Потпредсједник Владе и министар правде Душко Марковић на састанку са шефовима мисија држава чланица ЕУ

Фото галерија

Црна Гора отворено и проактивно прихвата нови приступ ЕУ, према којем се поглавља 23 и 24 отварају на самом почетку и затварају на самом крају преговарачког процеса, поручио је потпредсједник Владе и министар правде Душко Марковић на састанку са шефовима мисија држава чланица Европске уније, одржаном данас у просторијама Делегације ЕУ у Подгорици, уочи, како је навео, једне од најважнијих одлука у преговорима о чланству Црне Горе у ЕУ – отварању поглавља ,,Правосуђе и темељна права” и ,,Правда, слобода и безбједност”.

Састанку је предсједавао шеф Делегације ЕУ у Црној Гори, амбасадор Митја Дробнич.

Потпредсједник Марковић је упознао амбасадоре држава чланица Европске уније са пресјеком резултата који су у области јачања владавине права и реформе правосуђа обиљежили ову годину, у првом реду са уставним промјенама и усаглашавањем организационих закона у правосуђу са новим уставним рјешењима којима су створене претпоставке за даље јачање независности и ефикасности правосуђа.

Потпредсједник Марковић се осврнуо и на проактиван приступ Црне Горе кад је ријеч о регионалној и билатералној сарадњи, афирмишући црногорску инцијативу за потписивање билатералних уговора о екстрадицији којима је предвиђено изручивање и сопствених држављана, као и на постојање таквог уговора са Републиком Италијом. Он је истакао важност преговора Црне Горе са Еуроџастом и Еурополом у циљу закључења уговора о сарадњи, али и значај меморандума о сарадњи између Министарства правде наше државе и пандана у државама чланицама Европске уније, као солидног основа за размјену искустава али и експертизе у различитим областима. „Међународни план на којем смо остварили запажен резултат јесте и хоризонтална правосудна сарадња, односно учлањење црногорских институција у европске правосудне мреже у својству посматрача”, закључио је потпредсједник Марковић.

У наставку свог излагања, потпредсједник Марковић је информисао стране дипломате о активностима које Црна Гора предузима на плану борбе против корупције и организованог криминала истакавши, у првом реду, усвајање Модела за унапријеђење институционалног и нормативног антикорупцијског превентивног оквира, који садржи основе за будући Закон о Агенцији за антикорупцију, начин институционалне прекомпозиције и оквирне рокове за постизање ових измјена, усвајање Анализе организационе структуре, капацитета и овлашћења државних органа и органа управе у борби против организованог крининала и корупције, која садржи приједлог мјера за боље институционално увезивање, као и сугестије за дораду законског оквира који би омогућио ефикаснији рад и боље резултате, „све у циљу формирања Специјалног тужилаштва за борбу против организованог криминала и корупције, по угледу на хрватско искуство”.

Говорећи о резултатима на плану борбе против корупције, поред чињенице да је од 156 мјера предвиђених Акционим планом за спровођење Националне стратегије за борбу против организованог криминала и корупције, њих 109 реализовано или дјелимично реализовано, потпредсједник Марковић је истакао да је за још значајније резултате у овој области потребно како вријеме тако и развијање антикорупцијске културе у нашој земљи.

Потпредсједник Марковић је своје излагање закључио освртом на активности планиране за сљедећу годину сходно обавезама предвиђеним Акционим плановима за поглавља 23 и 24, будући да је већ извјесно да ће преговори у овим поглављима бити отворени до краја ове године.

Амбасадори држава чланица ЕУ похвалили су успјех који је Црна Гора постигла у поменутим областима, исказали задовољство због видљивих резултата како на овом плану тако и на плану заштите и промоције темељних људских права нарочито вулнерабилних група. Нарочито интересовање исказано је за даље кораке у избору носилаца правосудних функција са посебним освртом на процедуру избора како у надлежним стручним тијелима, тако и у Парламенту.