- Влада Црне Горе
Реаговање на програмски садржај објављен у дневном...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Реаговање на програмски садржај објављен у дневном листу „Дан“ под насловом „Милу не вјерује пола државе“
Објављено: 29.09.2016. • 02:01 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Дневни лист „Дан“ објавио је у уторак, 27. септембра 2016. године у сензационалистичком маниру на ударној трећој страни и најавио на насловној страни програмски садржај под насловом „Милу не вјерује пола државе“ у којем је прећутан низ суштинских информација истраживања јавног мнијења Еуробарометар чиме је флагрантно прекршен Кодекс новинара Црне Горе.
Ради истинитог и цјеловитог информисања домаће и иностране јавности износимо детаље који су у програмском садржају прећутани.
Програмски садржај се заснива на резултатима редовног истраживања Европске комисије – Еуробарометар – спроведеног током јула ове године у 33 државе – 28. земаља чланица Европске уније, пет држава кандидата (Албанија, Црна Гора, Македонија, Србија и Турска) као и у турској заједници на Кипру. Такође су објављени резултати просјека за земље чланице Европске уније.
Шта је циљ истраживања? Прије свега утврђивање стања на теме које су директно у вези са Европском унијом што је природно будући да се истраживања спроводе за потребе Европске комисије. У свакој држави испитаници су се изјашњавали о великом броју тема. Истраживање је показало да грађане у државама о којима је спроведено истраживање брину прије свега незапосленост, повећање трошкова живота, имиграција, тероризам итд. Испитаници су, међу осталим, давали одговоре и на питања о перцепцији Европске уније односно о повјерењу или неповјерењу у Европску унију У ОДНОСУ на националне парламенте и владе сваке од држава.
У презентацији резултата истраживања наведено је: „Око трећине Европљана вјерује у Европску унију (33%). Након оштрог пада регистрованог у истраживању у прољеће 2015. (-8% између прољећа и јесени 2015.) тренд пада је заустављен: повјерење у ЕУ је незнатно порасло (+1% од прољећа 2015.). У међувремену, повјерење у националне институције остало је стабилно, али на нижем нивоу него повјерење у ЕУ: 28% Европљана има повјерење у националне парламенте (без промјена) док 27% Европљана има повјерење у своје владе (без промјена)“.
Гдје је Влада Црне Горе у поређењу са осталим владама у државама које су предмет истраживања?
Када је ријеч о степену повјерења у првој трећини – једанаеста од 33 државе. Дакле, Влади Црне Горе вјерује 38% испитаних, док су према степену повјерења грађана иза Црне Горе остале 32 владе међу којима владе Аустрије (36%), Уједињеног Краљевства (34%), Чешке (27%), Италије (15%), Француске (14%) итд.
Када је ријеч о степену неповјерења грађана само је шест држава у којима је неповјерење у националну Владу мање него у Црној Гори. Другим ријечима, према истраживању, Влади Црне Горе не вјерује (50%) грађана, док је у већини европских држава степен неповјерења у националне владе већи – у Шведској (51%), Финској (52%), Њемачкој (55%), Уједињеном Краљевству (62%), Чешкој (66%), Пољској (68%), Италији (78%), Хрватској (80%), Француској (81%) итд.
Увид у цјеловите резултате истраживања и њихова професионална презентација јавности даје праву слику резултата односно закључак да је, када је ријеч о повјерењу у владе већине европских земаља, истраживање показало да генерално гледано грађани већини држава у којима је истраживање спроведено не вјерују владама што је разјмљиво с обзиром на чињеницу да посао сваке владе није да води популарну, поготово не популистичку политику већ да води одговорну политику доносећи тешке одлуке које понекад или које често нијесу популарне.
Чињеница да се у поменутом програмском садржају прибјегло прећуткивању суштинских информација тема је првенствено за медијску саморегулацију.
Линк на резултате истраживања:
Еуробарометар јули 2016 - поредјано по повјерењу у владу
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?