Одговор министра Гвозденовића на отворено писмо Драгана С. Хајдуковића

Господине Хајдуковићу,

Вашим отвореним писмом Ви се, очигледно, не обраћате мени, као министру одрживог развоја и туризма. Ви, заправо, желите подсјетити на своје постојање, за случај да неким политичким структурама затреба квази-хомогенизујући квиско, као нова сламка за политичко преживљавање. Учинило Вам се да су актуелна политичка збивања у Црној Гори поново отворила она врата која су Вам, доста давно, грађани Црне Горе затворили, па покушавате да нађете нови пролаз.

Дакле, Ваше писмо је Ваша аутоинфузија. Никаква новост на политичкој сцени, бивало је тога и раније. У том смислу, могуће да је Ваш допис требало игнорисати. Но, жалосно је што се, за рачун тако баналног личног и прилично себичног циља, човјек Вашег братственичког и племенског насљеђа не уздржава бар од увреда.
Како другачије разумјети Ваше безочно присвајање права на „велеиздајничке“ квалификације? Да ли су, у тој „велеиздаји“ саучесници и сви они који су бирали ову власт и који је и данас подржавају? Треба ли да Вас подсјећам да ова власт није случајно ту гдје је, него је за посао који обавља изабрана на демократским изборима? Је ли Вам жеља за свјетлом политичке позорнице убила сваки осјећај мјере који сте, засигурно, из породице понијели?

Кажете – не судите нама него нашим резултатима. Чак и да сте у праву у оцјенама о „смртној пресуди“ Милочеру, Мамули, Светом Стефану, да ли у велеиздајништво спада и то што смо, већ годинама, једна од најбрже растућих туристичких дестинација у свијету? Или то што нам је раст БДП изнад европског просјека, што „девастирану“ Црну Гору посјети више од 1,7 милиона туриста годишње, што је Порто Монтенегро, постао наш знак препознатљивости... Да ли је незаконита градња, као основни вид девастације, започела мојим министровањем или је, у том периоду, заустављена? Ви бисте морали знати што смо, заиста, планирали у зони улцињске Солане, умјесто што само машете поновљеним неистинама, од којих свака треба да постане парадигма за нашу „велеиздају“?

Својевремено сте помињали Ајфелов торањ и његово могуће рушење поредили са Милочером. Нијесте помињали жестоке отпоре његовој градњи, а данас ни један Парижанин, ни Француз, ни цијели свијет, без Ајфеловог торња, не може замислити овај фасцинантни град. Слично, и карикатура са градњом хотела у Хајд парку вам је представљала аргумент. Знате ли колико је било противљења намјери градских власти да уреде ту, до тада, нетакнуту лондонску зону у којој је сада Хајд парк? И нико никада оне који су дозволили градњу Ајфеловог торња и Хајд парка, чак и када се није знало да ће служити на понос свима, није оптужио за велеиздају. А и да јесте – данас би се свакако стидио таквих оптужби. Но, и за осјећај стида, господине Хајдуковићу, треба људскости.

Не вјерујем да се у вријеме градње садашњег хотела „Краљичина плажа“ на чијем мјесту ће бити изграђен нови хотел, говорило о „смртној пресуди Милочеру’’.

Ви сте, као што кажете, још давно некима говорили да ће морати да обаве пластичну операцију. Сада ту поруку упућујете и мени. Духовито и луцидно, па и пророчки, зар не?

Господине Хајдуковићу, много је више моралних скрупула које мене обавезују да се сјутра не бих морао крити од било кога. Ту је Ваше упозорење потпуно беспотребно. Моје чињење проистиче из мог убјеђења да радим највише што је у мојој моћи, а у прилог богате и срећне Црне Горе и њених грађана. Притом не зазирем од кочничара нити од њихових пријетњи. Најлакше је повлађивати неукима и склањати се пред био чијим махнитим политичким амбицијама. Зато ме не може ни изненадити, а ни уплашити Ваше пророчанско саморекламерство.

Рекао бих да је и Ваше калкулативно анимирање јавности тобожњим губицима Црне Горе, заправо фарсично. Кажете: „Због погрешног коришћења обале, не рачунајући досадашње губитке, Црна Гора ће, у свакој наредној години, губити по милијарду еура...’’ Алал вјера, господине Хајдуковићу, на овако квалитетним, аргументованим и утемељеним апроксимацијама! Алал вјера на визионарству! Демагошка аљкавост на тацни! О чему ви, заправо говорите? Површност и аљкавост оваквих теза не може неутралисати ни Ваше позивање на (заиста) племенити принцип по коме земљу нијесмо наслиједили од предака него смо је позајмили од потомака.

Свакодневно се сријећем са неистомишљеницима који, неријетко, радикално критикују мој рад и рад Министарства које водим, а наравно и Владу чији сам члан. Вјеровали или не, увијек настојим да те критике размотрим конструктивно, иако је некад очигледно да то не заслужују јер су, заправо, само плашт неке другачије намјере. Полазим од тога да је довољно да само један од хиљаде критичких ставова укаже на грешку, донесе корекцију или побољшање, па да се изнова потврди теза о глобалној користи критичког мњења. Осим тога, ако је само једна од хиљаду критика изречена из незнања или неразумијевања, дужни смо да критичара саслушамо, разумијемо. Најзад, чак и када се ради о а приори критичарима, политичким и другим противницима - у питању су моји суграђани. Са њима дијелим исти простор, исту стварност и будућност, ма какви њихови мотиви били.

Међутим, чак и уз такав конструктиван прилаз, ја у Вашем писму, па било оно отворено или затворено, не могу ама баш ништа корисно да уочим. По свему изгледа да сам ја само адреса преко које Ви покушавате да, дијелу јавности и одређеним политичким структурама, ставите до знања Ваше постојање, па, што би рекао Ковачевићев јунак Илија Чворовић: „Ако Вас се сете – сете!!!“

Но, вјерујем да им, на овај начин, нећете пробудити интересовање. Ваш метод је исувише тривијалан и манипулаторски, обојен већ виђеним, пасивним и патетичним дужебрижништвом.

Бранимир Гвозденовић