Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Предсједник Владе Мило Ђукановић отворио конференцију „Ефикасност приступања ЕУ и унапређење регионалне конкурентности“

Објављено: 22.10.2015. 17:50 Аутор: Служба за односе с јавношћу
 
 

Транскрипт одговора премијера Ђукановића на новинарска питања након одржане регионалне конференције "Ефикасност приступања ЕУ и унапређење регионалне конкурентности", можете преузети овдје.
 
 
 
МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
(Поздравна ријеч на отварању регионалне конференције "Ефикасност приступања ЕУ и унапређење регионалне конкурентности",Будва 22.октобар 2015.)

Даме и господо,

Желим да Вас поздравим у име Владе Црне Горе и да захвалим привредним коморама и савезима економиста Црне Горе и Србијеза истрајност у организовању регионалне конференције, ове године на тему „Ефикасност приступања ЕУ и унапређење регионалне конкурентности". Очекујем да ће представници наших влада универзитета и бизниса, као и међународних финансијских институција дати свој допринос успјешности вашег овогодишњег рада.

Као и ранијих година, економски развој Западног Балкана је централна тема конференције. Овог пута, фокус је на унапређењу регионалне конкурентности у оквиру европских интеграција, што је важан предуслов динамичнијег раста региона.

Ипак, неопходно је све осмотрити у ширем контексту глобалних дешавања и „нове нормалности“ у глобалној економији. Раст глобалне економије и даље је скроман. Пројектован је на нивоу од 3,3% у 2015. години (ММФ). Остварење те прогнозе је у континуитету изложено неизвјесностима које могу успорити пројектовани економски раст.

Европу, или конкретније еурозону, карактерише благи опоравак економије, али и дефлациони притисак. Због тога ће ЕЦБ наставити са мјерама квантитативног попуштања до септембра 2016. године. Истовремено, у Еурозони доминира неутрална фискална политика у 2015. години, уз акценат на спровођењу структурних реформи. Остварење пројектованог раста од 1,5% у еурозони зависи од још увијек отвореног питања могућег „Греxит“-а (како се често назива евентуални излазак Грчке из Еурозоне); од очекиваног повећања референтне каматне стопе ФЕД-а до краја године; даљих трендова у кинеској економији; од геополитичких кретања у ширем окружењу, као и одговора на изазове миграционе кризе или „нове сеобе народа“. Све наведено указује на неопходност додатног опреза, јер глобална економска криза која је почела прије седам година још увијек траје, и према најавама неких аналитичара, улази у трећу фазу.

Након оствареног раста од 0,3% у 2014. години, очекује се нешто бржи растекономија ЗБ од 1,6% у 2015, уз прогнозу трогодишњег просјека на нивоу од 2,3%. Дефлација у неколико економија региона (конкретно на Косову, Македонији и БиХ), пројекцију анемичног економског раста и у овој години чини прилично реалном. Дакле, неопходне су више стопе раста да би наш регион, који чини свега 32% европског просјека развијености, смањивао незапосленост, (која је преко 20%) и брже сустизао европски квалитет живота.

Наш регион је у замци двоструког дефицита – дефицита текућег рачуна (у просјеку 7%) и буџетског дефицита (у просјеку преко 4%). Уз растуће спољне и јавне дугове и нефлексибилне монетарне политике, регион нема макроекономских инструмената ни снаге да значајније убрза економски раст и смањи сиромаштво кроз велике развојне пројекте. Све то ЗБ чини економски, политички и социјално рањивим, што слаби отпорност региона на екстерне шокове и кретања у свјетској економији. Основна упоришта његове веће отпорности на те шокове, као и за динамизирање економског раста су снажење макроекономске стабилности и јачање конкурентности.

Међутим, конкурентност економија Западног Балкана се према посљедњем извјештају Свјетског економског форума (WЕФ) за 2015-2016. годину слабо побољшала. Просјечна позиција држава региона, у индексу глобалне конкурентности 2005. године је била 87, а у посљедњем извјештају 2015-те године 86. У периоду 2005-2015, појединачно, највећи напредак су направиле Црна Гора и Македонија (за 15 мјеста). У односу на прошлу годинуједино је Македонија поправила своју позицију иналази се на 60. мјесту од 140 рангираних земаља. Црна Гора је сада на 70. мјесту, Албанија на 93, а Србија на 94. БиХ је на 111.

Зашто је то тако? Које су препреке повећању конкурентности економија региона, и што треба учинити да би се оне елиминисале? Како данаше економије учинимо „спремним да послују под конкурентским притиском у оквиру ЕУ тржишта“, као важном Копенхагеншком критеријуму? Да би се елиминисале препреке расту конкурентности као „способности региона да понуди атрактивно и одрживо окружење за резиденте да живе и раде“, потребно је интензивније повезивање унутар самог региона. Једно од кључних ограничења је недовољно развијена инфраструктура. Квалитетна саобраћајна, енергетска и телекомуникациона инфраструктура је предуслов како равномјернијег развоја унутар економија региона, тако и квалитетнијег економског повезивања између економија ЗБ. Европске интеграције и Берлински процес могли би постати важан акцелератор реализације заједничких инфраструктурних пројеката земаља ЗБ у функцији раста конкурентности. На самиту у Бечу, 27. августа ове године постигнут је договор око приоритетних инфраструктурних пројеката који ће бити предмет могућег кофинансирања ЕУ за период до 2020. године. За Црну Гору, а вјерујем и за регион у цјелини, посебно су важни сљедећи пројекти: дионица Јадранско-јонског коридора од Дебелог бријега до Сукобина; дионица аутопута Бар-Бољаре од Матешева до Андријевице и обилазница Подгорице; жељезничка пруга Бар – Врбница. Изградња енергетског подморског кабла са италијанском компанијом Терна, који ће повезати електроенергетске системе ЕУ и Балкана технолошки најсавремнијом везом, допринијеће јачем енергетском повезивању региона и његовом стабилнијем приступу европском енергетском тржишту. Истакао бих и значај реализације пројекта интерконекције преносних система Црне Горе, Србије и БиХ. Такође, и пројекта изградње јадранско-јонског гасовода (ИАП) који треба да омогући Црној Гори снабдијевање природним гасом и повеже ЗБ и Европу са новим енергетским изворима. Наведени пројекти су у складу са енергетском стратегијом ЕУ и енергетском политиком Црне Горе до 2030. године.

Интензивније спровођење структурних реформи такође је од изузетног значаја за повећање регионалне конкурентности региона. Оне су упроцесу економских интеграција додатно добиле на значају у економском дијалогу земаља ЗБ и Турске са ЕУ кроз израду „Програма економских реформи“ као једног од кључних докумената економске политике сваке земље. Ово посебно важи за области: социјалне политике; тржишта рада; образовања; здравства; државне администрације. Додатно, за подизање нивоа конкурентности важно је унапређење пословног амбијента, апсорпција технологија и иновације и трговинске интеграције. Имплементација ЦЕФТА споразум је потврда интеграција, односно унутрашњег повезивања региона и функционисања „гравитационог модела“ из теорије међународне економије, али га треба више оживотворити.Трговина Црне Горе са осталим земљама ЦЕФТЕ је на нивоу од 37,5% укупног увоза и 45,5% укупног извоза робе у првих седам мјесеци 2015. У истом периоду, извоз Републике Србије у остале чланице ЦЕФТЕ чинио је 17,6% укупног извоза робе и 4% увоза. Увоз БиХ из ЦЕФТЕ је био 11,5%, а извоз 15,6% укупног извоза итд. Дакле, иако постоји економска сарадња између земаља у региону, она ипак није на приближно могућем нивоу, а међу разлозима за то су неразвијена инфраструктура и нецаринске трговинске баријере.

Црна Гора, као земља у процесу европских и НАТО интеграција, свој развојни пут трасира у секторима прерађивачке индустрије, енергетике, туризма и пољопривреде. Управо су инвестиције у овим областима допринијеле оправку економије након двоструке рецесије у 2009. и 2012 години, и њеном расту по стопи од 3,5% у 2013. и 1,8% у 2014. години. У првој половини 2015. остварен је раст од 3,3%. Усљед појачаног инвестиционог циклуса у секторима саобраћаја, енергетике и туризма, Влада Црне Горе је у септембру кориговала првобитну пројекцију економског раста у 2015. са 3,5% на 4,3%. Овоме је, између осталог допринио опоравак реалног сектора, и то раст индустријске производње за 9,2% у првих девет мјесеци 2015.у односу на упоредни период претходне године, као и раст у туризму и грађевинарству. Већ четврту годину се наставља повећање броја малих и средњих предузећа, којих је на крају јула било 23.464. МСП су основ даљег раста производње и запослености. Потврда убрзања економије је и то да је Црна Гора изашла из зоне дефлације (која је карактерисала 2014. годину), будући да је годишња стопа инфлације на крају септембра износила 1,7%. Ипак, нема мјеста задовољству. Посебно ако се има у виду да је један од највећих изазова економске политике Владе Црне Горе смањење незапослености (која је на нивоу од 17,7%). Зато је унапређење пословног амбијента кроз адекватнији приступ финансирању, и стабилну и предвидиву пореску политику и ефикасну државну администрацију, уз истовремено сповођење осталих структурних реформи, важно за раст конкурентности Црне Горе и региона и нове инвестиције, које воде повећању броја предузећа и нових радних мјеста у реалном сектору. Простора за то има у даљем развоју индустрије, нарочито прерађивачке индустрије и енергетике, што је основа дугорочног економског развоја Црне Горе и региона у цјелини. Подсјетићу, да и ЕУ у својим стратешким документима предвиђа да учешће индустрије порасте на 20% БДП 2020. године. Влада Црне Горе ће до краја године усвојити Индустријску политику до 2020. године, као документ чији је циљ отклањање структурних дисбаланса и секторских неравнотежа, и превазилажење проблема уске производне базе. Основна орјентација је стварање веће додате вриједности у производњи, односно увођење нових технологија и иновација као важних фактора повећања конкурентности извоза у циљу давања одговора на још један изазов у вођењу економске политике, а то је смањење екстерне економске неравнотеже.

Желим да искористим прилику да још једном нагласим важност Берлинског процеса, као једне од најбољих иницијатива ЕУ за Западни Балкан, од усвајања Солунске агенде. У региону смо свјесни реалних ограничења у развоју са којима се наше земље сусрећу деценијама, или тачније вјековима. Знамо са којим се проблемима сусрећемо, и који су изазови пред нама. Кроз процес европске интеграције, који је наш заједнички стратешки циљ, постали смо свјеснији значаја боље инфраструктурне повезаности, и регионалних интеграција у цјелини. Берлински процес је реална шанса да се створе могућности за брже превазилажење садашњих ограничења реализацијом одрживих пројеката од заједничких интереса. Вјерујем да ће и ова наша конференција значити подстицај у том правцу.

Желим вам успјешан рад и пријатан боравак у Црној Гори.

Захваљујем на пажњи.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?