Саопштење: Одржан округли сто „Унапређење националног система заштите од радона“

  Министарство одрживог развоја и туризма, Привредна комора Црне Горе и Инжењерска комора организовали су 30. априла 2015. године округли сто на тему „Унапређење националног система заштите од радона”.

Циљ скупа био је информисање о садржају и циљевима пројекта као и упознавање привредника и стручне јавности са будућим обавезама у процесу интеграције Црне Горе у Европску унију, а које су веома захтјевне у дијелу области заштите од јонизујућих зрачења, прије свега, заштите од радона.

Округли сто је дио спровођења националног пројекта МНЕ9004, под називом „Мапирање радона у Црној Гори и унапређење националног система заштите од радона“, који финансирају Међународна агенција за атомску енергију и Влада Црне Горе, уз подршку канцеларија ОЕБС и УНДП. Пројекат спроводе Министарство одрживог развоја и туризма, Агенција за заштиту животне средине и Црногорска академија наука и умјетности.

Државна секретарка у Министрарству одрживог развоја и туризма, Далиборка Пејовић, казала је том приликом да је поглавље 27 - Политика заштите животне средине, можда једно од најзахтјевнијих у преговорима са Европском унијом, а тим прије што Црна Гора слиједи концепт еколошке државе. Пејовић је казала да у Министарству желе да развију визију и концепт модела еколошке државе Црне Горе који, како је навела, додатно обавезује да у том Владином ресору буду максимално посвећени ка креирању тог модела.

Током трајања округлог стола оцијењено је да морамо на сваки начин подржати пројекат мапирања радона, јер тиме излазимо у сусрет јавном интересу и општој потреби да заштитимо здравље људи, првенствено дјеце. Циљ пројекта је да добијемо добру мапу са критичним областима, гдје је концентрација радона највећа, како бисмо успоставили систем да тај проблем рјешавамо, казала је Пејовић.

„Схватили смо да се ради о пројекту који морамо на сваки могући начин подржати, зато што он дотиче све циљне групе и сегменте нашег живота који су драгоцјени и важни, превасходно кад је у питању здравље, а посебан приоритет посвећен је дјеци, те самим тим и образовним установама, како би се заштитили од штетности који проузрокује радон“, истакла је Пејовић.

„Наша амбиција је да добијемо добру мапу о проблематичним дјеловима Црне Горе у којима је концетрација радона највећа, као и да на вријеме и адекватим мјерама реагујемо како бисмо обезбиједили комфоран живот становништва“, поручила је Пејовић.

Истакла је да су на европском путу пред црногорским друштвом три изазова: знање, владавина права и одрживи развој. Зато је едукација у овим пројектима изузетно важна компонента.

- Привредна комора нам је један од кључних партнера у овом послу јер се преговарачки процес увелико тиче привреде – рекла је државна секретарка. Такође је најавила да су током овог љета у плану грађевински радови на школским зградама у правцу смањења концентрације радона.

Руководилац сектора за образовање Привредне коморе, др Младен Перазић, рекао је да европска политика из ове области представља једну од најкомплекснијих и најобимнијих које су државе чланице ЕУ до сада развиле.

„Развој ове политике за циљ није имао само елеменат заштите животне средине, већ и успостављање баланса између развоја и креирања јединственог тржишта, као и ефеката који би појачани индустријски развој и слободна конкуренција могли имати по животну средину“ – објаснио је он.

Перазић је нагласио да је округли сто посвећен штетном утицају радиоактивног гаса радона који представља један од највећих здравствених ризика за становништво. Зато је питање превентивног понашања у циљу смањења концентрације радона у зградама од прворазредног значаја, закључио је он.

Проф. др Бранислав Главатовић, предсједник Инжењерске коморе Црне Горе рекао је да ће се реализација овог пројекта рефлектовати на закон о изградњи објеката, која ће бити квалитетнија него до сада да би становници били заштићени од зрачења.

Пројекат мапирања радона у Црној Гори представио је академик проф. др Перко Вукотић. Он је објаснио да је радон природан, хемијски инертан гас, без боје, укуса и мириса, који има више изотопа и сви су радиоактивни. Удисање радона и његових продуката распада може узроковати канцер плућа. Радон у становима у Европи је узрочник око 9% смрти од канцера плућа, односно око 2% свих смрти од канцера. Према европским епидемиолошким студијама, свако повећање концентрације радона за 100 Бq/м3, повећава ризик добијања канцера плућа за 16% и то важи за пушаче и за непушаче. Но, за пушаче од 15 до 24 цигарета дневно ризик добијања канцера плућа је 26 пута већи него за непушаче. Главни извор радона у боравишним просторијама је тло испод куће. У тлу је концентрација радона више десетина хиљада Бq/м3. Остали извори су грађевински материјал, вода и спољашњи ваздух.

Он је подсјетио да је систематско једногодишње мјерење радона у Црној Гори урађено 2002/03. у 434 стана (277 у урбаном и 157 у руралном подручју) у јужном и централном региону, који обухватају око 70% становништва и стално настањених станова у Црној Гори. Тада је нађено да је средња годишња концентрација радона 105 Бq/м3 (2,5 пута већа од просјечне у свијету), са распоном 2 – 2210 Бq/м3. Концентрација је већа у породичним кућама, него у стамбеним зградама, односно у руралном него урбаном подручју, због разлика у квалитету градње.

- Највећа концентрација радона је у околини Никшића и то због бокситног земљишта на том подручју – казао је академик Вукотић.

Закључујући презентацију пројекта, он је казао да није довољно само мјерити концентрације радона, већ је потребно системски дјеловати како би се заштитило становништво од његовог зрачења.

Он је истакао значај превентивног дјеловања током планирања и изградње објеката којим се значајно, а јефтино, дјелује на редуковање нивоа радона. Навео је да је потребно оставити простор испод подне плоче да би се радон одатле могао вентилирати напоље, односно изградити канал или мрежа перфорираних цијеви за ту намјену. Такође, могуће је планирати баријеру за радон у виду мембрана изнад или испод подне плоче. Потребно је и заптивање спојева подне плоче и темеља, као и продора свих цијеви кроз плочу. Пожељно је плочу изградити од водонепропусног бетона, навео је, између осталог, Вукотић.

Он је нагласио да је концентрација радона највећа у подрумима објеката, а затим на приземљу. На вишим спратовима она је готово једнака као и у ваздуху.

- Најбољи начин да се у просторији смањи концентрација радона је провјетравање, премда је то у колизији са енергетском ефикасношћу - рекао је академик.

Менаџерка овог пројекта, Тамара Ђуровић, из Министарства одрживог развоја и туризма казала је да Црна Гора има правне акте али их треба унаприједити у складу са новим захтјевима директива Европске комисије, резултате мапирања и текући пројекат који ће заокружити цијели систем заштите од утицаја радона, уз стручне људе те подршку међународних институција. Црна Гора је обавези да примјени директиве ЕУ које су сада много строжије, а односе се на заштиту од јонизујућег зрачења, што ће бити третирано новим Законом о заштити од јонизујућих зрачења и радијационој сигурности, измјенама Закона о уређењу простора и изградњи објеката и Стратегијом заштите од радона у које ће бити транспоноване одредбе директива у овој области. Новина директиве ЕУ о основним сигурносним стандардима за заштиту од јонизујућих зрачења је да је неопходно успоставити референтни ниво концентрације радона до највише 300 бекерела по метру кубном за боравишне просторе и радна мјеста.