Државни секретар за европске интеграције и главни преговарач Александар Андрија Пејовић учествовао на округлом столу „Усклађивање права привредних друштава са правном тековином Европске уније“

Уводно излагање главног преговарача амбасадора Александра А. Пејовића

Округли сто „Усклађивање права привредних друштава са правном тековином Европске уније“


Уважене даме и господо,

Задовољство ми је да, као државни секретар за европске интеграције и главни преговарач, поздравим учеснике округлог стола „Усклађивање права привредних друштава с правном тековином ЕУ“.

Подсјетио бих да је Црна Гора доказала своју искрену посвећеност процесу европске интеграције, у прилог чему говоре значајни помаци који су обиљежили период од отварања преговора о приступању ЕУ 29. ВИ 2012. до данас.

Црна Гора је досад привремено затворила два поглавља, која се односе на Науку и истраживање и Културу и образовање. Формирала је све преговорачке структуре које данас броје око 1300 експерата, чиме се стекао предуслов за даљи рад на вођењу приступних преговора. За двадесетак дана ћемо привести крају и процес скрининга за сва поглавља и приступити изради свеобухватног програма приступања Црне Горе ЕУ.

Тренутно, највећи изазов процеса приступних преговора с ЕУ представља финализација израде акционих планова за поглавља 23 – Правосуђе и темељна права и 24 – Правда, слобода и безбједност, од чије успјешности зависи напредак преговора и у осталим поглављима. Иако се преговарачко поглавље 6 - Привредно право не убраја у поглавља која имају обимну правну тековину, то свакако не умањује његов значај јер је оно фундаментално поглавље за сва економска поглавља. Привредно право регулише питања везана за привредне субјекте који директно утичу на економију државе.

Усклађивање законодавства с правном тековином ЕУ, између осталог, подразумијева електронску регистрацију предузећа, поједностављене процедуре регистрације, нижи оснивачки капитал, чиме се подстиче развој малих и средњих предузећа која, подсјетићу, чине 99 посто привредних друштава Европске уније, генеришу 70 посто укупног промета и учествују са 60 процената у БДП-у ЕУ. Даље, усклађивање у овој области, а самим тим и праћење трендова у овом подручју, с једне стране значи стварање таквих услова пословања који ће свим домаћим привредним субјектима омогућити да постану равноправан учесник на јединственом европском економском простору, док ће се с друге стране, усклађивањем, повећати степен правне сигурности и тиме створити знатно привлачнији амбијент за пословање страних компанија у Црној Гори. У крајњем, такав амбијент пословања ће допринијети повећању страних директних инвестиција које представљају битан фактор црногорске стратегије економског развоја, и које су у периоду непосредно након обнове државности износиле изнад 20 одсто БДП-а, што је Црну Гору учинило лидером у Европи по овом питању.

Црна Гора је већ остварила висок степен усклађености у овој области, кроз обавезе које проистичу из ССП, и стога не очекујемо мјерила за отварање преговора у овом поглављу, што је био случај и са Хрватском, с тим што ми, за разлику од Хрватске, планирамо отворити преговоре у овом поглављу већ у првом блоку. Висок степен усклађености посебно је остварен у областима: понуде о преузимању; захтјеви за објављивањем података о компанијама и филијалама; једночлано друштво с ограниченом одговорношћу; домаћа спајања и подјеле акционарских друштава; годишњи и консолидовани извјештаји. Даље активности на усклађивању захтијевају увођење одредби које су специфичности правне тековине ЕУ, а тичу се прекограничног спајања, европске компаније и европског економско- интересног удружења као облика привредних друштава.

Предстоји нам израда неколико нових закона, међу којима је и Закон о привредним друштвима. Наиме, Црна Гора је при изради Закона о привредним друштвима 2002, створила систем уређења по угледу на англо-амерички, те је постојећи Закон претрпио велики број измјена и допуна, због чега домаћи стручњаци сматрају да је неопходно донијети нови и свеобухватан Закон о привредним друштвима, којим ће се створити функционалан правни систем и истовремено постићи потпуна усклађеност с правном тековином ЕУ.

Као изазов у овом поглављу можемо означити усклађивање с Директивом о транспарентности, и то из разлога што се њене одредбе морају пренијети у више националних прописа.

Предстоји нам и израда новог Закона о рачуноводству и ревизији, чиме ће се додатно ускладити законодавство у области финансијског извјештавања. То се посебно односи на обавезу објављивања финансијских извјештаја на интернет страници сваког правног лица, и увођење одредбе која ће прописати као обавезну и ревизију за средња предузећа. Као обавеза стоји и оснивање независног тијела за контролу рада ревизора, чиме ће се заокружити систем унапрјеђења транспарентности пословања привредних субјеката.

С тим у вези, изражавам наду да ће и данашња дискусија допринијети бољем сагледавању могућих рјешења и унаприједити могућности за даљу сарадњу по овим питањима.

Радујем се могућности да чујем стручњака и искусног професора какав је господин Јакша Барбић, који ће нам говорити о хрватским искуствима и знању стеченом у преговорима Републике Хрватске с Европском унијом. На крају, захваљујем колегама из Привредне коморе који су организовали овај састанак.

Захваљујем на пажњи!