Саопштење о ситуацији поводом болести квргаве коже говеда

Након што су вакцинисана говеда у зараженим и угроженим подручјима, настављена је интензивна вакцинација преосталих говеда на подручјима означеним као слободна од болести квргаве коже. До јутрос је вакцинисано 92 одсто укупне популације говеда у Црној Гори.

Сва говеда на територији Црне Горе морају бити вакцинисана јер је то једини начин сузбијања болести квргаве коже. Ветеринарске сужбе, из тог разлога, поново ће обићи и неколико домаћинстава која се налазе у најудаљенијим подручјима на сјеверу, а чији власници нијесу привели животиње на вакцинацију у договорено вријеме.

Процијењено повећање броја обољелих случајева због убрзања клиничке слике болести код вакцинисаних говеда која су већ била инфицирана вирусом, потврђују и анализе нових узорака чији су резултати добијени касно синоћ. Лабораторијски је до сада у Црној Гори потврђен 321 случај говеда обољелих од квргаве коже. Болест је највише погодила говеда у општинама Бијело Поље, Беране, Мојковац и Колашин. Међутим, ситуација се држи под контролом, захвајујући напорима који улажу ветеринарске и друге институције у спровођењу мјера дефинисаних Наредом за сузбијање болести.

Подсјећамо да је вакцинација говеда против болести квргаве коже почела 01. августа у зараженим и угроженим подручјима, што значи да је прошло 14 дана од првих вакцинација. Према упутству произвођача вакцине, имунитет код животиња се ствара између 14 и 21 дан, што зависи од имунолошког система сваке животиње појединачно. Али, имунитет почиње да се гради већ након десет дана.

Управа за безбједност хране очекује смиривање ситуације од наредне сриједе, што значи све мањи број потврђених случајева, а за десетак дана потпуно успостављање контроле над болешћу.

Преглед болести по општинама:

Држаоци стоке да обрате пажњу и на симптоме „плавог језика“

С обзиром да је љетњи период и високо присуство комараца, мува и инсеката чија је бројност висока због евидентних и климатских промјена, и даље је на снази препорука држаоцима свих животиња у Црној Гори да спроводе активности на њиховој превентивној заштити. Осим болести квргаве коже, вирус болести „плави језик“ је и овог љета дијагностикован у бројним случајевима у земљама региона. Ових дана регистрован је и у нашој земљи. Посљедњи пут у Црној Гори „плави језик“ од кога углавном оболијевају овце, рјеђе козе и говеда, био је потврђен 2014. године. За сада је лабораторијски потврђено да су обољеле 22 овце и једна крава, и то на газдинствима у Никшићу, Подгорици и Цетињу.

Болест плавог језика се не преноси на људе.

У складу са прописима, на газдинствима на којима се болест појавила наређене су или ће бити наређене мјере које обухватају: обиљежавање и издвајање болесних животиња, ограничавење кретања животиња, забрану отуђивања животиња, дезинсекцију околине и објеката за смјештај и држање животиња, употребу репелената, усмрћивање животиња са израженим клиничким манифестацијама болести и нешкодљиво уклањање лешева тих животиња, као и друге мјере.

Власницима говеда, оваца и коза на подручју ових општина, али и цијеле Црне Горе, савјетује се да у наредном периоду: не набављају нове животиње, не мијешају своје животиње са другим, спроведу мјере заштите животиња од комараца и изврше дезинсекцију околине својих објеката и стајањака у сарадњи са надлежном ветеринарском службом, предузму мјере исушивања свих евентуално присутних бара и локви у близини објеката у којима се животиње држе, да држе животиње затворене колико је највише могуће, поставе заштитне мреже против комараца на отворима објеката за смјештај животиња. Истовремено, у случају појаве оболијевања преживара, потребно је одмах обавијестити надлежну ветеринарску службу.

Болест плавог језика је неконтагиозна вирусна болест домаћих и дивљих преживара коју преносе комарци из рода Цулицоидес. Симптоми су повећана тјелесна температура, упала слузокожа главе, слињење, отицање главе и језика и хеморагична крварења. Овце су најосјетљивије на ову болест док говеда и козе рјеђе показују клиничке знакове болести, али могу одређено вријеме бити носиоци вируса и као такве представљати извор инфекције за друге преживаре.

Управа за безбједност хране, ветерину, фитосанитарне послове