Објављена зимска процјена Европске комисије: У 2016. раст црногорске економије од 4%

Европска комисија објавила је 4. фебруара 2016. зимску Европску економску прогнозу у којој се наводи да ће црногорска економија ове године расти по стопи од 4%.

Црногорска економија ће према процјени Комисије бити међу три најбрже растуће у Европи у 2016. Наиме, процјењује се да ће у 2016. економије држава чланица ЕУ расти по просјечној стопи од 1.9%, при чему се очекује да Црна Гора забиљежи већу стопу раста од чак 26 држава чланица ЕУ, као и од свих држава кандидата за чланство.

Слиједи превод дијела прогнозе који се односи на Црну Гору:

Раст био већи од очекиваног

Снажан раст у фиксним капиталним инвестицијама и извозу услуга наставио је да подржава економију у трећем кварталу 2015, подижући раст БДП-а за 4.2% (година-на-годину), што је пораст у односу на раст од 3.7% у претходном кварталу. Ипак, приватна потрошња је остала нижа, дајући негативан допринос економском расту због стагнирајућих плата и пензија у ситуацији ниске инфлације. Истовремено, учешће јавне потршње и нето извоза је било позитивно у трећем кварталу, захваљујући снажном порасту у сектору услуга, што је резултат одличне туристичке сезоне, потирући такође врло велики пораст увоза. Укупно узев, разматрајући прошлогодишње трендове за посљедњи квартал, очекивање је да је БДП у 2015. порастао за 3.9%.

Инвестиције и туризам ће наставити да воде раст

Очекује се да ће се динамика раста наставити на углавном сличан начин у току 2016. и 2017. Према томе, поприлично дуга листа спремних пројеката ће допринијети одржању снажне успјешности капиталних инвестиција. Владин фискални простор (а самим тим и потрошња) ће остати ограничена због изградње ауто-пута. Предвиђа се да ће промјене у залихама наставити да имају јако изражена сезонална кретања у складу са трговином и потрошњом која је повезана са туризмом, док ће производња остати равна због металуршке индустрије која пролази кроз фазу реструктурирања. Ипак, одређени опоравак индивидуалне потрошње може настати као резултат Владиних планова да се повећају плате у јавном сектору, пензије, као и одређена социјална давања предвиђена буџетом за 2016. Ово ће имати утицаја на економију у ширем смислу јер је државна управа највећи послодавац у земљи, као и зато што се овим поставља примјер за колективно преговарање у приватном сектору.

Фактор цијенâ

Глобални пад цијена нафте наставиће да утиче на инфлацију у Црној Гори. Међутим, утицај пораста плата и пензија у 2016. на укупни раст би могао бити умањен у случају већег инфлаторног притиска који би могао настати касније. Ова прогноза разматра два могућа ризика за инфлацију који би могли утицати на цијене потрошачких добара: један је повезан са цијеном нафте, за коју се очекује да ће остати ниска осим се ако геополитички ризици у земљама произвођачима остваре, а други ризик је повезан са цијенама хране у случају неповољних временских услова.

Је ли туристичка сезона 2015. усамљен случај?

Одлични резултати туристичке сезоне били су главни фактор за сужавање екстерног дефицита. У четири квартала који су претходили септембру 2015. текући дефицит је опао на 12.6% БДП-а, што је смањење у односу на 15.8% колико је био годину прије, упркос даљем и истовременом продубљивању робног трговинског дефицита. Као посљедица, прогнозом се на боље ревидира позитиван утицај сектора услуга на извоз, уз очекивање да ће значајне инвестиције у области хотелских капацитета одржати приходе повезане са туризмом у 2016. и 2017. Још један технички фактор који је промињен у овој прогнози јесте нижа од очекиване увозна еластичност инвестиција, обзиром да је сада већи фокус на опреми за градњу него на материјале.

Јача понуда радне снаге умањује смањење незапослености

Стопа незапослености наставила је да опада у 2015, додуше спорије него што је било предвиђено због истовременог пораста понуде радне снаге. За 2016. се предвиђа да ће се раст запослености наставити сличним темпом као у 2015, те да ће додатно порасти 2017. због нових инвестиција, наиме нових погона за производњу електричне енергије.

Општи Владин буџет за 2016. таргетира дефицит од 6.1%. Високи дефицит се огледа у 255 милиона ЕУР (односно 6.8% БДП) који ће бити потрошени на изградњу приоритетне дионице ауто-пута до Србије. Додатно, у правцу стимулисања економије, Влада је почев од 2016. смањила вишу стопу пореза на лични доходак (коју плаћа послодавац) са 13% на 12%, као и повећала плате у јавном сектору, пензије и давања. Ипак, у недостатку нових фискалних мјера и структурних реформи које би се носиле са овим повећаним издацима ова прогноза истиче да је могућ нешто већи дефицит за 2016. и 2017.“

Нето финансијске потребе остају на значајном нивоу у 2016, али да ће опасти у наредним годинама. Црна Гора ће 2016. морати да позајми 688 милиона ЕУР (или око 18% БДП), од којег износа ће главни ризик вјероватно бити сконцентрисан на 390 милиона ЕУР који ће ући у тржишта капитала почетком 2016, док је још 205 милиона ЕУР за финансирање аутопута у 2016. обезбијеђено кредитом у доларима. За разлику од 2015. и 2016, 2017. неће бити потребе за рефинансирање доспјелих Еурообвезница, иако ће сличан износ сваке године бити повлачен из кредита за финансирање ауто-пута. Свеукупно, очекује се да ће јавни дуг Црне Горе порасти 2016. и 2017, до чега ће довести даље позајмљивање за потребе капиталних трошења.

Према фискалним проиписима Црне Горе, када се достигне лимит јавног дуга од 60% – што се очекује ускоро – Влада ће морати да представи план за снижавање дуга испод тог нивоа у наредних пет година. Ипак, нови план управљања дугом би могао бити доведен у питање због додатних трошкова који могу настати приликом изградње ауто-пута или ублажавањем фискалне дисциплине, посебно у току изборне 2016. године.

Пуни текст прогнозе са пратећим графиконима доступан је на сљедећем линку: хттп://ец.еуропа.еу/ецономy_финанце/публицатионс/ееип/пдф/ип020_ен.пдф