Радни доручак са представницима медија поводом Доинг Бусинесс извјештаја Свјетске банке за 2015. - тезе

Црна Гора напредовала на Доинг Бусинесс листи 11 мјеста у односу на претходну годину у области издавања грађевинских дозвола

*Црна Гора је на Доинг Бусинесс листи Свјетске банке 2015. напредовала за 11 мјеста у области издавања грађевинских дозвола заузимајући 91. мјесто.

*Само од 2013. наша земља је, када је ријеч о грађевинским дозволама, напредовала са 176. на 91. мјесто.

*Реформе у области грађевинарства се спроводе у континуитету од 2008. године, тј. од усвајања Закона о уређењу простора и изградњи објеката.

*До почетка реформе 2008, инвеститор је пролазио кроз 31 процедуру, а самим тим и кроз 31 орган односно институцију приликом издавања дозволе. Према тренутном законском рјешењу инвеститор пролази кроз двије процедуре (издавање урбанистичко-техничких услова и грађевинске дозволе).

*Такође, сада се примјењује тзв. „једнан шалтер“ што значи да се инвеститор за издавање дозволе обраћа само једном органу – оном који издаје дозволу, било да је ријеч о министарству или општини.

*Од увођења система ''један шалтер'' Министарство врши мониторинг над радом локалних управа. Такође, како према важећем законском рјешењу, локалне управе издају 95% грађевинских дозвола, Министарство је спроводило и едукацију службеника запослених у локалним органима на радионицама организованим током 2014. и 2015. године у циљу спровођења поменутог сиситема на јединствен начин на територији ЦГ и то је препознато у најновијем Доинг Бусинесс извјештају.

*Осим скраћења процедура и увођења једног шалтера, реформе које су спровођене односиле су се на већу ефикасност и економичност у издавању дозвола. Тако су, Измјенама и допунама Закона о уређењу простора и изградњи објеката из 2013, укинуте таксе за издавање дозвола, али и скраћени рокови за издавање истих.

*Истим измјенама Закона из 2013. предвиђено да се за 30 дана издају урбанистичко-технички услови, а такође за свега 30 дана и грађевинска дозвола (осим за објекте за које је потребна стратешка процјена утицаја на животну средину) – дакле укупно 2 мјесеца, док су рокови за издавање УТУ и грађевинске дозволе нпр. 2009. у пракси износили 281 дан.

*Током реформи претходних година, обавјештавање јавности о процесима издавања дозвола и доношења планских докумената, је био један од приоритета. У том контексту, прописана је обавеза општина да на својим сајтовима објављују захтјеве за издавање дозвола, издате грађевинске дозволе и планска документа. Предвиђене су и казнене одредбе за необјављивање података, што је резултирало активностима на изради интернет страница локалних управа и њиховим ажурирањем.

*Питање које је од посебне важности је економичност издавања дозвола. Како је већ напоменуто, законским измјенама укинуте су таксе на издавање грађевинске дозволе. Такође, накнада за комунално опремање се више не плаћа за: 1. изградњу објеката од општег интереса, 2. реконструкцију објеката и постројења који својим садржајем представљају ризик за животну средину и здравље људи, 3. изградњу, односно постављање помоћних објеката који служе коришћењу стамбеног и другог објекта и приступних рампи, лифтова и сличних објеката за приступ и кретање лица смањене покретљивости и лица са инвалидитетом. Осим тога, Влада је 2014. у сарадњи са општинама донијела одлуку о смањењу цијене накнаде за комуналне опремање за објекте намијењене за производњу или прераду или складиштење, као и за примарне угоститељске објекте.

*На нивоу Црне Горе у 2015 години, закључно са ИИИ кварталом, укупно је издато 665 грађевинских дозвола.

Утицај на туризам

*Након интензивирања свеукупних подстицаја Владе, укључујући и ове који се односе на процес издавања дозвола, јавља се значајно интересовање инвеститора за изградњу висококатегорисаних хотела као и за реконструкцију постојећих у циљу подизања нивоа категорије хотела. Реализацијом тих инвестиција и општине и држава ће бити на добитку (подаци доље).

*У том контексту напомињемо да је у посљедњих 4 године вриједност инвестиција у вискоквалитетни туризам биљежила евидентан раст, због, између осталог, поменутих подстицаја. То је условило да (само на основу већ издатих грађевинских дозвола за хотеле) имамо у посљедњих 4 године вриједност планираних инвестиција у износу од 180.177.815 €. У том смислу, највећи ефекат се остварио у 2014. години гдје је вриједност инвестиција износила 74.323.764 €, што представља пораст за више од 50% у односу на претходни период.

*Када је ријеч о упоредним подацима за грађевинске дозволе, ситуација је сљедећа: у 2011. години је издато 6 грађевинских дозвола за хотеле, у 2012. години је издато 9 грађевинских дозвола, у 2013. години (након измјена и допуна Закона о уређењу простора и изградњи објеката) је издато 10 грађевинских дозвола, док је у 2014. години издато 24 грађевинске дозволе за хотеле (високе категорије). Ваља напоменути и да се од 2013. биљези тренд раста издавања дозвола за хотеле високе категорије за 140% .

Закључак

*Сврха поменутих активности била је: Интеграција Црне Горе у ЕУ и одрживи развој, развој правног и институционалног оквира као окоснице система уређења простора и његова адекватна имплементација, те континуитет капиталних инвестиција.

*Просторно уређење и изградња објеката са акцентом на издавање грађевинских дозвола је мултидисциплинарни, веома сложени процес, који има изузетан значај за развој сваке државе. Стога су реформе у овој области важан дио свеукупних реформи економског и друштвеног амбијента Црне Горе. Ово се, прије свега, односи на стварање легислативних и спроведбених услова за квалитетну валоризацију простора, подстицање предузетничке иницијативе и улагање страног капитала и, у коначном, цјеловит развој државе у складу са идентитетом простора.