- Влада Црне Горе
Љубљана: Одржан семинар „Националне стратегије за ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Љубљана: Одржан семинар „Националне стратегије за развој невладиних организација у земљама Западног Балкана – научене лекције“
Објављено: 12.04.2016. • 00:47 Аутор: ИЗ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА САРАДЊУ С НВО
Руководитељка Канцеларије за сарадњу с невладиним организацијама, Данка Латковић, учествовала је на Семинару: „Националне стратегије за развој невладиних организација у земљама Западног Балкана – научене лекције“, који је у петак, 8. априла одржан у Љубљани (Република Словенија), у организацији Центра за информисање, сарадњу и развој невладиних организација Словеније и Министарства државне управе Републике Словеније.
Семинар је отворио министар државне управе Републике Словеније, а учесници су били представници државних органа одговорних за имплементацију стратегија и „њихови“ кључни сарадници из невладиног сектора Хрватске, Косова*, Македоније, Црне Горе, Србије и Словеније, као и представници ТАЦСО регионалне канцеларије из Сарајева и Балканске мреже за развој циивлног друштва из Скопља (БЦСДН). Из Црне Горе учествовали су и представници ЦРНВО-Ресурсног центра за НВО у Црној Гори и ТАЦСО канцеларије из Подогорице.
Већина држава Западног Балкана је, у протеклој деценији усвојила националне стратегије за развој невладиног сектора, а Словенија планира да стратегију усвоји у јесен ове године, па је семинар био прилика да се размјене искустава и научене лекције углавном из процеса имплементације, са нагласком на препреке и изазове који су се јављали у испуњавању планираних рокова, координацији органа задужених за имплементацију, укључивању невладиних организација у различите фазе имплементације и сл.
„Научене лекције“ биле су сличне, али је и поред тога размјена искустава била од користи за све учеснике, посебно за препознавање и избјегавање потенцијалних препрека/ризика у наредном периоду.
Досадашања имплементација у земљама које су донијеле сратешка документа (Хрватска, Македонија, Црна Гора и Косово*) показала је да су стратегије и акциони планови били углавном преамбициозни, што може користити земљама Западног Блакана и Турској, које су пред доношењем документа (Србија, Албанија и Словенија) или су у некој ранијој фази процеса, односно тек треба да почну (Турска и БиХ). С тим у вези, оцијењено је да је тешко наћи мјеру и избјећи замку преамбициозности, јер се кроз стартегију пласира и заговарање кључних питања од значаја за развој цивилног друштва, па кад се добије прилика, онда се и искористи а у документу дефинише и понешто што баш и није од кључне важности у том тренутку или је са прекратким роком, или без довољно ресурса.
Предложено је да мјере треба што реалније планирати у погледу људских и финансијских ресурса, да индикатори треба да буду достижни, рокови реални, а координација примјене мјера централизована и континуирана као и мониторинг реализације. Због тога је потребно реформисати јавне управе како би се створили предуслови за боље разумијевање о потреби међусекторске сарадње и различите али комплеменарне улоге администратције и цивилног друштва, превазилажење предрасуда, те повећање међусобног повјерења и подизање нивоа свијести о значају невладиних организација и њиховој улози с једне стране, те преузимање улоге кључних реализатора мјера од стране државних институција с друге стране. Утврђивање адекватног статуса и надлежности институционалних механизама у овој области (нпр. канцеларија и савјет) је од изузетног значаја, а указано је и на значај укључивања и подршку актера са стране као нпр. ОСЦЕ, ТАЦСО.
Подршка из јавних фондова је, са различитим конкретним резултатима и садржајима, била једна од важних „научених лекција“, о којој је, на самом отварању, министар саопштио да додјела средстава за пројекте невладиних организација из буџета није донација, већ инвестиција која се мора вратити кроз резултате имплементације пројеката.
На скупу је покренуто и питање промјена које су “произведене“ у земљама које имплементирају прву или и другу стратегију, у вези са чим је оцијењено да је десет и мање година, прекратак период да би се могле изазвати и уочити значајније друштвене промјене.
ИЗ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА САРАДЊУ С НВО
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?