Реаговање: За почетак, прочитајте документацију о којој говорите

С обзиром текст у дневној новини Дан, објављен 8. августа, под називом „Брано законом пере радну биографију“, Министарство одрживог развоја и туризма даје сљедеће реаговање:

1. „Миловац је поручио да регуларизација омогућава и прање радне биографије, прије свега министра Бранимира Гвозденовића...“

Нити једним законом се не може „прати радна биографија“. Прво, зато што га не усваја ни један министар лично, већ Скупштина Црне Горе. Да не говоримо о томе да је Закон, у процесу израде, прошао десетине инстанци и разних институција, те се поставља питање: да ли је логична констатација о „прању биографије“. Јер, то би значило да треба повјеровати у конспиративну спрегу десетина органа извршне власти, затим Скупштине, те њихово стављање у функцију једне личности, ко год то био. И за најнеуређенију државу - много је, а камоли за земљу која је на путу ка ЕУ, која је добила позивницу за НАТО...

Уосталом, подсјећамо да постоје институције надлежне за утврђивање личне одговорности, иако г. Миловац никад није имао проблема са преузимањем њихове улоге. Пракса олаког и неутемељеног јавног жигосања, као и олаког подношења кривичних пријава и непомињања њиховог одбацивања је, нажалост, реалност.

Закон о регуларизацији неформалних објеката је израђен управо са циљем који је потпуно супротан наводима у тексту, те никако не може представљати скидање одговорности, већ одлучност да се овај проблем ријеши.

Такође, г. Миловац би требало да зна да је бесправна градња, осим сада изолованих случајева, сузбијена управо 2008. године када је на иницијативу овог министарства проглашена кривичним дјелом, када је, опет на иницијативу овог министарства, формирана Инспекција заштите простора, када је, још једном на иницијативу овог министарства, донијет велики број планова, те кроз ЛАМП пројекат са Свјетском банком значајно потпомогнут процес израде планске документације.

Флоскуле попут ове у наслову очигледно треба да, у недостатку аргумената, континуираним коришћењем, формирају став грађана о неком питању, па је несврсисходно образлагати њихову нелогичност. Зато ћемо, аргументовано, таксативно и врло прецизно, и у наставку одговорити по ставкама из предметног текста. Додуше, тих ставки нема много, већ се само понављају у различитим модалитетима не би ли оптужбе добиле на тежини, а критичар на аналитичности.

2. „...надлежност закона се проширује и на објекте у зони морског добра и објекте у заштићеним зонама, односно омогућава власницима таквих објеката да легализују девастацију природе.“

Ноторна је неистина да ће власници у заштићеним зонама легализовати своје објекте. Не ради се о легализацији већ о добијању статуса привремених објеката, како би њихови власници морали плаћати посебне накнаде држави до трајног рјешења статуса. Коначно рјешење ће се утврдити доношењем планског документа, као фактичком одлуком о статусу објекта укључујући питање његовог уклањања. Ако неко мисли да је рјешење да се сви објекти који су, деценијама уназад нелегално саграђени, једнократно сруше, морао би изложити тај концепт, и посебно начин на који он рјешава социјални, економски и еколошки аспект рушења. У противном, тај неко је, или незналица, или покушава да манипулише јавношћу.

3. „Закон се доноси само како би се формализовало постојеће стање...“

Сви који су нелегално градили биће уведени у систем обавеза плаћањем комуналне накнаде која је требало да буде плаћена при самој изградњи, као и накнаде за легализацију, ако до ње дође. Та средства ће бити уложена у уређивање управо мјеста из кога су потекла. Да не говоримо о коначном увођењу у легалне токове питања протрошње електричне енергије, воде... Како се наведено може подвести под „формализовање постојећег стања“ остаје нејасно.

4. „...показује намјеру да се за нелегалну градњу не кажњавају они који су дивље градили ради стицања екстра профита.“

Објекти ће у процесу регуларизације бити прецизно категорисани, те ће објекти примарног становања бити у обавези да плаћају накнаду за комунално опремање, док ће остали морати да плаћају и накнаду у износу од 20% утврђене комуналне накнаде. Саме комуналне накнаде ће се, наравно, плаћати у зависности од величине објекта, локације на којој је грађен и сл. што значи да ће се оне разликовати у хиљадама еура за оне који су градили кров над главом, у односу на оне који су нелегално градили.

Другим ријечима, они који су градили ради стицања профита биће у обавези да врате тј. плате оно што су били дужни при градњи, плате додатну накнаду за легализацију (ако до ње дође), а увођењем у систем биће у обавези да измирују и све остале обавезе које евентуално до сада, усљед нерегулисаности статуса, нијесу.

5. „...па није случајно да се управо сада када су расписани октобарски избори поново активира прича о легализацији објеката.“

Предлог Закона послат је у скупштинску процедуру прије четири године. Питање шта се дешавало са законом четири године у Скупштини, ваљда не треба да буде упућено министру, као представнику извршне власти. Толико зна и неко ко се не бави овом материјом.

6. „Директор Истраживачког центра МАНС-а сматра посебно проблематичним што је примјена закона одложена за март наредне године, а то, према његовој оцјени, може стимулативно дјеловати на све оне који би жељели да нелегално граде.“

Опет ноторно нетачна и елементарно нелогична теза. Примјена Закона је одложена до 1. марта 2017. године, дакле након што ће избори бити завршени, те се не може повезивати са предизборном кампањом.

Примјена закона је одложена јер је овај процес неопходно припремити, у сарадњи са општинама, надлежним инспекцијским органима и другим институцијама.

7. „Како ни Влада, нити општине, још увијек немају прецизну евиденцију о томе када је који нелегални објекат саграђен, није тешко претпоставити да ће управо то бити предмет најчешћих злоупотреба...“

Није истина да не постоји пресјек стања. Године 2007. израђен је први, а 2010/11. други орто- фото снимак. Планира се израда новог снимка, који ће преклапањем са постојећим подлогама, резултирати поузданом евиденцијом свих објеката у простору.

***

Након овако очигледних аргумената, остаје нејасно да ли г. Миловцу треба препоручити да задржи минимум етичности у изјавама, или би то у његовом случају било беспредметно.

За почетак, ипак, могао би да прочита финалну верзију Закона.

Овдје можете да преузмете текст објављен 8. августа у дневној новини Дан.