Кијев: Предсједник Владе Мило Ђукановић открио споменик Петру ИИ Петровићу Његошу

 

Господине Министре,

Екселенције,

Поштовани чланови академске заједнице,

Даме и господо,

Изузетна ми је част да вас све поздравим, и да у оквиру званичне посјете пријатељској Украјини, посјетим и престижни Национални технички универзитет. Посебно ми је задовољство да испред овог кијевског храма знања данас заједно са мојим домаћинима откријем споменик знаменитом црногорском владару, пјеснику и филозофу, митрополиту Петру ИИ Петровићу Његошу. Овим чином, након што је прије годину и по дана у Подгорици откривен споменик Тарасу Шевченку, великом украјинском пјеснику, сликару и хуманисти, постављамо најчвршће темеље пријатељства који симболизују и наше савремене односе, и вјековну традицију блискости црногорског и украјинског народа. Његош и Шевченко, два савременика, два генија, током својих кратких живота створили су грандиозна дјела, и уздигли углед својих народа у словенском и у цијелом свијету. Његошеви стихови: ‘’Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити’’, као да су за њих испјевани.

Његош је у Црној Гори, као и Шевченко у Украјини, и синоним вјековне борбе за слободу. Они су имали визију, они су помјерали границе слободе. Његош је својим дјелом и укупним дјеловањем учврстио темеље црногорског идентитета, отворио хоризонте друштвене и политичке еманципације, и дао снажан замах развоју нашег језика и духовности. Његово књижевно и филозофско насљеђе, у чијој су основи вриједносне координате европске културе, суштински је уткано у савремено културно биће Црне Горе. 

Ова свечаност за нас је посебна, јер споменик Његошу откривамо у години када славимо два вијека од његовог рођења. Овдје, у Кијеву, граду који се помиње у Његошевом најзначајнијем дјелу ‘’Горски вијенац’’, као једна од најславнијих хришћанских пријестоница. ‘’Славио сам Божић у Витлејем, славио га у Атонску Гору, славио га у свето Кијево’’, каже један Његошев јунак. Живио је само 38 година. И успио као пјесник и филозоф да трајно обогати нашу културну ризницу, и као државник, хуманиста и европејац, да трасира смјернице развоја црногорске државе и друштва, које су издржале пробу времена. Данашње генерације у Црној Гори доказале су да су достојне Његоша и других великана наше славне историје, обнављањем црногорске државности мирним путем, на референдуму, прије седам година. Тај државни оквир нам, између осталог, омогућава да са својим пријатељима, као што то чинимо данас у Кијеву, осавремењавамо наше вјековне везе. 

Пријатељство између Црне Горе и Украјине има заиста дубоке историјске коријене. Иако различити по величини и бројности, у много чему имамо сличну историјску судбину и традицију. Црногорци су и индивидуално и организовано досељавали у Украјину још од средине 18. вијека. Историјски је факт да су Црногорци и тада признавани као слободан народ, једини са наших простора у то вријеме. Свој други дом нашли су у Кијеву, Одеси, Харкову, Криму, Херсону… Сабирни центар и прихватилиште за њих је била тадашња Кијевска губернијшка канцеларија.

Данас предано радимо на осавремењавању наших веза. Дијелимо заједничке европске вриједности. Развој демократије, социјална правда, заштита људских права и слобода и владавина права огледало су модерне државе. Сигуран сам да у реформским процесима имамо шта понудити једни другима у размјени искустава. Досадашњи резултати препоручили су Црну Гору за статус кандидата, и за отварање преговора за чланство у ЕУ. 

Ми смо снажно посвећени остварењу тог циља. Вјерујем да ће и билатерална сарадња наше двије земље, која је у сталном успону, доприносити појединачном и заједничком добру наших народа и држава. Трговинска и туристичка размјена је у сталном успону. Споразуми које смо потписали у разним областима отвараће нове могућности за сарадњу. Изучавање украјинског језика на црногорском Филозофском факултету симболички потврђује изгледну будућност црногорско-украјинских односа. Очување великог насљеђа које су нам оставили Његош и Шевченко извор је вјечности црногорског и украјинског народа. Као што је вјечно и њихово дјело. 

Хвала вам на пажњи!