- Влада Црне Горе
Чланство у НАТО је од изузетног значаја и за еконо...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Чланство у НАТО је од изузетног значаја и за економију
Објављено: 25.05.2015. • 23:44 Аутор: Комуникациони тим Савјета за чланство у НАТО
Чланство у НАТО-у је од изузетног значаја и за економију, иако се највише говори о политичком и безбједносном аспекту, истакао је директор Привредне коморе Црне Горе (ПКЦГ) Велимир Мијушковић, говорећи на округлом столу "НАТО Код - шанса за профит". На скупу, коју су организовали (ПКЦГ) и Комуникациони тим Савјета за чланство у НАТО, говорили су и представници привреде и институција из држава чланица НАТО-а, Словеније и Хрватске, као и домаћих предузећа која за своје услуге и производе посједују НАТО код. Заједничка оцјена свих учесника је да добијање НАТО кода компанијама отвара приступ великом тржишту на ком могу унаприједити своје пословање.‘’Добијање НАТО кода отвара предузећима пут према великом тржишту које, поред компанија из држава чланица Алијансе, чини још 38 држава које нијесу чланице. Уз то је изузетно важна и перцепција инвеститора да је држава безбједна. Тај ефекат није нимало безначајан", поручио је Мијушковић наглашавајући значај страних инвеститора за укупан развој економије. Он је истакао да се стога чланство одражава и на туризам и подсјетио да је прва кодификација у Црној Гори одрађена 2011.године, наводећи да је у Црној Гори око 70 предузећа добило код.
Национални координатор за НАТО, Веско Гарчевић, казао је да је у процесу приступања НАТО-у акценат на четири кључне области, наводећи да је једнако важан и економски аспект тог процеса.
"Не мање важна тема је утицај чланства на нашу економију", казао је Гарчевћ и подсјетио да НАТО није финансијска организација, али да се чланством у Алијанси Црна Гора представља као стабилна и безбједна држава.
‘’То је важно за укупни пословни амбијент државе и доприноси повећању страних инвестиција које су држави неопходне за економски раст, али и смањење незапосленсоти’’, констатовао је Гарчевић. Осим што би се чланство би се позитивно одразило и на туризам, гарчевић је указао и на значај НАТО тендера за црногорске компаније:
"Отварање тако великог тржишта веома је значајно и за компаније из Црне Горе. Уз то утиче и на подизање кредитног рејтинга, а добијање НАТО кода могућава и државама учешће на великом тржишту", казао је Гарчевић, подсјећајући да је до сада кодификовано око 76 производа по стандардима Алијансе.
Директорица за индустрију у Привредној комори Хрватске, Тајана Кесић Шапић, указала је да НАТО није само војни савез, већ представља много шири концепт када је ријеч о привреди.
"НАТО набавља различите робе и услуге по великом броју механизама", рекла је Кесић Шапић и црногорским привредницима представила могућности учешћа на НАТО тендерима, објашњавајући да је то компликован и широк процес. За учешће на НАТО тендерима неопходно је, како је казала, припремити цјелокупан привредни систем али и компаније.
‘’Компаније које се пријављују на НАТО тендере морају бити спремне на провјере које подразумијевају и безбједносни тест.У Хрватској се до сада 54 компанија пријавила за неки од НАТО тендера, од којих три нијесу прошле безбједносну провјеру’’, казала је Кесић Шапић објашнајавјући и препреке компанија из малих држава као што су Црна Гора и Хрватска.
‘’Један од начина за добијање тендера је и удруживање и сарадња компанија’’, објаснила је Кесић Шапић.
Јоже Лацка из Министарства одбране Словеније казао је да је процедура до добијања НАТО кода сложена, наводећи да је потребна и хармонизација са стандардима.
"За учешће на том великом тржишту неопходна је припрема, јерпостоји велики број питања која се морају ријешити. Важно је да држава постане чланица НАТО-а, усклади свој систем са другим чланицама, како би се предузећа могла пријављивати на тендере", рекао је Лацка.
Он, како је навео, жели Црној Гори сигуран пут према великом тржишту НАТО-а.
"Пут према НАТО тржишту је један коректан пут, то је тржиште које је јако велико, које има новац и гдје су плаћања редовна", рекао је Лацка.
Извршни директор фирме Интерпродуцт са Цетиња, Иван Мијушковић, казао је да у тој компанији очекују да ће успјети да своје производе пласирају на велико тржиште које им је постало доступно након добијања кода.
Та компанија је, како је навео, прије мјесец добила НАТО код, али још нијесу почели да пласирају своје производе.
"Видимо у будућности велику извозну шансу и очекујем да ће наши производи својим квалитетом доћи до купаца и до потрошача", рекао је Мијушковић новинарима.
Он је казао да се тешко може очекивати узимање цјелокуопних тендера и конкурисање великим компанијама, додајући да сматра да имају снаге за успјех сарадњом са другим компанијама.
Александра Милић, из Конгрес травел агенције која се бави конгресним туризмом, казала је да та компанија са НАТО-ом сарађује већ три године, а да је та агенција НАТО код добила у децембру прошле године.
"Код смо добили због квалитета који су препознали из НАТО-а у припреми и реализацији њихових конференција. Годишње организујемо око три-четири конференције и десетине мањих скупова", казала је Милић.
Према ријечима директора Луке Котор, Василија Кусовца, компанија на чијем је челу значајно је увећала свој промет након што је добила НАТО код:
''Лука Котор је кодификовала своју понуду и има НАТО код, на основу чега је увећан број бродова, а тиме и број посјетилаца који пристижу у Котор. Тако је сада Котор четврта лука по посјети на Медитерану. Испред нас су Венеција, Дубровник и Крф . Према најавама ове године очекујемо 500 хиљада појетилаца у луци’’, казао је Кусовац.
Комуникациони тим Савјета за чланство у НАТО
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?