Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Представљен Нацрт Програма економских реформи за Црну Гору од 2016-2018. године

У склопу јавне расправе о Нацрту Програма економских реформи за период од 2016-2018. године, који је најважнији Владин економски документ структуриран и рађен према методологији Евроспке комисије, данас је одржан Округли сто на којем су узели учешћа представници синдикалних удружења, удружења послодаваца, невладиног сектора, локалне самоуправе и државног сектора.

Програм економских реформи и циљеве економске политике представила је национална координаторка Тијана Станковић, док су мјере, политике и пројекције у области структурних реформи, макроекономије и јавних финансија представили координатори за појединачна поглавља - Нина Вујошевић испред кабинета премијера и Радован Живковић и Милена Миловић испред Министрства финансија.

Национална координаторка Станковић је истакла да је Програм економских реформи документ којим Влада представља своју економску политику у средњем року и доставља Европској комисији до краја јануара наредне године, на основу којег Комисија формира оцјену која улази у Извјештај о напретку у дијелу економског управљања. Станковић се посебно осврнула на циљеве економске политике, који су садржани у интезивнијем и одрживом економском расту, уз отварање нових радних мјеста. У том контексту је нагласила да је економска политика Владе фокусирана на јачање конкурентности црногорске економије кроз примјену структурних реформи и развој саобраћајне инфраструктуре, фискалну одрживост, повољан инвестициони амбијент, системско смањење неформалне запослености, те стварање услова за раст кредита, раст и развој малих и средњих предузећа и јачање екстерне позиције земље.

Према ријечима господина Живковића, макроекономски оквир се заснива на, сада већ извјесном, расту економије у 2015. години од 4,3% који је подстакнут рекордним растом туризма и растом грађевинарства. Уз осврт на структуру црногорске економије и дешавања на међународном тржишту, Живковић је нагласио да је раст конзервативно пројкетован на 4,1% у 2016., 4% у 2017. и 3% у 2018.

Циљ фискалне политике, како је констатовала координаторка за поглавље Фискални оквир, госпођа Миловић, је да се државним инвестицијама у инфраструктуру и балансирањем текуће потрошње допринесе економском расту из којег ће се финансирати јавни дуг у дугом року, нагласивши да је дефицит јавних финансија пројектован на нивоу 6,1% БДП-а у 2016, 6,1% у 2017. и 5,3% у 2018.

Координаторска за поглавље Структурне реформе Нина Вујошевић је приближила учесницима пакет мјера структурних реформи које утичу на раст конкурентности и које су изабране како би одговориле на препреке расту, уз процјену фискалног утицаја, чији је циљ повећање конкурентности црногорске економије, тиме интезивнији економски раст. Од 23 мјере, Влада ће у документу представити 20 мјера, док ће остале бити дио опште политике Владе.

Представници Привредне коморе и Уније слободних синдиката су нагласили значај смањења баријера у пословном окружењу, односно уважавања принципа флексигурности.

Јавна расправа о економској политици Владе Црне Горе у средњем року је нова пракса коју је Влада увела, како би доприносом јавности економски оквир учинили што квалитетнијим и конзистентнијим.

Кабинет потпредсједника Владе за економску политику и финансијски систем / Служба за односе с јавношћу

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?