- Влада Црне Горе
Министарство поморства Годишња конференција за новинаре
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Годишња конференција за новинаре
Објављено: 30.12.2015. • 19:17 Аутор: Министарство саобраћаја и поморства
Рекао бих да је област саобраћаја била, између осталог, у фокусу пажње црногорских медија и јавности и то не само због посебно важне чињенице да смо ушли у реализацију капиталног пројекта изградње прве дионице аутопута Бар-Бољаре. Озбиљно радимо на стварању предуслова и припремање документације за наредне дионице овог аутопута, али И на планирању осталих великих инфраструктурних пројеката какви су: јадранско - јонски аутопут, приморска варијанта који у себи садржи заобилазнице већих црногорских градова, наставак модернизације црногорских пруга, интезивне активности на усклађивању правне регулативе у свим областима саобраћаја, побољшање капацитета и повећање квалитета услуга на црногорским аеродромима и на крају, али не мање важно, подсјећам вас да је континуирани рад у процесу приступања Црне Горе ЕУ резултирао отварањем оба поглавља која се тичу ресора којим руководим и то Поглавља 21 транс - европске мреже које је отворено 22. јуна и поглавља 14 – саобраћајна политика које је отворено 21. децембра. – истакао је министар Брајовић на почеку конференције.
Говорећи о највећем развојном пројекту у Црној Гори приоритетној дионици Смоковац Увач матешево Брајовић истиче да од 11. маја, када су почели радови на аутопуту, до сада, Извођач је осим на пројектовању то јест изради Главног пројекта, изводио сљедеће радове: радови на приступним путевима, изградња кампова за раднике са свом пратећом инфраструктуром, изградња лабораторија, дробилица, бетонских база, радионица, платформи за компресоре, складишта за експлозиве, армирачнице, радови на чишћењу трасе, радови на привременом напајању, ископе предусјека портала тунела - Косман, Вјетерник, Мрке.
До сада је Министарство саобраћаја и поморства, у својству Инвеститора издало 30 претходних сагласности за ангажовање подизвођача, односно 35 домаћих предузећа су ангажовани као подизвођачи и тај број се стално повећава.
Детаљним просторним планом аутопута Бар-Бољаре, који је усвојен 2008. год., предвиђен је коридор аутопута ширине 2 км, којим се резервише простор за пројектовање и изградњу аутопута са свим неопходним пратећим садржајима. У 2015. години, у складу са Законом о уређењу простора и изградњи објеката, урађено је Идејно рјешење аутопута Бар-Бољаре, дионица Фармаци-Смоковац на које је Министарство одрживог развоја и туризма дало сагласност чиме је испуњен законски услов за сужење коридора на територији Главног града, на дионици у дужини од 12,2 км.
Сужени коридор омогућава рјешење низа проблема који су настали дефинисањем коридора ширине од 2 км, инфраструктурно и комунално опремање локација, урбани и привредни развој, оствариваје прихода државе и Главног града (од комуналних такси, пореза, итд.), омогућавање стамбених и привредних инвестиција на “ослобођеном” простору, развој предузетништва, развој централних дјелатности и социјалне инфраструктуре.
Идејним рјешењем аутопута Бар-Бољаре, дионица Фармаци-Смоковац, на територији Главног града Подгорице утврђена је нова граница коридора којим се "ослобађа" значајан простор од 16,12 км2 или 1612 хектара.
И у осталим областима саобраћаја интезивно су се спроводили планови које смо зацртали за 2015. годину истиче Брајовић, Што се тиче државних путева, можемо бити задовољни оствареним резултатима. У години за нама завршено је или је започето 17 пројеката: 4 раскрснице, 3 завршене и једна започета, Бијело Поље у мјесту Ракоње, Мојковац, раскрсница код новог моста у Колашину и раскрсница у Сутомору (започетаи радови) , завршена је реконструкција дионице Беране – Лубница, на три локалитета на путу Подгорица – Цетиње – Будва започети су радови на реконструкцији, а завршетак је планиран прије почетка љетње туристичке сезоне 2016. То су дионице, Барутана, Улићи-Угњи, Обзовица-Брајићи.
Завршено је или је у току санација 5 клизишта, Круче (завршено), Добриловина 1 и 2 (завршни радови због временских услова предвиђени за прољеће), Баошићи, Дебели Бријег и Фрутак (завршетак планиран до маја 2016. године) такође је у току изградња треће траке на локалитету Марковићи, а завршена је изградња треће траке Слијепач мост. На реконструкцији пута Цетиње – Његуши отпочели су припремни радови, а завршена је и реконструкција расвјете у тунелима Будош И Ивица.
У 2016. години интезивно ће се радити на реализацији следећих пројеката: спајање булевара Будва – Бечићи, реконструкција тунела Мекавац на путу Цетиње Будва, реконструкција пута Улцињ – Круте, реконструкција пута и изградња булевара од скретања за аеродром Подгорица до обилазнице Голобоваца и реконструкција пута Коврен – Вруља (за ове пројекте је у току тендерска процедура).
Осим пројеката који су спремни или су у процесу завршетка тендерских процедура, у 2016. години планирамо да спроведемо процедуре и отпочнемо реализацију јос 8 пројеката:
Изградња обилазнице Рожаја ИИ фаза;Реконструкција пута Беране – Петњица;Реконструкција пута Лубнице – Језерине;Реконструкција пута Вилуси – Враћеновићи, дионица Петровићи – Враћеновићи;Реконструкција пута Цетиње – Будва, дионица Кошљун - Завала са изградњом треће траке; Реконструкција пута Цетиње – Будва, дионица Брајићи – Лапчићи Реконструкција пута Пљевља – Метаљка Реконструкција пута Рибаревине – Бијело Поље – Добраково, дионица Рибаревине – Бијело Поље.
Када је ријеч о пројектима у области државних путева важно је да поменем и са задовољством истакнем јубилеј 10 година од пуштања у саобраћај тунела Созина, којим је у том периоду прошло 22 милиона возила. До скоро, једна од највећих, ако не и највећа инвестиција у саобраћајној инфраструктури у последњих 20 година, потврђује тезу да нови путеви генеришу саобраћајне токове и повећавају проток саобраћаја.
Као што сам и више пута до сада истицао, при планирању пројеката који ће се реализовати на државним путевима посебно водимо рачуна о равномјерном развоју свих регија у Црној Гори, имајући у виду наравно приоритете у безбједносном смислу, али као што можете видјети из листе пројеката које сам набројао, овај ресор већ сада интезивно спроводи активности на припреми наредне љтење туристичке сезоне. Активности Дирекције за саобраћај и министарства саобраћаја И поморства ће бити усмјерене на праћење реализације пројеката и поштовања рокова. У првој половини наредне године моћи ћемо да пустимо у саобраћај неколико важних дионица које ће допринијети бржем и удобнијем протоку роба и путника , али и допринијети квалитету живота грађана Црне Горе у дијелу бољих и сигурнијих саобраћајних конекција.
Када је ријеч о ваздушном саобраћају значајно је поменути:
Аеродроми Црне Горе АД су у току 2015. остварили раст у промету путника од 2% и у броју опслужених ваздухоплова од 4%, у односу на 2014. годину. Ово је уједно и апсолутни рекорд у броју опслужених путника и ваздухоплова од како постоји ова компанија. Такође, национални авио превозник Монтенегро Аирлинес је, у току 2015. године, остварио пораст у броју превезених путника од 4% и у погледу реализованих летова од 6%, у односу на исти период лани. Крајем 2015. године започет је, од стране СМАТС-е Контроле летења Србије И Црне Горе пројекат реконструкције контролног торња на Аеродрому Тиват. Овај пројекат подразумијева реконструкцију и модернизацију торња, која ће допринијети дугорочном унапрјеђењу нивоа пружања услуга у ваздушном саобраћају.
Такође, у току су преговори са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) који имају за циљ обезбјеђивања средстава за реализацију пројекта изградње нове терминалне зграде и реконструкције и проширења маневарских површина и платформе на Аеродрому Тиват.
Када су у питању пројекти унапрјеђења жељезничке инфраструктуре, у 2015. години започети су радови на санацији челичних мостова, а потписани су и уговори за ремонт дионице Колашин – Кос, санацију 3 тунела на прузи Врбница – Бар, демонтажу постојећег и уградњу новог електровучног постројења Требјешица.
Бесповратним средствима за која је Црна Гора аплицирала у оквиру WБИФ (Инвестициони фонд за Западни Балкан) и ИПА, у наредном периоду финансираће се ремонт дионица Кос – Требјешица и Сутоморе – Вирпазар, замјена сигнално-сигурносних уређаја у станици Подгорица и преглед 106 тунела на жељезничкој прузи Врбница – Бар.
У 2015. години, у првих једанаест мјесеци, превезено је 1.096.547 пуника у локалном саобраћају, што је за 9,12% више него у 2014. години. Број путника у међународном превозу за 2015. годину износи 155.148 што је за 50.703 (48,55%) више у односу на 2014, јер су као што знате у прошлој години били присутни проблеми у функционисању саобраћаја на територији републике Србије, што је проузроковано поплавама којих се сви сјећамо.
У 2015. години Министарство саобраћај и поморства донијело је Правилник о техничким захтјевима за возила која се увозе или први пут стављају на тржиште у Црној Гори, као и Одлуку о висини трошкова хомологације за та возила.
За услугу обављање послова хомологације возила за тип возила и издавање потврде о хомологацији за појединачно возило, Министарство саобраћаја и поморства је расписало тендер и Рјешењем овластило Машински факултет из Подгорице.
За услугу обављање дијела послова у поступку хомологације појединачног возила Министарство саобраћаја и поморства је Рјешењем овластило шест привредних друштава односно станица за технички преглед.
Такође, битно је истаћи да ограничење за увоз коришћених возила остаје минимални стандард Еуро 3 ради застите стандарда црногореких градјана и превозника , а што се тиче увоза нових возила ограничење износи Еуро 5.
Министарство саобраћаја и поморства се проблемом приступачности за лица са инвалидитетом бави кроз два аспекта, к омогућавање услова за приступачност објеката за пријем и отпрему путника тј. Аутобуских станица и Главних аутобуских стајалишта, Жељезничких станица, Лука, Аеродрома, као и приступачношћу средстава превоза (друмских и жељезничких возила, бродова и авиона) тј. возила којима се обавља јавни превоз путника.
Као позитиван примјер у том дијелу Министарство је представило пилот пројекат аутобуске станице у Котору у којој су направљене приступне рампе за особе са инвалидитетом, посебан шалтер за продају карата који је прилагођен по висини и габаритима, мјеста за бесплатан паркиринг за путничка возила за лица са инвалидитетом, посебан перон за прилагођене аутобусе, намјенски тоалети, а до љетне туристичке сезоне поставиће се и тактилне стазе за слабовидне особе, а све информације о саобраћају и редовима вожње биће могуће добити путем савременог разгласа, монитора као и на брајевом писму.
Министарство саобраћаја и поморства наставиће и убудуће активности са циљем да се првенствено подигне свијест о потреби приступачности саобраћајних објеката и возила у јавном превозу лицима са инвалидитетом, али и да се испоштују сви закони који се односе на ову област.
У 2015. години велики дио активности министарства саобраћаја био је усмјерен на усклађивање и доношење законских и подзаконских аката. Резултати рада су завршених 5 закона (4 закона и 1 предлог закона и 9 уредби и правилника). Када су у питању међународни Споразуми Министарство саобраћаја и поморства је сходно члану 51. Закона о сигурности поморске пловидбе у септембру 2015 године, потписало споразум са Биро Веритасом, класификационим друштвом, односно признатом организацијом препознатом од стране Европске комисије за статутарни преглед бродова под Црногорском заставом и друга сигурносна питања којима се бави поморска администрација Црне Горе.
Оно чему ће бити дат посебан значај у 2016. години је добијање статуса пуноправног чланства у Парис МоУ, чиме ће наши инспектори равноправно, раме уз раме, стати са инспекторима земаља чланица ЕУ у заједничком надзору и контроли сигурности, безбједности пловидбе и заштите мора од загађења.
Не мањег значаја је и интезивна активност Министарства саобраћаја и поморства да поврати статус црногорских помораца на бијелу листу Европске комисије. У октобру 2015. године након интезивног притиска који смо вршили на Европску агенцију за поморску сигурност и Европску комисију, стижу охрабрујуће вијести из Директората за саобраћај ЕК.
Превасходна активност Лучке Управе у протеклом периоду била је праћење имплементације закључених, као и припрема за закључивање нових концесионих уговора за коришћење лучког подручја и лучке инфраструктуре и супраструктуре у државној својини.
Сви Концесионари, изузимајући АД Јадранско бродоградилиште Бијела које је у стечају од 30.06.2015. године, сходно рјешењима које доставља Лучка управа редовно су измиривали финансијске обавезе према држави, и ни по једном основу немају дуговања.
Лучка управа је у складу са својим надлежностима припремила и објавила Концесиони акт за додјелу концесије за привредно коришћење бродоградилишне луке на подручју К.О. Бијела, који је Влада усвојила 17.12.2015. године, те је у складу са наведеним предузела даље активности на формирању тендерске комисије која ће спровести поступак јавног надметања.
У дијелу међународне сарадње, поред, како сам већ на почетку рекао, успјешне приче у области европских интеграција то јест отварања два важна поглавља која се тичу саобраћаја, у години за нама имали смо веома интезивну регионалну и међународну сарадњу. Сматрам да је редовна размјена искустава, планова и статуса реализације инфраструктурних пројеката у региону кључна за квалитетније презентовање пројеката потенцијалним страним инвеститорима.
ПР Служба Министарства саобраћаја и поморства
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?