Интервју Божидара Вуксановића, директора Управе за инспекцијске послове, за дневни лист „Побједа“

Побједа: Шта је показала и који су резултати појачане инспекцијске контроле у периоду сезоне и колико је инспектора било ангаживано?

 

Вуксановић: Управа за инспекцијске послове је и ове године организовала и спроводила појачан надзор у туристичкој сезони, која је трајала од 15. маја до 03. септембра 2015. године.

 

Имајући у виду пројекције туристичких кретања на глобалном нивоу и код нас, које су уједно и предмет Владиног Плана за припрему туристичке сезоне, као и искуства из претходне туристичке сезоне, Управа је донијела Програм појачаног надзора у туристичкој сезони 2015. године.

 

С обзиром да туристичку сезону карактерише повећано присуство потрошача и пословних субјеката и повећање обима промета робе и услуга, као и запошљавања на приморју, Програм појачаног надзора је усмјерен на заштиту безбједности и здравља људи, заштиту легалног промета робе и услуга, легалног запошљавања и заштиту простора и животне средине. У циљу реализације активности из Програма и ове године је формиран Координациони тим Управе за праћење туристичке сезоне и донесен Динамички план активности за праћење туристичке сезоне.

Посредством Координационог тима за праћење туристичке сезоне организоване су активности седам инспекција ове управе: Туристичке испекције, Тржишне инспекције, Инспекције рада, Здравствено-санитарне инспекције, Ветеринарске инспекције, Инспекције за заштиту простора и Инспекције за морско рибарство.

Појачани надзор је спровођен у шест приморских општина (Улцињ, Бар, Будва, Тиват, Котор и Херцег Нови) од стране 100 инспектора, међу којима је било и домицилних и ангажованих. Повременим ангажовањем мобилних екипа, надзором су били обухваћени и планински туристички центри Колашин и Жабљак.

Заједничке контроле омогућиле су инспекцијама Управе брже дјеловање и уштеду ресурса у вршењу надзора, а субјектима надзора мању учесталост контрола, с обзиром да су у тим контролама учествовали инспектори из различитих инспекција, па су се у једном дану могле отклонити неправилности из различитих области инспекцијског надзора. Такође, организоване су заједничке активности и с пореским инспекторима, комуналним полицајцима, инспекторима за наплату локалних прихода, поморском полицијом, инспекторима за безбједност пловидбе, припадницима Управе полиције и службеницима ЈП за управљање морским добром.

У спровођењу планираних активности, посебна пажња била је посвећена поступању по иницијативама физичких и правних лица.

Вршењем појачаног надзора инспекције Управе су допринијеле заштити корисника свих услуга, како са економског, тако и са здравствено-санитарног аспекта, као и уређености тржишта рада и квалитетној туристичкој понуди Црне Горе.

Побједа: Колико је прекршајних пријава и казни изречено, којих и у ком износу и колико је то у поређењу са претходном годином?

 

Вуксановић: Управа за инспекцијске послове је у току љетње туристичке сезоне (од 15. маја до 03. септембра), у склопу активности Координационог тијела за праћење туристичке сезоне, извршила 22.519  инспекцијских прегледа, утврдила 12.413 неправилности, изрекла 4.696 мјера указивања,  издала 9.386 прекршајних налога са новчаним казнама у укупном износу од 3.063.842€, поднијела 69 захтјева за покретање прекршајног поступка и 17 кривичних пријава, донијела 114 рјешења о печаћењу објеката и уклонила 144 објекта.

Љетња туристичка сезона 2015. године	УКУПНО
Укупан број инспекцијских контрола	22.793
Број утврдјених неправилности	12.413
Број указивања (опомена)	4.696
Број рјешења о отклањању неправилности	3.871
Број рјешења о забрани	1.206
Број запечаћених објеката	114
Број уклоњених објеката	144
Бр. захтјева за пок. прекршајног поступка.	69
Број поднијетих кривичних пријава	17
Број издатих прекршајних налога	9.386
Укупан износ издатих прекршајних налога	3.063.842,00
Вриједност одузете робе	4.864,84

 

У току љетње туристичке сезоне 2014. године поднијет је 101 захтјев за покретање прекршајног поступка, а издато 9.339 прекршајних налога са новчаним казнама у укупном износу од 2.938.579,33€.

 

Према подацима локалних органа и достављеним информацијама о заједничким активностима након завршетка рада Координационог тима, може се констатовати да смо својим активностима утицали и на повећање наплате локалних прихода: боравишне, туристичке и излетничке таксе, комуналних такси, затим на наплату пореза на непокретности, број издатих рјешења о локацији и одобрења за приватни смјештај.

 

Побједа: Који су најчешће неправилности констатовали инспектори?

 

Вуксановић: Најчешће утврђене неправилности биле су из домена надлежности Тржишне инспекције, Инспекције рада, Туристичке инспекције и Здравствено-санитарне инспекције.

Најчешће неправилности које је утврдила Тржишна инспекција биле су: неистицање цијена на прописан начин, неиздавање рачуна, продаја робе без доказа о набавци, непрописано вођење евиденције о набавци и продаји робе и пружању трговинских услуга, продаја робе без прописане декларације, неистицање обавјештења о праву потрошача на рекламацију и др.

Што се тиче Инспекције рада, најчешће утврђене неправилности односиле су се на: рад без претходно прибављене радне дозволе, рад без претходно прибављеног одобрења за привремени рад и боравак странаца, као и неправилности које се односе на незакључивање уговора о раду прије ступања на рад и непријављивање радника на обавезне видове социјалног осигурања.

Најчешће  неправилности које је утврдила Туристичка инспекција биле су: непосједовање прописаног одобрења за рад, неиздавање рачуна, непосједовање декларације на производима којима се услужују гости, продаја робе са истеклим роком употребе, неистицање цјеновника услуга, неевидентирање гостију и неажурно и нетачно вођење књиге гостију, неослобођеност половине плаже од плажног мобилијара, издавања пловних објеката без прописаног одобрења, непосједовање лиценци за туристичке водиче и др.

Из надлежности Здравствено-санитарне инспекције најчешће утврђене неправилности биле су: санитарно-хигијенски недостаци, намирнице са истеклим роком и без потпуне декларације, лица без уредно овјерених санитарних књижица, непрописно издавање лијекова, необезбијеђена присутност стручних лица у апотекама (дипломираног фармацеута) и др.

 

Побједа: Колико је кривичних пријава поднијето у овој години и за које случајеве?

 

Вуксановић: У току туристичке сезоне 2015. године поднијето је 17 кривичних пријава и то најчешће због нелегалног приређивања игара на срећу, нелегалних грађевинских радова и бесправне сјече шума.

Побједа: Да ли је тачна информација да се више прихода пореских наплатило из, рецимо, општине Даниловград него Улциња. Помиње се цифра од 300.000 еура из Улциња, а 200.000 еура из Даниловграда. То се у јавности доводи у везу са недовољним радом, односно неадекватном контролом у улцињској општини, због чега је „дивљи“ рад изражен. Да ли је тачна та оцјена?

 

Вуксановић: Одговор на ово питање је у надлежности Пореске управе.

 

Побједа: Колико по Вашој процјени у Црној Гори има сиве економије- у ком је дијелу има највише и у којим општинама?

 

Вуксановић: Један од најчешћих облика сиве економије са којим се сусрећемо у Црној Гори јесте рад на црно. Поред незаконитог запошљавања, у рад на црно спада и неплаћени рад формално (законито) запослених лица (нередовне исплате зарада и уплате доприноса за обавезно социјално осигурање, неплаћен прековремени рад, ноћни рад, рад у дане државних и вјерских празника, ускраћивање права на седмични и годишњи одмор и др.).

 

Досадашње контроле Инспекције рада показале су бројне неправилности у поступку заснивања радног односа, како са држављанима Црне Горе, тако и са страним држављанима.  Од јануара до августа 2015. године Инспекција рада је затекла 1.770 лица у раду „на црно, међу којима је било 1.036 црногорских држављана и 734 странца. Након што је Инспекција рада предузела мјере у оквиру својих надлежности, овим лицима је регулисан радно-правни статус.  

Познато је да су послодавци често каснили са отпочињањем процедуре законитог запошљавања странаца, што се може приписати неблаговременом планирању потреба за радном снагом, посебно када је у питању љетња туристичка сезона. Међутим, ове године је запажено мање ангажовање странаца у односу на исти период прошле године.

Такође, Инспекција рада је запазила благо побољшање у смислу већег поштовања законских обавеза од стране послодаваца, чему је, вјерујем, допринијела ригорознија казнена политика која је уведена измјенама Закона о раду почетком августа 2014. године.   

Позитиван примјер поштовања прописа о запошљавању и обезбјеђивања права из рада и по основу рада су послодавци из Тивта и Котора.

Када је у питању туристичко-угоститељска дјелатност, сива економија је најзаступљенија у области приватног смјестаја, односно у дијелу рентирања станова. У току ове године запечаћено је 77 нелегалних угоститељских објеката, и то: 21 у Бару, 11 у Будви, 9 у Подгорици, 8 у Херцег Новом, 7 у Никшићу , 6 у Котору , 5 у Бијелом Пољу, 4 у Улцињу,  2 у Жабљаку и по један у Беранама, Колашину, Плаву и Тивту.

Такође, Туристичка инспекција је, заједно са Управом полиције, у току сезоне извршила укупно 39 контрола такозваних “дилера собе”, приликом којих је утврђено да 12 физичких лица обавља дјелатност без одобрења.

Када су у питању купалишта, посебна пажња је посвећена одобрењима за рад, односно организовању рада купалишта, у складу са условима који су прописани законом. Овог љета инспектори су утврдили да је 71 закупац отпочео обављање дјелатности без одобрења надлежног органа. С тим у вези, инспектори су издали 85 прекршајних налога са новчаним казнама у укупном износу од 50.250€. Пошто један број субјеката, и поред бројних упозорења инспектора, није прибавио одобрење за рад, приступило се мјери одузимања плажног мобилијара. Репресивна мјера одузимања плажног мобилијара је примијењена код 8 закупаца купалишта.

Што се тиче издавање фискалних рачуна у туристичко-угоститељској дјелатности, утврђено је да 57 субјеката не издаје гостима рачуне за пружене услуге, па су инспектори по том основу издали прекршајне налоге са новчаним казнама у укупном износу од 29.050€.

Нелегално пословање заступљено је и у области пружања рафтинг услуга, гдје су поједини субјекти отпочињали дјелатност без претходно прибављеног одобрења за рад. Туристичка инспекција је у овим случајевима издала 17 рјешења о забрани рада и исто толико прекршајних налога са новчаним казнама у укупном износу од 3.050€.  

Тржишна инспекција је била посебно посвећена сузбијању сиве економије у областима нелегалне продаје од стране физичких лица, која уносе неоцарињену робу и исту  продају на јавним површинама. Овај начин продаје присутан је у околини пијаца, нарочито у љетњем периоду. Такође, проблеми са којим се тржишни инспектори константно суочавају је нелегална онлине трговина која се спроводи путем друштвених мрежа (Фацебоок, Инстаграм и др.), а са којом није могуће изаћи на крај док се не изврше измјене законских прописа у тој области.

Такође, суочени смо са проблемом пружања занатских услуга у приватним кућама и гаражама, чије се оглашавање често врши преко штампаних и других јавних медија. Ово се углавном односи на фризере, обућаре, аутомеханичаре, кројаче, пераче превозних средстава и вулканизере.

У периоду од јануара до септембра 2015. године, тржишни инспектори су извршили укупно 14.645 инспекцијских прегледа, од којих је 14.593 спроведено на унутрашњем тржишту, док су 52 прегледа извршена по захтјевима извозника за издавање цертификата за одређене врсте робе у извозу. Приликом ових контрола утврђено је 8.547 неправилности које су се најчешће односиле на непоштовање прописа о унутрашњој трговини, непоштовање права потрошача, непоштовање прописа о општој безбједности производа, прописа из области заштите права интелектуалне својине, прописа о дувану и дуванским производима, прописа из области занатства и прописа о промету предмета од драгоцјених метала.

Према процјени ризика извршеној на основу резултата досадашњих инспекцијских надзора, присуство сиве економије је најраспрострањеније на подручју граничних општина (Бар, Беране, Рожаје, Пљевља), као и општина централног и јужног региона (Подгорица, Никшић и Будва). 

Побједа: Акција „Буди одговоран“ какав ефекат даје?

Вуксановић: Пројекат „Укључивање грађана у борбу против сиве економије“, познатији по слогану „Буди одговоран. Од тебе зависи. Сива економија 0%.“ успјешно се реализује и ове године. Грађани све чешће пријављују неправилности користећи ову апликацију. Пројекат је првенствено осмишљен како би грађани могли пријављивати сиву економију, а накнадно су уведене и категорије заштите потрошача и неправилности на купалиштима. Од почетка 2015. године путем портала „Буди одговоран“ Управа за инспекцијске послове је примила 1.103 пријаве. Инспектори без одлагања поступају по пријавама које стижу путем ове апликације и до сада се сарадња Управе за инспекцијске послове са остатком тима „Буди одговоран“ показала врло успјешном.

Побједа: Како објашњавате то што на тржишту и даље има шверца цигарета, али и друге робе и поред тога што је Влада јавно најавила снажну акцију у сузбијању?

 

Вуксановић: Акција у дијелу сузбијања шверца цигарета и друге робе спроводи се континуирано. Упоређујући статистичке податке са претходном годином, можемо са сигурношћу рећи да је ове године утврђено знатно мање неправилности. У периоду од јануара до септембра 2015. године у  56 случајева је привремено одузета  роба у вриједности од 7.203,35€, јер је иста  стављена у промет без доказа о набавци. У питању су разне врсте робе (цигарете, резани дуван, кутије са филтером за резани дуван, ДВД-ови, ЦД-ови, производи од текстила и вуне, јакне и други одјевни предмети, наочари за сунце, бижутерија, слике, цвијеће и друга роба). Ова мјера предузимана је у складу са одредбама Закона о унутрашњој трговини и Закона о ауторском и сродним правима.

 

Надзор над прометом дуванских производа вршен је са аспекта примјене закона који уређују ову област (Закона о дувану и Закона о ограничавању употребе дуванских производа). Надзор је вршен и са аспекта примјене одредби Закона о унутрашњој трговини, у односу на поштовање одредби у вези са вођењем прописане евиденције, формирање цијена и непосједовања доказа о набавци робе. У дијелу заштите потрошача, надзор је вршен у складу са одредбама Закона о заштити потрошача, а био је усмјерен на истицање цијена на прописан начин, издавања рачуна и друго.

 

У периоду од јануара до септембра 2015. године у овој области извршено је 1.026 инспекцијских прегледа приликом којих су утврђене 53 неправилности. Утврђене неправилности односиле су се на: вршење промета без издатог одобрења, неистицање обавјештења о забрани продаје лицима млађим од 18 година, непосједовање доказа о набавци  робе и неистицање малопродајне цијене на дуванским производима. Инспектори су у 33 случаја одузели 1.921 пакло цигарета, 88,5 кг необрађеног (резаног) дувана и 3 кутије са филтером за резани дуван у укупној вриједности од 3.789,35€. 

 

Инспектори су предузимали и управне мјере и то: 15 указивања и донијели 38 рјешења, међу којима је било 5 рјешења о отклањању неправилности и 33 о привременом одузимању робе. Издата су 22 прекршајна налога и поднијето 6 захтјева за покретање прекршајног поступка. У 10 случајева роба је одузета од НН лица.

 

Побједа: Шта показује контрола прехрамбениих продавница и каква је исправност- прије свега меса, млијека...?

 

Вуксановић: У току љетње туристичке сезоне Здравствено-санитарна и Ветеринарска инспекција спроводиле су појачане контроле прехрамбених продавница, што је умногоме допринијело побољшању стања у области безбједности хране, па самим тим и заштите здравља потрошача.

 

У надлежности Здравствено-санитарне инспекције је контрола појединачно декларисане упаковане хране животињског поријекла и комбиноване хране у промету на мало.

Најчешће неправилности које утврди Здравствено-санитарна инспекција односе се на неиспуњеност општих хигијенских захтјева у привременим објектима у вријеме љетњих мјесеци на црногорском приморју, нехигијенско поступање са храном у смислу неправилног излагања продаји, необезбјеђивање адекватних расхладних уређаја, неодржавање хигијене уређаја, просторија и опреме. Такође, често се евидентира и непосједовање прописане документације о поријеклу хране, као и недостатак исправних декларација у моменту прегледа. Због високих температура у љетњим мјесецима, великог броја туриста у сезони, пренатрпаности смјештаја, недостатка питке воде у појединим мјестима и великог броја објеката за промет хране сезонског карактера, санитарни инспектори врше појачане контроле у овом периоду.

Објекти гдје се припремају и дистрибуирају лако кварљиви производи (сладоледи, колачи, мајонез, салате и слично) редовно се контролишу, поготову у љетњим мјесецима. Инспектори контролишу  поријекло и исправност сировина, начин чувања, темпаратуру под којом се чувају, а контролишу и готове производе.

Санитарна инспекција узима узорке готове  хране у објектима гдје се врши припремање и услуживање и узима брисеве са радних површина, прибора, посуђа и руку запосленог особља. Ово узорковање се ради у сарадњи са Институтом  за Јавно здравље.

Уколико се у унутрашњем промету  нађу производи истеклог рока употребе, измијењених сензорских својстава или неисправних декларација и других неисправности, исти се уништавају, привремено стављају ван промета или се забрањује промет истих.

Уништавање хране са истеклим роком употребе врше овлашћена комунална предузећа које се бави поступцима управљања отпадом, у складу са Законом о управљању отпадом и прописима донијетим на основу закона.

Здравствено-санитарна инспекција је у првих шест мјесеци 2015. године у свим хипермаркетима вршила узорковање готове хране и узимала брисеве са радних површина и прибора. Сви узети узорци показали су се микробиолошки исправним.

Ветеринарска инспекција је извршила 730 инспекцијских прегледа, међу којима је било 600 редовних, 77 по иницијативама и 53 контролна. Донијето је 115 указивања, 34 рјешења о отклањању неправилности и 7 рјешења о забрани обављања дјелатности.  Поднијето је 5 захтјева за покретање прекршајног поступка. У току ове године ветеринарски инспектори су изрекли 312 прекршајних налога са новчаним казнама у укупном износу од 175.410€.

Најчешће неправилности које је утврдила Ветеринарска инспекција односиле су се на непосједовање санитарне књижице или санитарне књижице са истеклим датумом важења, радну одјећу (која по прописима мора бити бијела), нехигијену, продају хране са промијењеним органолептичким особинама, неупаковану храну животињског поријекла (мљевено месо, бијели сиреви, пекарски сиреви, виршле и др.), производе без декларација, нехигијену у производном дијелу објекта и друго.

Контрола прехрамбениих продавница и и зелених пијаца, у дијелу продаје хране животињског поријекла, посебно у дијелу безбједности меса, млијека, рибе, јаја и другог, показује много већи ниво безбједности из године у годину. Готово сва ова храна се уредно декларише. Месо у малопродаји се не одмрзава, нити замрзава. На зеленим пијацама знатно су побољшани инфраструктурни услови, као и безбједност производа. У Бару се отвара нова пијаца, а реновира стара. На градским пијацама у Херцег Новом и Тивту отварају се нови сектори продаје млијечних производа, а од 01.10.2015. године рјешаваће се и питање пијаце у Котору. На пијаци у Рисну забрањена је продаја хране животињског поријекла.

Побједа: И поред закона, потрошачи у Црној Гори се не осјећају заштићено- посебно се истиче да је то далеко испод европског нивоа. Када ће се црногорски произвођач приближити нивоу заштите у ЕУ?

Вуксановић: Циљ Црне Горе је да њени потрошачи уживају једнака права као и потрошачи у ЕУ. То је и један од задатака које треба да остваримо у процесу придруживања Европској унији. У том смислу урађено је пуно, што потврђује и чињеница да су крајем прошле године отворени преговори за Поглавље 28: Заштита потрошача и здравља.

Поред досадашњих остварења у креирању политике заштите потрошача (национално потрошачко законодавство је у високој мјери усаглашено са европским, Влада програмира и прати реализацију програма у области заштите потрошача), урађено је доста и на реализацији те политике. Наравно, у поређењу са ЕУ, предстоји доста посла у пракси, али правила и систем који је успостављен омогућавају да се то реализује. Улога Управе за инспекцијске послове у реализацији те политике је огромна. Више од половине њених инспекција (укупно их је 30) спроводи надзор у области заштите права потрошача, како у дијелу заштите од небезбједних производа на тржишту, тако и у дијелу заштите економских интереса потрошача. Велики број иницијатива и жалби потрошача које Управа добија приоритет су у раду њених инспекција. Нажалост, јавности су висе познати појединачни случајеви у којима инспекција није могла помоћи у остваривању неког потрошачког права, јер је и та процедура строго прописана законом, а инспектор мимо ње не може поступати. Јавност није упозната са огромним бројем позитивно ријешених потрошачких жалби од стране инспекција, а сматрам да би то били поучни примјери за потрошаче и да би им помогли да и они сами боље заштите своја права.

Треба истаћи и улогу организација потрошача које својим савјетима помажу потрошачима у остваривању права, улогу Арбитражног одбора за вансудско рјешавање потрошачких спорова, чије се могућности, нажалост, не користе и улогу судова.

Поправљању слике о заштити потрошача на тржишту морају дати допринос сви који су дио те приче. Дакле, за бољу праксу заштите потрошача на тржишту није довољно само да инспекције и други надлежни органи остварују своју улогу, већ дио посла морају одрадити и сами потрошача, њихова удружења, као и трговци и њихове асоцијације. Улога медија је од посебног значаја. Они морају повезивати све заинтересоване субјекте преношењем информација, сучељавањем питања и одговора и подизати свијест јавности о значају заштите потрошача у друштву.

Побједа: Послије најновијих дешавања у бјелопољској болници, да ли је појачан обилазак и

контрола домова здравља, болница у Црној Гори и шта показују контроле здравствено-санитарних инспектора?

 

Вуксановић: Здравстено- санитарна инспекција је у 2015. години вршила редован инспекцијски надзор у болницама и домовима здравља. У току првих шест мјесеци 2015. године извршено је 110 инспекцијских надзора у болницама и домовима здравља.

Приликом вршења надзора утврђено је да је у свим болницама формирана Комисија за праћење интрахоспиталних инфекција, која се састаје у зависности од епидемиолошке ситуације. Свака болница врши самоконтролу степена чистоће и дезинфекције радних површина, руку запосленог особља и инструмената рада. Контрола стерилизације се уредно води.

Инспектори су узели узорке хране из болничких кухиња и сви узети узорци били су микробиолошки исправни. Такође, утврђено је да се медицинска документација и евиденција води у складу са законом.

Утврђени недостаци у болницама односили су се на недовољан број тоалета,  умиваоника, туш кабина, држача за пацијенте, недостатак течног сапуна и папирних убруса, неокречене собе и слично. Болницама у којима су утврђене овакве неправилности наложено је отклањање истих у предвиђеном року. Контролни инспекцијски надзор је планиран у предстојећем периоду.

Поред болница и КЦЦГ, редован инспекцијски надзор вршен је и у домовима здравља Црне Горе. Приликом вршења контрола, инспектори су утврдили да су санитарно-хигијенски услови у домовима здравља задовољавајући и да се књиге стерилизације уредно воде. Неправилности које су утврђене у неким домовима здравља односиле су се на непотпуно вођење медицинске документације и евиденције. С тим у вези, директорима домова здравља је наложено да обезбиједе вођење евиденције у складу са законом.

Здравствено-санитарна инспекција је у 2015. години није имала ниједну пријаву на рад заштитника права пацијената здравствених установа.

Било је пријава пушења у здравственим установама, по којима је Здравствено-санитарна инспекција поступала у складу са законом.

Побједа: Какви су резултати у области заштите простора и изградње објеката?

Вуксановић: Од почетка 2015. године, закључно са августом, Инспекција заштите простора је извршила 2224 инспекцијска прегледа, међу којима је по иницијативама било 951, а по службеној дужности 1273.

Инспекција заштите простора је у поменутом периоду донијела 156 рјешења о уклањању привремених објеката, 44 рјешења о рушењу објеката, док се у 62 случаја приступило  печаћењу објеката. У истом ппериоду поднијето  је 37 кривичних пријава. Инспекцији заштите простора достављена су 943 одобрења о постављању привремених објеката и 215 грађевинских дозвола. Преко административне службе извршено је 21 рјешење о рушењу-уклањању објеката, док је у 71 случају инвеститор поступио по налогу Инспектора и сам срушио, тј. уклонио објекат.

У истом периоду  2014. године донесено је 155 рјешења о рушењу објеката, а поднијето 95 кривичних пријава против субјеката надзора. Број рјешења о рушењу објеката, као и број поднесених кривичних пријава против субјеката надзора је знатно мањи у односу на 2014. годину. Оваквим резултатима допринио је низ активности, као што су појачан инспекцијски надзор на територији Црне Горе, измјене у законској регулативи у вези са изградњом објеката, као и доношење планских докумената. Дакле, проблем бесправне градње у Црној Гори је у великој мјери сузбијен.

Побједа: Културна добра и културна баштина су често угрожени, девастирани. Гдје је најгоре стање. Колико инспектори могу то да спријече?

 

Вуксановић: Према подацима Инспекције за заштиту културних добара, највише су девастирани манастири и цркве у околини Скадарског језера, Стари град у Будви, Стари град у Котору -  који је на листи свјетске културне баштине са заштићеном околином, старо урбано језгро пријестонице Цетиње, које се сматра културно-историјском цјелином, манастир Острог, манастир Подластва, манастир Режевићи на територији Општине Будва, манастир Свете Тројице на територији Општине Пљевља и други. Ове девастације изведене су углавном у ранијем периоду, изузев девастација манастира Острог, манастира Подластва, манастира Режевићи и манастира СветеТројице Пљевља, гдје су вршени нелегални радови у периоду 2013-2014. године и почетком 2015. године. Такође, вршена је и започета изградња  више објеката у старом урбаном језгру пријестонице Цетиње, без сагласности Управе за заштиту културних добара на Цетињу. Власници објеката су изводили радове мимо конзерваторских услова које издаје Управа за заштиту културних добара. Инспектори могу да спријече девастације, уколико имају правовремена сазнања и превентивно дјелују, односто уколико Управа за заштиту културних добара правовремено обавијести Управу за инспекцијске послове о девастацији. На тај начин би се забранили и обуставили радови у самом почетку извођења.

 

Побједа: Да ли инспектори у раду наилазе на проблеме- да им се онемогућава контрола?

Вуксановић: С времена на вријеме се дешава да инспектори наилазе на проблеме приликом вршења инспекцијског надзора, углавном код субјеката који послују без прибављене одговарајуће дозволе. Субјекти који послују на овај начин покушавају да онемогуће спровођење инспекцијског надзора агресивношћу, тако што пријете инспекторима, доводе лица која покушавају да заплаше инспекторе или чак злоупотребљавају госте. У оваквим ситуацијама инспектори бивају принуђени да инспекцијски надзор врше уз асистенцију колега из Управе полиције, што је и предвиђено Законом о инспекцијском надзору И подзаконским актом.

Побједа: Јесте ли имали случајева, у овој и претходној години да су сами инспектори кршили закон- у којим случајевима и на који начин се реаговало?

 

Вуксановић: Напомињем да је најзначајнији ресурс Управе за инспекцијске послове управо инспекцијски кадар, који захваљујући својој стручности и знању квалитетно врши инспекцијски надзор над имплементацијом законодавства и тиме доприноси стварању квалитетнијег пословног и животног амбијента, примјереног стандардима који важе у савременом свијету. Свакако, дешавају се појединачни случајеви непоштовања одређених стандарда у вршењу инспекцијског надзора. С тим у вези, Управа за инспекцијске послове покреће дисциплинске процедуре против оних који не поштују кодекс дјеловања у вршењу инспекцијског надзора.

Побједа: Да ли располажете са довољно инспектора да се на адекватан начин одговори

захтјевима посла у свим областима?

Вуксановић: Досадашње искуство у остваривању надлежности инспекција и обавеза усклађивања процедура са стандардима ЕУ, посебно у појединим областима надзора, нужно упућују на потребу даљег јачања инспекцијског кадра, као и кадра који му пружа логистичку подршку. С тим у вези, Управа је од надлежног министарства захтијевала повећање броја извршилаца. Овај предлог темељен је, између осталог, и на препорукама из Извјештаја Европске комисије о напретку Црне Горе за 2014. годину, Програму приступања Црне Горе Европској унији и новим надлежностима инспекција.