиште на „сумњиву радну биографију министра“. Наравно, не ради се о биографији министра каква она јесте, већ о „биографији“ коју МАНС, већ читав низ година, гебелсовски покушава да креира разним памфлетима, измишљотинама и неутемељеним кривичним пријавама. Пракса је да такве пријаве бивају пропраћене хајком неких медија, уз априорну тезу да евентуално одбацивање пријаве никако не може значити њену неутемељеност, већ потврду да је и орган коме се и сам МАНС обраћа – инструментализован.

Министарство је факте о поступању у вези реконструкције пумпе МАТ Цомпаy доставило искључиво због јавности. Стога немамо ни потребу, ни жељу, ни намјеру да МАНС-у указујемо на чињенице, јер је јасно да њих чињенице не занимају.

Занима их само држава у којој нико неће доводити у сумњу њихове инсинуације и обмане, у којој ће МАНС бити и тужилац и судија и у којој ће свако стрепити од МАНС-овог кажипрста и од блата из њихових изјава, саопштења и пријава. Они сматрају да Црна Гора јос увјек нема изграђен систем који би и МАНС-у и њему сличнима наметнуо одговорност за учињено и изговорено.

Ако се демократија тумачи као право на безобзирно блаћење, без моралних и било каквих других посљедица, било ко може постати мета МАНС-овог поимања (не)правде, (без)обзирности и (не)одговорности.