Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Предсједник Марковић озваничио почетак радова на путу Језерине - Лубнице: Црна Гора је велико градилиште

Služba za odnose s javnošćuSlužba za odnose s javnošću

     
   
  
                 
Предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић посјетио је градилиште тунела кроз Бјеласицу на путу Колашин-Језерине-Лубнице-Беране и изразио задовољство радовима који су данас почели на овом капиталном инфраструктурном пројекту.

„Ово је пројекат за који је опредијељено преко 34 милиона еура и он има велики економски значај не само за ове двије општине, већ и за читав Сјевер. Ови данашњи радови, са тунелом од 2,8 километара и мостом од 150 метара, обухватиће и трасу од 14,4 километра“, рекао је предсједник Владе на Језеринама.

Додао је да ће овом саобраћајницом бити скраћен пут од центра Берана до центра Колашина за четрдесетак километара.

Просторним планом Црне Горе до 2020. године, путни правац Беране-Колашин планиран је као регионални пут (око 22,6 км дужине). До сада је на овом путу извршена рехабилитација (санација коловоза) дионице Језерине-Колашин 2010. године, у дужини од девет километара и вриједности радова 890 хиљада еура и реконструкција дионице Беране-Лубнице у дужини од 10,3 км која је завршена 2015. године за износ од 6,5 милиона еура.

Премијер је рекао да је фирма „Еуро-Асфалт“ из БиХ, која изводи радове, кредибилна што гарантује да ће пројекат бити завршен на вријеме, те казао да у њему има мјеста и за црногорске компаније које би биле ангажоване као подизвођачи.

Премијер је истакао да овај пут даје нове и квалитетније садржаје грађанима, представља нову прилику да валоризују потенцијале и ресурсе у циљу свог и напретка државе. Такође, пројекат је дио напора на унапрјеђењу инфраструктуре као услова развоја, прије свега на аутопуту, али и на изградњи туристичких капацитета на локацији Колашин 1450 и 1600.

Предсједник је подсјетио да је за капацитете у општини Колашин ове године издвојено око 4,3 мил еура, а до краја 2019. биће укупно око 19 милиона еура.

„Дакле, ова дионица и новац који ћемо уложити на развој туристичких капацитета на ове двије локације (Колашин 1450 и 1600) је 55 милиона еура. То потврђује оно што сам најавио – наше опредјељење да ћемо бити веома концентрисани на улагања на Сјеверу да би овај неспорни потенцијал који има држава ставили у функцију нашег развоја, новог запошљавања и квалитетнијег живота“, рекао је предсједник Марковић.

На питање новинара о градњи приоритетне дионице аутопута, предсједник је казао да је изузетно задовољан динамиком радова, трошењем новца намијењеног у те сврхе, те да вјерује да ће се завршетак радова на том пројекту поклопити са изградњом пута Језерине – Лубнице који је данас почео.

Он је похвалио професионалан однос и рад Дирекције за саобраћај која квалитетно прати све инвестиције на путној инфраструктури широм Црне Горе.

„Дакле, веома сам задовољан, ствари иду како смо планирали и вјерујем да ће ова година у Црној Гори бити година озбиљних радова и да је Црна Гора већ сада једно озбиљно градилиште, а то нам омогућава да већ сада остваримо наше развојне планове и нашу визију развијене Црне Горе учинимо видљивом“, рекао је премијер Марковић.

Градилиште су заједно са предсједником Владе обишли министар саобраћаја и поморства Осман Нурковић, директор Дирекције за саобраћај Саво Парача као и предсједници општина Колашин и Беране Жељка Вукасновић и Драгослав Шћекић. Челници Берана и Колашина изразили су задовољство чињеницом да ће ова два црногорска града бити повезана модерном саобраћајницом.
 
Предсједник Марковић одговарао и на питања новинара

Након обиласка радова, предсједник је одговарао и на питања новинара. На интересовање о фискланој консолидацији, премијер је навео да су се досадашње мјере фискалне консолидације показале потпуно кредибилним, али да Влада има обавезу да направи средњорочну фискалну стартегију како би се квалитетније и садржајније суочила са израженим дефицитом и нашла најбољи одговор за висок јавни дуг.

„Наш је план да кроз ове мјере 2019. године елиминишемо буџетски дефицит и пређемо у фазу буџетског суфицита, а да од 2019. јавни дуг добије опадајући тренд. У том смислу ћемо се опредијелити за комбинацију мјера које ће да појачају наш потенцијал и на приходној страни, и истовремено да елиминишемо све оно што може бити неумјерено или непотребно трошење“, навео је премијер и поновио да више нема задуживања за потрошњу већ само за развој и капиталне инвестиције.

Такође, предсједник Марковић је истакао да се интезивно разговара Свјетском банком око сета тих мјера које још нијесу заокружене, али ће у сваком случају имати за циљ макроекомску и финансијску стабилност са једне стране, и очување пословног амбијента и стварање услова за капиталне и велике инвестиције са друге стране, како бисмо унаприједили нашу економију и подстакли развој и створили услове за нова радна мјеста.

Када је ријеч о новој понуди ОТ Логистицс из Пољске за приватизацију дијела Луке Бар, премијер је истакао да је Влада неприхватањем те понуде показала да је на столу имала праве и валидне чињенице са аспекта државног интереса. Подсјетио је да је Савјет за приватизацију одбио приговор компаније те да су они одлучили да изађу са новом, много повољнијом понудом о којој у овој фази, због прописа и процедура, није могуће разговарати на такав начин.

Предсједник је поновио да је ОТ Логистицс озбиљна европска компанија са којом се жели дијалог, а која жели да повећа инвестициона улагања и промет Луке Бар.

„Ја вјерујем да ћемо тај дијалог сачувати и да ћемо за нову прилику приватизације Луке Бар, од које не одустајемо, имати ситуацију да на прави начин валоризујемо тај неспорни економски и свеукупни потенцијал Црне Горе“, рекао је предсједник Марковић.

На питање новинара о позивима опозицији на дијалог, премијер је истакао да је позива до сада било много, али да сада Влада мора да ради на животним питањима, а да опозиција мора да преузме одговорност за оно што су им грађани опредијелили на изборима.

Он је поновио да је отворен за дијалог али да опозиција мора да преузме одговорност - да сви заједно – и власт и опозиција – раде у интересу државе. Осврнуо се и на захтјеве за понављањем избора и истакао да тога неће бити већ да опозиција треба да уђе у парламент гдје ће можда разговарти о неким новим изборима.

„И у том времену док се они не снађу, док се не консолидују, док не дефинишу то да морају бити одговорни према држави, према грађанима, према својим гласачима ми морамо да радимо на овим питањима. Ово су питања живота: развој економије, улагања у наше ресурсе више доприноси деморкатији него њихови политички ставови о томе како демократија треба да изгледа у Црној Гори“, рекао је предсједник Владе.
    
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
     
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?