Изјава премијера Ђукановића поводом Свјетског дана избјеглица

Данас, на Свјетски дан избјеглица, као и пуних 20 година уназад, изражавамо дубоко уважавање и пажњу према онима који су ради спашавања својих живота били принуђени да напусте домове и упуте се у неизвјесност, чега на жалост није била поштеђена ни наша некадашња заједничка држава.

Обиљежавајући тај Дан, прилика је да се осврнемо иза себе, како би видјели шта смо као држава и као друштво постигли у суочавању са тим тешко савладивим проблемом, који је пуне двије деценије оптерећивао Црну Гору, вишеструко надилазећи њене објективне могућности и расположиве финансијске и материјалне ресурсе. 

Санирање тог проблема био је доготрајан и трауматичан процес, једнако за тај избјеглички талас који нас је запљуснуо, као и за Црну Гору, која им је широм отворила врата и пружила шансу за нови почетак. Након дуготрајних и исцрпљујућих активности које је Влада Црне Горе предузимала, у сарадњи и уз значајну помоћ најважнијих међународних чинилаца, као и неоспорних резултата који су постигнути, коначно смо пред затварањем тог важног и веома захтјевног друштвено-економског питања.

Подсјетимо се на најважније активности, којима смо као држава указивали највећу пажњу:

Црна Гора је у континуитету предузимала опсежне активности и донијела низ стратешких докумената којима се регулишу модели и услови за трајно рјешавање питања расељених и интерно расељених лица. Усвојена је Стратегија за два основна рјешења тог питања - добровољни повратак у државу поријекла и интеграција у црногорско друштво. Усвојен је и Закон о измјенама и допунама Закона о странцима, који прописује регулисање правног статуса и приступ осталим правима за лица која изражавају спремност да се интегришу у Црну Гору. Такође је успостављена и сарадња Црне Горе, Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине, кроз Декларацију потписану током министарске конференције у Београду у новембру 2011. године. 

Улажемо напоре да уз подршку ИПА средстава обезбиједимо трајна и одржива рјешења за припаднике РАЕ популације и остала интерно расељена лица која желе да се интегришу у Црну Гору, или да искористе право на добровољни повратак у земљу поријека. Пројектом, вриједним 3 милиона €, од који ће из ИПА фондова бити обезбијеђено 2,5 милиона €, уз кофинансирање Владе, предвиђена је изграградња 90 стамбених јединица и вишенамјенског центра, као и социјална интеграција, техничка помоћ и подршка за добровољни повратак.

Поред тога, Националним стамбеним програмом предвиђено је обезбјеђење средстава за рјешавање стамбеног питања за 6.063 лица која спадају у најрањивије категорије. Кроз тај програм предвиђена је изградња 907 стамбених јединица, те испорука грађевинског материјала за 120 стамбених јединица, изградња 60 монтажних кућа и 90 смјештајних јединица у Дому старих у Пљевљима. Укупна вриједност пројекта је 27.696.000 еура, од којих контрибуција државе износи 15%, тј. 4.154 милиона еура.

У протеклом двадесетогодишњем периоду, у Црној Гори су изграђени трајни стамбени објекти на 19 локација, чији укупни капацитет износи 433 стамбене јединице. Истовремено, на 7 локација су изграђени привремени стамбена објекти капацитета 384 стамбене јединице, а обезбјеђен је и потребни материјал за индивидуалну стамбену градњу за 337 расељеничких породица. Укупно је изграђено 1.154 стамбених јединица за смјештај расељених и интерно расељених лица у Црној Гори.

Досадашња неуралгична тачка ромске избјегличке популације у колективном центру "Камп Коник" биће ускоро на прихватљив начин ријешена. Пројектом обнове и осавремењавања тог насеља предвиђена је изградња 120 стамбених јединица, чија вриједност износи 5. 700.000.00 €, од којих су средства гранта 3. 990.000.00 €. Најзначајнији донатори који су пружали подршку Влади Црне Горе у активностима око обезбјеђивања смјештаја су њемачка Влада кроз НВО Хелп, швајцарска Влада кроз Агенцију за развој и сарадњу, УНХЦР и Европска унија.

Према званичним подацима, у Црној Гори данас борави 3.493 расељена лица из БиХ и Хрватске и 8.084 са Косова. Од тог броја, поднијето је 9.066 захтјева за стално настањење, од којих је ријешено укупно 5.430 захтјева, док је за привремени боравак поднијето 365 захтјева, од којих је ријешено 103.

Од 2005. године Завод за збрињавање избјеглица, заједно са међународним организацијама, спроводи програм добровољног повратка интерно расељених лица на Косово. За протеклих 6 година домовима се вратило око 2.700 лица углавном ромске националности, уз додатних 673 лица која су изразила жељу да се врате у земљу поријекла, због чега се очекује интензивније ангажовање тамошњих власти на обезбјеђењу услова за њихов повратак. 

Са поносом данас можемо рећи да оним што је учинила на прихвату и збрињавању енормног избјегличког таласа и рјешавању њиховог статуса, Црна Гора спада у ред земаља које су испољиле висок ниво одговорности и подигле праг хуманости према тој рањивој популацији, због чега је добијала високе оцјене и бројна признања најважнијих међународних фактора. Својим односом према том проблему Црна Гора је, и то посебно истичем, на најбољи начин у живот спровела Конвенцију Уједињених нација о избјеглицама.

Присјећајући се тешког и болног црногорског искуства у суочавању са тим проблемом, као предсједник Владе и као човјек искрено желим да се никад више, ни на једној тачки земљине кугле, не понови драма кроз коју смо на овим просторима морали да прођемо и да сваки човјек на планети живи живот ослобођен патње и достојан људског бића. Томе, као и општем добру и напретку грађана и државе Црне Горе, остајем посвећен без остатка.