Реаговање: Јасна процедура приликом доношења планских докумената

Обзиром на данашње саопштење потпредсједнице УРА-е, госпође Божене Јелушић, у вези са марином у Будви, Министарство одрживог развоја и туризма даје сљедеће реаговање:

У претходном реаговању на наводе госпође Јелушић аргументовано смо негирали низ изнијетих оптужби, појашњавајући надлежности овог Министарства у домену управљања простором. И поред тога, госпођа Јелушић у новом обраћању, износи неутемељене и конфликтне тезе, беспотребно покушавајући да их оснажи политичким анимозитетом и набојем.

Разумијемо потребу да се изношење мишљења подреди потребама и опортунитету неког политичког субјекта, али сматрамо да то није добро и да не доприноси јавном интересу. Наиме, политичка острашћеност не може појачати аргументе, нити промјенити чињенице. А чињеница је да Министарство одрживог развоја и туризма улаже максималне напоре да на најбољи могући начин третира црногорски простор као ресурс, и да притом апсолутно поштује процедуре и законску регулативу.

Због тога се никако не може сматрати утемељеном теза да се “планови МОРТ-а усвајају не на основу струковног консензуса и ревидентских и експертских мишљења, него на основу купљених одборника – стручних лаика, али политички пресудних чинилаца”. На страну овакво омаловажавање легитимних представника грађана. Но, требало би да је госпођа Јелушић упозната са чињеницом да планови МОРТ-а, прије финализације, пролазе и Савјет за уређење простора, чији су чланови угледни стручњаци у домену просторног планирања, урбанизма, културне баштине, саобраћаја.

Крајње је нејасан и став да “МОРТ мора знати да постоји Закон о јавним набавкама, да постоје лицитације …”., а што је потврда да овакве приче о јавном интересу заправо само камуфлирају политикантство у којем је свака врста оптужбе легитимна.

Тај утисак не може промијенити ни овакав начин помињања пројекта у Милочеру и Мамуле. Но, не мари, треба их помињати. У сличном контексту је некада помињан и Порто Монтенегро, па ће тако бити и са Мамулом и са Милочером. Само нечињење обезбјеђује завјетрину у којој никоме ништа не можете “скривити”.

МОРТ нема надлежности да управља изјавама и радњама компаније која је изразила интересовање за будванску марину, па тај дио оптужби нећемо коментарисати. Сигурно је само да никакве изјаве не могу утицати на обавезу да сваком пројекту мора претходити апсолутно поштовање законске процедуре, без обзира о ком инвеститору се ради. Дакле, ни једно право грађана Црне Горе, у овом случају Будве, неће бити ускраћено, па ни право да, јавном расправом и другим модалитетима демократског одлучивања спријече оно што сматрају штетним, макар таква оцјена за њих саме била штетна.

Слажемо се са госпођом Јелушић да више очију боље види, да би било сјајно када би се све одлуке могле доносити стручно-експертским (штавише – општим грађанским) консензусом. То, на жалост, није могуће. Наиме, често се и нечији лични или политички интерес појави као сметња у прихватању општег добра, да и не говоримо о експертским разликама. Због тога, у свакој држави, постоје закони и процедуре и они се морају поштовати такви какви су. А те законе и процедуре треба мијењати и дорађивати, ако ни у чему, а оно у повећању транспаретности и степена учешћа јавности у одлучивању. Но, и за то постоје процедуре. Не можемо сопствене ставове проглашавати апсолутном истином и очекивати да их сви други прихвате, а затим неко реализује и за њих одговара. То се зове „памет на даљину“. Лако је зауставити – тешко је ићи напријед.

Још један детаљ: контрадикторно је рећи: “Хоћемо Вама да помогнемо, да Вам не пропадају пројекти, наравно, у интересу свих нас”, а онда, у истом тексту, констатовати: “Зато је, очигледно, сувишна свака дискусија”. И притом – и даље дискутовати!

Када је ријеч о јавном интересу, нема сувишне дискусије, ма колико се са неким не слагали. Зато је Министарство отворено за сваку размјену мишљења и заинтересовано за сваку врсту сугестија. Ако, за моменат, ставимо по страни партијско-политички набој и тај мотивациони извор, у оваквим иступима често има корисних размишљања, те настојимо да их разумијемо на конструктиван начин. А наше реаговање је мотивисано само потребом да раздвојимо истину од политичке демагогије.